Igre 
Invazija na Irak: Dve decenije kasnije zemlja ogrezla u nestabilnost ostaje daleko od demokratije koju su joj predviđali
Komentari20/03/2023
-18:38
Prošlo je dvadeset godina od kako je koalicija predvođena Sjedinjenim Američkim Državama intervenisala u Iraku, a godinama nakon američke intervencije ova bliskoistočna zemlja ogrezla je u nestabilnost, rastrzana sukobima i daleko je od demokratije u koju su, kako je to zvanično definisano, Sjedinjene Države tada pokušale da je transformišu.
Zalivski rat s početka devedesetih dobio je drugi čin 20. marta 2003. godine, a neprijateljstvo između SAD-a i iračkog lidera Sadama Huseina odmrznuto je nakon 12 godina.
Kontroverzna vojna operacija ostavila je dalekosežne posledice kako na unutrašnju stabilnost Iraka, tako i na međunarodno pravo, a kako za Euronews Srbija podseća analitičar međunarodnih odnosa Mirko Dautović, ova intervencija je "izvršena uprkos protivljenju većeg dela sveta i toga što Savet bezbednosti nikada nije dao rezoluciju kojom bi blagoslovio takvu radnju".
Dautović kaže kako su ovom radnjom Sjedinjene Države povredile suverenitet jedne zemlje bez odobrenja Saveta bezbednosti, čime su poprilično razbile međunarodno pravo koje se i dalje urušava, a kao primer toga naveo je i rusku invaziju.
Ni traga od oružja zbog koga je izvršena invazija
Povod ove invazije koja i danas izaziva polemike bilo je nuklearno oružje koje nikada nije pronađeno, a govor tadašnjeg američkog državnog sekretara Kolina Pauela u Savetu bezbednosti trebalo je da razveje sve sumnje u vezi sa dokazima o oružju.
Međutim, dve decenije kasnije, ovaj govor je i dalje predmet kontroverzi jer nikada nije pronađen nijedan trag o posedovanju takvog oružja, uprkos slanju inspekcijskih timova u Irak.
"Znamo da je Sadam Husein odlučan da zadrži oružje za masovno uništenje. S obzirom na istoriju njegove agresivne politike, s obzirom na ono što znamo o njegovim terorističkim udruženjima i s obzirom na njegovu odlučnost da se osveti onima koji mu se suprotstavljaju, da li treba da rizikujemo da jednog dana neće koristiti ovo oružje u vreme kada je svet u mnogo slabijoj poziciji da odgovori? Sjedinjene Države neće i ne mogu da izlažu američki narod takvom riziku ", rekao je tada Pauel.
Povezane vesti
Upravo ovaj govor postao je rampa za još jednu invaziju u okviru Bušove doktrine "preventivnog rata protiv terorizma".
Invaziji su prethodili vazdušni udari, a glavni pravci napada išli su iz Kuvajta i sa Persijskog zaliva. Američke i britanske oklopne jedinice, tehnički naprednije spram iračkih, odnele su prevagu u borbama u pustinji. Koalicione snage zauzele su Bagdad 9. aprila, a rušenjem Sadamove statue, simbolično je okončana njegova vlast.
Predsednik Buš proglasio je 1. maja kraj ratnih operacija i ostanak trupa do uspostavljanja demokratske vlasti u Iraku.
SAD smatrala da će invazijom početi "talas demokratizacije" na Bliskom istoku
"Kabinet Đžordža Buša Mlađeg ne samo da nije razumeo Irak, nego nije razumeo region, oni su imali jednu ideološku kataraktu, iskreno su odreagovali na to da će invazijom biti uspostavljena demokratija i da će time otpočeti talas demokratizacije na čitavom Bliskom istoku i da posle Huseina, sledi Ajatolah, pa Bašar al Asad u Siriji", kaže Dautović.
Kako ističe Dautović, smatrali su "da je upad Amerike u Irak jedno više dobro zarad širenja demokratije".
profimedia
Sedam meseci nakon Bušovog govora, američke specijalne jedinice uhapsile su Sadama Huseina u operaciji "Crvena zora". Irački specijalni sud optužio ga je za zločine protiv čovečnosti, osudivši ga na kaznu smrti vešanjem.
"Na unutrašnjem planu Irak je transformisan, ali vrlo disfunkcionalno. Mi možemo reći, Sadam Husein je bio diktator i to je bila diktatura, sve to stoji, ali tu diktaturu je zamenila jedna disfunkcionalna država, koja je počivala i počiva i dalje na vrlo jasnim podelama između sunita, šiita, kurda na severu. To je jedna država koja nije ni sklopljena, a koja je odmah ušla u stadium građanskog rata između sunitskih i šiitskih milicija i koja je toliko slaba da je ISIS pregazila njene severne teritorije za svega nedelju dana", objašnjava Dautović.
Povezane vesti
Skupo plaćena "Iračka sloboda"
Dautović dodaje da iračka vojska koju je američka vojska obučavala i snabdevala, nije bila dorasla izazovu da se suprotstavi organizaciji kao što je Islamska država. Takođe je, kako kaže, intervencijom uništena i infrastruktura kojom je nafta, njihov glavni prihod, mogla da se izvozi.
Američke snage ostale su u ovoj zemlji do 2011. godine.
"Danas mogu da izvestim da će se, kao što sam obećao, ostatak naših trupa u Iraku vratiti kući do kraja godine. Posle skoro devet godina, američki rat u Iraku će biti završen", tada je rekao bivši predsednik SAD-a Barak Obama.
profimedia
Mrlju na iračku kampanju bacili su zločini američke vojske poput onih u Faludži, kada su ubijeni nenaoružani demonstranti i zatvor Abu Graib, u kojem su zarobljenici bili izloženi različitim vrstama psiho-fizičke torture poput batinanja, seksualnog zlostavljanja, uskraćivanja sna, ili napada vojničkih pasa.
Invazija Iraka odnela je stotine hiljada života a oružje zbog kojeg je započela nikada nije pronađeno. "Iračka sloboda", kako je glasio kodni naziv invazije, definitivno je skupo plaćena.
Na pitanje koliko Irak danas može da se osloni na SAD, Dautović zaključuje da ne može uopšte, i dodaje da Sjedinjene Države danas više nisu zainteresovane za ovu državu, ni za Bliski istok.
Komentari (0)