Musulin za Euronews svet: Japan se uključuje u trku u naoružanju, napušta pacifistički pristup i duplira vojni budžet

Otvaranje Kine u kojoj raste broj zaraženih koronavirusom odražava se najpre na sve azijske zemlje. O tome kako Azija posmatra otvaranje Kine, ali i kako Japan menja svoju politiku kao posledica rata u Evropi, zategnutosti odnosa između Kine i Tajvana i naoružavanja Severne Koreje za Euronews Svet govorio je Ilja Musulin, dopisnik RTS-a iz Japana.

Zbog zabrinutosti u vezi sa severnokorejskim raketnim programom, rastuće vojne moći Kine i zategnutosti na Tajvanu, Japan, koji do sada nije posedovao ofanzivno naoružanje, sada planira da svoja davanja za vojsku udvostruči. Tačnije, plan japanske vlade je da ubuće za naoružanje svoje vojske izdvaja dva odsto BDP-a, rekao Musulin.

"To praktično znači dodatnih 230 milijardi dolara. Inače svake godine je Japan odvajao između 40 i 49 milijardi dolara godišnje. Japan nastoji da dostigne svoje susede kada je u pitanju razvoj raketnog naoružanja. Najveći deo ovog novca biće iskorišćen za opremanje japanske vojske raketama dometa većeg od 1.000 kilometara", rekao je Musulin.

Kako je objasnio Japan je do sada imao pacifički pristup koji je, kako kaže, branio posedovanje ofanzivnog oružja, ali dodaje, i to će se promeniti. 

"Oni nisu negovali taj pristup posedovanja oružja koje može da ugrozi neprijatelja na njegovoj teritoriji. Međutim, svernokorejski raketni program je daleko odmakao, Kina poseduje nekoliko hiljada balističkih raketa koje mogu da pokriju celi Japan, tako da Japan nastavlja težnju da uspostavi neku vrstu ravnoteže u tom naoružanju. Oseća se ranjivo obzirom i na situaciju na Tajvanu", kaže on.

I dok je korona više nego aktualna tema u Kini, osećanja ljudi u istočnoj Aziji ovim povodom su izmešana, kaže Musulin. Za razliku od Kine, objašnjava, većina azijskih zemalja je prešla na politiku života sa virusom, ali oprez je uvek prisutan.

"Na primer u Japanu više nema nikakvih epidemioloških mera, osim što narod disciplinovano nosi hiruške maske i na otvorenom i zatvorenom prostoru. Vlade Južne Koreje i Japana su uvele zahtev da kineski državljani, koji dolaze u njihovu zemlju, prođu kroz testiranje", rekao je.

On primećuje da je evidentno da je korona ostavila značajne i raznolike posledice na Kinu i njene susede.

"Kineska vlada okončala je politiku zaključavanja gradova kojom je znatno usporila ekonomski rast zemlje, jer su fabrike bile masovno zatvarane. Ovaj sada, novi, talas koronavirusa koji se širi bi mogao na kratko ponovo da uspori ekonomski razvoj Kine jer ljudi masovno izostaju sa posla. Međutim, Kina je zamajac razvoja ne samo regiona istočne Azije već i celog sveta, pa je zbog toga važno znati šta će ubuće biti sa njom", smatra Musulin.

U emisiji Euronews Svet pogledajte i razgovor s Dejanom Mihajlovićem, profesorom na Tehnološkom univerzitetu Monterej u Siudad Meksiku o tome šta su pokazali nemiri u Brazilu, kako Evropljani gledaju na rat u Ukrajini i kakve su moguće posledice pronalaska poverljivih dokumenata u Bajdenovoj garaži. Takođe emisija se bavi i fenomenom memoara princa Harija . Opširnije o svemu tome u videu na početku teksta.