Ruski "gospodar rata": Ko je Viktor But koga su SAD oslobodile u zamenu za zatvorenu košarkašicu

Komentari

Autor: Euronews Srbija

09/12/2022

16:58

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Vašington i Moskva razmenili su zatvorenu košarkašicu Britni Grajner za trgovca oružjem Viktora Buta, koji je proveo 12 godina u američkom zatvoru. Zbog Butovog načina života o njemu je snimljen i holivudski film, a u pitanju je osoba koja je, između ostalog, zaradila nadimak "trgovac smrću" jer je prodavala oružje mnogim zaraćenim stranama, od Afrike do Azije.

Po izlasku iz američkog zatvora, But je za ruski RT rekao da je "teško naći reči kojima bi opisao osećanja nakon što je oslobođen". Dodao je i da nije nailazio na mnogo antiruskog sentimenta tokom zatvoreništva, kao i da mnogi od njegovih "kolega" iz zatvora gaje simpatije prema Moskvi.

Njegova supruga Ala But je za rusku novinsku agenciju Tas rekla da se on nakon dugog putovanja oseća "iscrpljeno" i da nije spavao tri dana, ali je zahvalila Vašingtonu zbog načina na koji su ga tretirali tokom razmene, "sa poštovanjem, bez lisica na rukama". Takođe, dodala je i da se "nada kako će SAD predati Butove crteže i dokumenta ruskoj ambasadi".

Sportski svet je bio zadovoljan ovom razmenom, ali je bilo i dosta kritičara, među kojima je i novinar Beni Džonson koji je uporedio Britni Grajner sa Polom Vilenom, američkim marincem koji se takođe nalazi u ruskom zatvoru ali koji nije bio deo ove razmene zatvorenika.

Takođe, oglasila se i Republikanka Merdžori Tejlor Grin, pozvavši na ostavku Bajdena i upitavši "koliko će ljudi But ubiti sada kada je na slobodi".

Američki predsednik se oglasio povodom ovih i sličnih reakcija, reakvši da "nikada nisu zaboravili na Britni, kao ni na Pola Vilena koji je godinama nepravedno pritvoren u Rusiji". "Ovo nije bio izbor kog Amerikanca ćemo vratiti kući", naveo je Bajden.

Američki CNN je, međutim, preneo izjavu Pola Vilena koji je rekao da je "razočaran time što ništa nije učinjeno kako bi se osiguralo njegovo oslobađanje".

Ko je Viktor But?

But, po kome je zasnovan lik koji tumači Nikolas Kejdž u filmu "Gospodar rata", odrastao u Dušanbeu, prestonici Tadžikistana. Već sa 18 godina pristupio je vojsci tadašnjeg SSSR, nakon čega je učio portugalski jezik na Vojnom institutu u Moskvi, i naposletku postao deo ruske vazduhoplovne brigade. Nedugo pošto je napustio vojsku, SSSR se raspao a ekonomija Rusije naglo je propala, pa je But odlučio da se preseli u UAE i tamo je osnovao kompaniju za prevoz koja je narasla i do 60 aviona. Ova kompanija je, u početku, prevozila robu iz UAE do Afrike i Avganistana.

Vremenom, But je sve više prelazio na "crno tržište", zahvaljujući tome što je sovjetska vojna oprema postajala dostupna, i tužioci smatraju da je oružjem snabdevao pobunjenike, militantne pokrete i teroriste širom sveta uz pomoć svojih poslovnih veza. Optužen je da je prodavao oružje čak i terorističkoj grupi Al-Kaida, kao i talibanima i militantima u Ruandi. Prema nekoliko istraga, ali i presudi, But je sa svojim saradnicima oružjem snabdevao i vlast i pobunjenike tokom građanskih ratova u afričkim zemljama kao što su Sijera Leone, DR Kongo i Alžir.

U intervjuu za jednu englesku televiziju 2009. godine, But je čvrsto negirao da je imao ikakve veze sa Al-Kaidom ili talibanima. Priznao je da je snabdevao oružjem Avganistan sredinom 1990-ih godina, rekavši da je to oružje zapravo korišženo za borbu protiv talibana. Takođe, tvrdio je i da je pomogao francuskoj vladi da preveze oružje u Ruandu posle genocida, kao i da je prevozio mirovne pregovarače Ujedinjenih nacija. Međutim, upravo iz UN su ga označili kao saradnika bivšeg predsednika Liberije Čarlsa Tejlora, koji je 2012. godine osuđen zbog toga što je potpirivao i podržavao ratne zločine u Sijera Leoneu.

Zloglasni nadimak

Butov nadimak "trgovac smrću", dolazi od nekadašnjeg sekretara zaduženog za Afriku u britanskoj vladi, Pitera Hejna, koji je početkom 21. veka održao govor pred parlamentom u kom je upozorio na napade kojima su britanski vojnici izloženi u Africi, rekavši da se suočavaju sa "sofisticiranim oružjem".

"Oni koji izbegavaju sankcije nastavljaju da raspiruju sukobe u zemljama kao što su Angola i Sijera Leone, a to za rezultat ima gubitak nebrojeno mnogo života i jezive zločine. Viktor But je zaista glavni u tom izbegavanju kazne. On je 'trgovac smrću' koji poseduje vazduhoplovne kompanije kojima se oružje doprema, a pruža i drugu logističku podršku za pobunjenike u Angoli i Sijera Leoneu, odakle uzima dijamante kojima mu plaćaju za to oružje. Pomaže onima koji oružjem napadaju britans

Dugo je But izbegavao međunarodne organe pravde. Njegova sposobnost da beži obaveštajcima i policiji, ali i drugim suparnicima širom sveta postala je nadaleko poznata. Kada su talibani 1995. godine naterali jedan od njegovih aviona u Avganistanu da sleti, zaplenili su svu robu koaj se u njemu nalazila. But i njegovi saradnici su nekako, ipak, uspeli da odu nepovređeni.

U jednom kasnijem intervjuu rekao je da su "bili izvučeni", a desetak godina kasnije jednostavno "da su pobegli". Takođe, nalog za njegovo hapšenje izdat je 2002. godine kada je živeo u Belgiji, ali je napustio tu zemlju čim je saznao da ga traže. Smatra se da je putovao pod nekoliko različitih imena, i prolazio kroz države poput UAE ili June Afrike, sve dok se nije ponovo pojavio u Rusiji 2003. godine.

Videvši da će im biti potreban detaljno osmišljena operacija za hvatanje Buta, američka Agencija za borbu protiv droga (DEA) je nakon nekoliko godina planiranja uspela u svom zadatku. Plan je bio da se But namami da izađe van Rusije navodnom ponudom za kupovinu oružja koju nije mogao da odbije. Prerušeni agent DEA je kontaktirao lojalnog Butovog saradnika sa ponudom, i sastao se sa njim na ostrvu Kurasao, nekoliko stotina kilometara daleko od Kolumbije.

Agenti DEA su se pretvarali da su članovi Revolucionarnih oružanih snaga Kolumbije (FARC), i Butov saradnik koji se sa njima sastao, Endrju Smulijan, nije video ništa sumnjivo. Nakon dve nedelje, ponovo se u Kopenhagenu sastao sa DEA agentima i rekao im da je Butu predstavio njihovu ponudu, koja mu se svidela.

Nekoliko nedelja kasnije, But je otputovao na Tajland, misleći da će se sastati sa zvaničnicima iz FARC kako bi se dogovorili u vezi sa transportom "arsenala oružja vojne proizvodnje", kojima je (navodno) trebalo da se napadnu američki helikopteri u Kolumbiji.

Tokom sastanka u jednom hotelu u Bankoku, But je rekao prerušenim agentima da može da isporuči oružje u Kolumbiju, i da to oružje "može biti korišćeno za ubijanje Amerikanaca". Pošto je soba bila ozvučena, policija je tog trenutka upala u prostoriju i uhapsila Buta. On je isporučen u SAD 2010, a sledeće godine je osuđen zbog terorizma na 25 godina zatvora.

"Pokušaće da me zatvore doživotno, ali ja ću se vratiti u Rusiju. Još ne znam kada, ali i dalje sam mlad", rekao je But za Njujorker pre nego što mu je izrečena konačna kazna zatvora. Ispostavilo se, ova izjava bila je proročka.