Zašto je američki general upozorio na mogući rat s Kinom u naredne dve godine: Jedno pitanje posebno osetljivo

Izjava američkog generala Majkla Minihena koju je namenio trupama pod svojom komadnom izazvala je veliku pažnju u Americi i Kini. On je rekao da bi otvoreni sukob između te dve zemlje mogao da se dogodi za dve godine. To je svakako neobičan potez, ali takve prognoze već su mogle da se čuju od visokih diplomata koje su predviđale sukob, i koje su kao najverovatniji povod pominjale Tajvan.

"Nadam se da grešim. Osećaj mi govori da ćemo se boriti 2025. godine. (Predsednik Kine Điinping) Si je osigurao svoj treći mandat i uspostavio ratno veće u oktobru 2022. godine. Predsednički izbori na Tajvanu biće 2024. i to će biti razlog za Sija. Predsednički izbori u SAD biće 2024. godine, što će odvući američku pažnju. Sijev tim, razlozi i prilike poklopiće se 2025. godine", napisao je Minihen svojim trupama, preneo je NBC. 

Ovaj general vazduhoplovstva je napomenuo da bi vojnici trebalo da "srede svoje lične poslove", kao i da bi trebalo da budu agresivniji na treninzima. Datum na ovom dopisu bio je 1. februar, pa je tako dospeo u javnost čak i pre datuma kada je trebalo da bude prosleđen onim vojnicima kojima je namenjen.

Zašto su SAD zabrinute?

Posao generala jeste da pripremi ljude za rat, ali Minihenov stav nije istovremeno i stav američke vlade, rekao je, pod uslovom da ostane anoniman, jedan zvaničnik iz ministarstva odbrane SAD za "Vašington post".

Neki visoki zvaničnici SAD vezuju hitnost da se suprostave kineskoj vojnoj pretnji za ambiciju kineskog predsednika, Sija Đinpinga. Si je ranije govorio da bi Kina "trebalo strpljivo da čeka i da krije svoju snagu", ali u poslednje vreme je njegova diplomatija nešto direktnija nego inače. 

Najosetljivije pitanje u bilateralnim odnosima SAD i Kine je upravo Tajvan, koji je jednostrano proglasio nezavisnost ali kog Kina i dalje smatra svojom teritorijom. U vezi sa tim ostrvom, Si je rekao da se "problem ne može prenositi sa generacije na generaciju", što su pojedini analitičari shvatili kao izraz njegove ambicije da bude taj koji će "dovršiti proces ujedinjenja".

Tanjug AP/Bay Ismoyo/Pool Photo via AP

Dok "mirno ponovno ujedinjenje" ostaje na vrhu liste ciljeva vladajuće kineske Komunističke partije, ona se nikada neće odreći prava na upotrebu sile ukoliko to bude neophodno, rekao je Si. Ta opcija, dodao je, ostaje otvorena jer Kina želi da "odvrati od delovanja sile koje se bore za nezavisnost Tajvana i da spreči strano mešanje", što se, najverovatnije, odnosilo upravo na SAD.

Peking smatra da bi upravo SAD trebalo kriviti za vojne i diplomatske tenzije u odnosima zemalja, a u prilog tome govori i dokument kineske strategije za Tajvan koji je objavljen nakon što je Nensi Pelosi prošle godine posetila to ostrvo, postavši time najviše rangirani američki političar od 1997. godine koji je to uradio. U tom dokumentu, naime, Vašington je optužen da "koristi Tajvan kako bi ograničio Kinu".

Planovi "marinaca" za drugačiju vrstu rata

Američka vojna posvećenost Pacifiku istaknuta je na nedavnom sastanku u Beloj kući između lidera SAD i Japana. Ali iza kulisa, ovaj obnovljeni fokus na Aziju izazvao je žestoku debatu unutar jedne od najpoznatijih američkih vojnih jedinica - marinaca, piše analitičar odbrane Džonatan Markus, prenosi BBC.

Veliki broj bivših lidera američkih marinaca protivi se aktuelnim planovima da se ovaj korpus prilagodi potencijalnom ratu sa Kinom. U pitanju je plan nazvan "Force Design 2030", i predviđa da se se marinci bore protiv raspršenih operacija širom lanaca ostrva. 

Jedinice će biti manje, raširenije, ali će imati mnogo veći udar kroz niz novih sistema naoružanja. Ogromno iskrcavanje amfibija kao u Drugom svetskom ratu ili masovno raspoređivanje na kopnu, kao u Iraku, verovatno će biti prošlost.

Plan obuhvata, između ostalog, potpuno ukidanje određenih pešadijskih jedinica, zatim da se oko tri četvrtine teške artiljerije zameni dalekometnim raketnim sistemima, da se ukine nekoliko helikopterskih jedinica, kao i da se odustane od korišćenja svih tenkova.

Najveće nesuglasice tiču se upravo planova da se smanji broj pešadinaca, i odustane od korišćenja tenkova, što kritičari smatraju za "okretanje leđa svojoj prošlosti".

Jedan od bivših visokih zvaničnika iz redova marinaca, Džim Veb, kritikovao je plan rekavši da je "pokrenuo ozbiljna pitanja o dugoročnom riziku od dramatičnog smanjenja strukture snaga, sistema naoružanja i nivoa ljudstva u jedinicama koje bi uzimale stalne žrtve u većini borbenih scenarija".

Novo kinesko upozorenje

Kada je Pelosi, koja je tada bila predsedavajuća donjeg doma američkog Kongresa, posetila Tajvan, reakcija Kine bila je gotovo momentalna - u onome što su kineske vlasti nazivale "vojnim vežbama", vojska te zemlje je praktično opkolila ostrvo i ispaljivala rakete u vodama koje se nalaze u njegovoj neposrednoj blizini.

Sada, Kina je upozorila da neće tolerisati posete visokih američkih zvaničnika Tajvanu, preneo je "Blumberg". 

"Apelujemo na pojedine osobe u SAD da se iskreno prdržavaju principa jedne Kine, i da prestanu da rade bilo šta što krši osnovne norme u međunarodnim odnosima", rekla je portparolka kineskog ministarstva spoljnih poslova, Mao Ning, u redovnom obraćanju novinarima.

Na ovaj način, iz Pekinga su reagovali na novinske izveštaje prema kojima bi Kevin Mekarti, koji sada vrši istu funkciju koju je vršila Pelosi kada je posetila Tajvan, takođe mogao da poseti ovo ostrvo. Mao nije izričito pomenula Mekartija, niti je rekla šta će Kina uraditi u slučaju da do nove posete Tajvanu ipak dođe.

Tanjug/AP/Andrew Harnik

Sa druge strane, Mao je na istoj konferenciji za medije izbegla direktan odgovor na pitanje o dopisu koji je Minihen spremio za vojnike pod svojom komandom, i umesto toga je samo rekla da Kina "nikada neće obećati odustajanje od upotrebe sile u cilju ujedinjenja dve strane". Takođe, rekla je i da se Peking nada kako je ipak moguće mirnim putem rešiti nesuglasice u vezi sa ostrvom. 

"Poguban uticaj na američku ekonomiju"

Izvršni direktor velikog investicionog fonda Citadel, Ken Grifin, upozorio je na to da bi eventualni napad Kine na Tajvan mogao da ima poguban uticaj po američku ekonomiju, pre svega zbog industrije poluprovodnika koja se nalazi na Tajvanu, preneo je "Forčun".

"SAD su krajnje zavisne od ove industrije. Ako izgubimo pristup tajvanskim poluprovodnicima, gubitak bi verovatno bio od pet do deset odsto američkog BDP-a. To znači automatsku Veliku depresiju", rekao je Grifin.

Jedan od osnivača Majkrosofta i najbogatijih ljudi sveta, Bil Gejts, rekao je nedavno da je uspon Kine "velika pobeda za svet", kao i da "smatra da trenutni stav SAD prema Kini, koji Kina uzvraća, dovodi do gubitaka na obe strane". 

U autorskom tekstu objavljenom u listu "Vol strit džurnalu", bivši zvaničnik u američkoj mornarici, Set Kropsi, slično Minihenu rekao je da mogućnost rata SAD i Kine postoji, i da bi izbori na Tajvanu 2024. godine mogli da budu vremenska prekretnica. On je dodao i da je na čelu najmoćnije stranke na Tajvanu od prošle nedelje Lai Čing-te, zagovornik nezavisnosti.

AP/Chiang Ying-ying

"Kina će sada gotovo sigurno nastojati da se meša u tajvanske izbore, u pokušaju da spreči da Lai postane predsednik. Ako on ipak pobedi, Peking bi brzo mogao da izvrši invaziju", piše Kropsi. 

Da li bi invazija uspela?

Šta bi se desilo u slučaju da Kina ipak krene u invaziju na Tajvan, pokušao je simulacijom da otkrije Centar za strateške i međunarodne studije (CSIS) iz Vašingtona. Oni su napravili kompjutersku simulaciju prema kojoj bi se eventualni rat odigrao 2026. godine, a rezultat bi bile hiljade žrtava sa raznih strana.

Rat u vezi sa Tajvanom bi verovatno rezultirao pobedom američke vojske, ali bi ona bila podjednako oštećena kao i kineska. Nakon sukoba, najmanje dva američka nosača aviona bi ležali na dnu Pacifika, a kineska mornarica, koja je najveća na svetu, ostala bi "u krhotinama", predviđa izveštaj koji je napravio CSIS na osnovu simulacije, preneo je CNN.

Invazija Kine verovano ne bi uspela, a usput bi morala da bude uključena i japanska vojska, navodi izveštaj. SAD i Japan bi, pri tome, izgubili desetine brodova, stotine letelica i hiljade vojnika, a takvi gubici bi naštetili globalnoj poziciji SAD u narednim godinama.

"Kina bi, takođe, pretrpela velike gubitke. Njena mornarica ostala bi razrušena, sama srž kopneno-vodenih snaga bila bi uništena, a desetine hiljada vojnika postali bi ratni zarobljenici", dodaje CSIS u dokumentu.

Što se tiče Tajvana, u slučaju eventualnog rata ovo ostrvo ne bi imalo svetlu budućnost, bila da kineska invazija uspe ili ne.

"Mada Tajvan vojno ne bi bio potpuno slomljen, bio bi značajno unazađen i ostavljen da brani oštećenu ekonomiju, na ostrvu koje nema osnovne usluge poput struje. Poginulo bi oko 3.500 vojnika, a sve fregate u mornarici bile bi potopljene", navodi se u izveštaju.

Iz CSIS su, međutim, rekli da "ovim izveštajem ni na koji način ne žele da kažu da je rat oko Tajvana neizbežan ili čak verovatan". Dodali su, pritom, da bi "kineski državni vrh mogao da upotrebi strategiju diplomatske izolacije, pritiska u sivim zonama, ili ekonomskim pritiscima na Tajvan".

Odloženo putovanje Blinkena u Peking zbog sumnjivog balona

Na poboljšanje odnosa između SAD i Kine nikako nije uticao najnoviji slučaj - američka vojska je posle nekoliko dana praćenja oborila kineski balon za koji tvrde da je služio za špijunažu, a zbog cele situacije je odloženo putovanje američkog državnog sekretara Entonija Blinkena u Peking.

Balon je viđen iznad Montane, a kako su preneli američki mediji, sumnja se da je razlog što je odabrana baš ta destinacija to što se tamo, u vazduhoplovnoj bazi Malmstrom, nalazi jedno od tri nacionalna polja sa silosima za nuklearne rakete.

Međutim, Peking je tvrdio da je u pitanju civilni balon koji je skrenuo s kursa zbog neočekivanih vetrova i da je to uzrok zbog kojeg nije bio na planiranoj ruti. Kineska strana je incident okarakterisala kao "nenameran ulazak u vazdušni prostor SAD zbog više sile".

Tanjug/Larry Mayer/The Billings Gazette via AP

Bez obzira na to, američki predsednik Džozef Bajden dao je ovlašćenje vojsci da se balon obori čim bude iznad okeana, tako da eventualne krhotine ne mogu da povrede ljude koji bi se slučajno našli na zemlji.

Američki ministar odbrane Lojd Ostin rekao je, uprkos tvrdnjama Pekinga, da su kineske vlasti koristile balon "za nadgledanje strateških lokacija u kontinentalnom delu SAD".

Iz Pekinga su oštro osudili ovaj potez američke administracije. Zamenik kineskog ministra spoljnih poslova predao je 5. februara "ozbiljnu primedbu" zvaničniku ambasade SAD u Pekingu zbog, kako je navedeno, "neselektivne upotrebe oružja za američki napad na civilni kineski balon", piše na sajtu kineskog ministarstva spoljnih poslova.

U saopštenju se upozorava da kineske vlasti "pažljivo prate situaciju" i najavljuje se da će Kina "odlučno braniti svoja zakonska prava i interese nacionalnih kompanija".