Igre 
Blinken za Euronews: Bilo koji pokušaj Kine da nasilno promeni status kvo sa Tajvanom pogodio bi svaku zemlju na svetu
Komentari05/04/2023
-21:38
Svaki pokušaj Kine da nasilno promeni status kvo sa Tajvanom pogodio bi "bukvalno svaku zemlju na svetu", upozorio je američki državni sekretar Entoni Blinken u intervjuu za Euronews. Takođe, jasno je rekao i da njegova zemlja ne traži direktnu konfrontaciju sa Kinom.
Kina smatra Tajvan otcepljenom provincijom i obećala je ponovno ujedinjenje ovog ostrva sa kopnom, što je cilj koji zapadne zemlje tumače kao "kodirani jezik" za moguću vojnu intervenciju punog obima u budućnosti. Ovi strahovi su se drastično povećali nakon ruske invazije na Ukrajinu, koj je izazvala evidentno pogoršanje odnosa Kine i Zapada.
Govoreći za Euronews, Blinken je podelio svoju ličnu zabrinutos i upozorio na dalekosežne posledice i enormno štetne posledice ako Kina napravi jednostrani potez protiv Tajvana.
"Čuo sam ovo u razgovorima sa mnogim našim saveznicima u NATO, kao i sa partnerima u Aziji: postoji zabrinutost da bi, ukoliko bi došlo do krize kao rezultat akcije Kine u vezi sa Tajvanom, to imalo posledice za bukvalno svaku zemlju na svetu", rekao je Blinken.
Kako je rekao, 50 odsto globalnog komercijalnog saobraćaja prolazi kroz Tajvanski moreuz svakog dana, 70 odsto poluprovodnika koji su nam potrebni za naše pametne telefone, za naše mašine za pranje sudova, za naše automobile - oni su napravljeni na Tajvanu.
"Da dođe do neke vrste krite kao rezultat nečega što je Kina uradila, to bi imalo strašne remetilačke efekte na globalnu ekonomiju, zbog čega zemlje širom sveta traže da se svi ponašaju odgovorno", rekao je Blinken.
Uprkos rastućim tenzijama između dve supersile, Blinken je instistirao da je Vašington odlučan da upravlja odnosima sa Pekingom "odgovorno" i da neće menjati dugodoišnju politiku Jedne Kine.
Povezane vesti
"Bili smo vrlo jasni da ne želimo, ne tražimo sukob. Ne pokušavamo da obuzdamo Kinu. Mi, naprotiv, želimo da očuvamo mir, stabilnost, stvorimo mogućnosti", rekao je on.
Kako dodaje, kada je reč o Tajvanu, politika SAD je decenijama dosledna.
"Bilo kakve razlike između kontinentalne Kine i Tajvana treba da se rešavaju mirnim putem. Nijedna strana ne bi trebalo da uradi ništa da poremeti status kvo, niti da preduzima bilo kakve jednostrane akcije koje bi to učinile", dodaje je državni sekretar.
Blinken je primetio da svaka zemlja ima "komplikovane i veoma konsekventne" odnose sa Kinom.
"Da, mi smo konukrencija. Ništa loše u konkurenciji sve dok je fer. Ali, želimo da budemo sigurni da ta konkurencija ne pređe u sukob", dodao je Blinken.
"Kina pokušava da ide u oba pravca"
Blinken je takođe govorio i o ulozi Kine u ratu u Ukrajini, koju su zapadne zemlje kritikovale kao previše ambivalentnu i neodređenu, i izrazio nade da će se Peking uzdržati od isporučivanja "smrtonosne pomoći" Moskvi, scenarija od kojeg mnogi strahuju i za koji diplomate i analitičari kaže da bi to "promenilo igru".
"Mislim da Kina takođe pokušava da ide u oba pravca. Želi da bude viđena kao neko ko pokušava da unapredi mir i istovremeno nastavlja da podržava Rusiju na različite načine, retorički, iznoseći svoje argumente u međunarodnim institucijama, unapređujući rusku propagandu o agresiji", rekao je Blinken.
Povezane vesti
Blinken je oslikao Rusiju kao "sve više zasivnu" od Kine i kao "mlađeg partnera" u paru, što je neuravnotežen odnos koji Pekingu daje "neku polugu" nad Moskvom.
Državni sekretar je zatim pozvao Kinu, stalnu članicu Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, da iskoristi ovaj uticaj da podrži međunarodno pravo i ubedi Kremlj da vrati okupirane teritorije u Ukrajini, što je uslov za koji se po njegovom mišljenju ne može pregovarati za postizanje mira.
"Pravedan mir je onaj koji poštuje osnovne principe povelje Ujedinjenih nacija, uključujući teritorijalni integritet. To ne može da bude mir koji podržava silom rusko zauzimanje tolikog dela ukrajinske teritorije", rekao je Blinken.
U intervjuu, Blinken je pozdravio to što je Finska postala 31. članica NATO i delovao je uveren da će se Švedska, koja je podnela prijem u isto vreme kada i Helsinki, pridružiti alijansi do trenutka kada NATO sazove samit lidera u julu.
Inače, u posetu Kini otišle su dve veoma važne političke figure iz Evrope - francuski predsednik Emanuel Makron i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Tokom njihovog sastanka sa kineskim predsednikom Si Đinpongom glavne teme trebalo bi da budu rat u Ukrajini i ekonomska pitanja.
Komentari (0)