Potomci žrtava genocida u Namibiji tuže svoju vladu i traže reparacije od Nemačke

Potomci žrtava genocida u Namibiji, koji je Nemačka počinila početkom 20. veka, tužili su svoju vladu jer je bez njihovog odobrenja sa Berlinom sklopila sporazum o reparacijama.

Predstavnici naroda Herero i Nama su, takođe, pozvali Nemačku da "prestane da se krije" i da o reparacijama direktno pregovara sa njima.

Oni su, istovremeno, odbacili sporazum koji je vlada Namibije, nakon višegodišnjih pregovora, potpisala sa Nemačkom 2021. godine, i ocenili ga nedovoljnim da bi se Nemci za iskupili za genocid koji su počinili 1904-1908. godine, prenosi "Gardijan".

"Nismo bili uključeni ni u jednu fazu razgovora. Vlada je postavila dnevni red, raspravljala je o čemu je raspravljala, a detalje nije otkrila sve dok nismo videli zajedničku deklaraciju prošle godine", rekao je poglavica naroda Herero, profesor Mutjinde Ktjiua.

Deklaracija uključuje nemačko izvinjenje i pomoć od 1,1 milijarde evra u razvojnim projektima tokom 30 godina, ali Ktjiua kaže da traže direktne reparacije, kako bi rešili probleme siromaštva i marginalizacije koji su rezultat genocida.

"To je kritično, jer bez ikakve sumnje znamo da u ovoj zemlji imamo vladu koja zloupotrebljava resurse. Vlada je svih ovih godina negirala da su Herero i Nama bili žrtve genocida, kako sada da im verujete da će novcem pravično upravljati", rekao je Ktjiua.

Pleme Herero je 1904. godine podiglo ustanak protiv nemačke kolonijalne okupacije tadašnje Jugozapadne Afrike.

Nemačka je odgovorila slanjem vojske koju je predvodio general Lotar fon Trota, već od ranije poznat po surovim obračunima s pobunjenicima u drugim nemačkim kolonijama u Aziji i Africi.

Smatra se da je tada oko 80 odsto naroda Herero, i 50 odsto naroda Nama izgubilo život, a procene se kreću od 34.000 do 100.000 ljudi. Ta dva naroda su danas politički maginalizovane manjine u Namibiji. Nemačke zločine u Namibiji današnja istoriografija, smatra prvim genocidom u 20. veku.