Vreme da se razjasne odnosi Brisela i Pekinga: Mišel putuje u Kinu, a na stolu bi mogle da budu osetljive teme

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel najavio je da će se sastati sa kineskim predsednikom Sijem Đinpingom 1. novembra kako bi govorili o globalnim izazovima, a ovaj razgovor dolazi u trenutku kada sa Zapada stižu upozorenja o tome da ne bi trebalo stvarati zavisnost od Kine kao što je to bio slučaj sa Rusijom.

"Vidimo da Kina ulaže sve veće napore s ciljem da uspostavi kontrolu nad našom kritičnom infrastrukturom, lancima snabdevanja i ključnim industrijskim sektorima", upozorio je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg tokom posete Španiji, i pozvao zapadne zemlje da "autoritarnim režimima ne daju nikakvu šansu da iskoriste ranjivost Zapada i potkopaju ga".

Na primeru Stoltenbergove izjave može se videti narativ nekih zapadnih zvaničnika, a osobe koje su učestvovale u organizaciji sastanka Sija i Mišela kažu da je u pitanju deo napora da se linije komunikacije održe otvorenima, naročito u vreme povećanih tenzija između Kine i SAD, što preti da se preslika i na odnos Brisela sa Pekingom, prenosi FT.

Isti list piše i da je ruska invazija na Ukrajinu naterala evropske zemlje da preispitaju svoju ekonomsku međuzavisnost od Moskve, koja im onemogućava uvođenje najvećih ekonomskih sankcija.

"U pozadini napetog geopolitičkog i ekonomskog okruženja, poseta je pravovremena prilika za angažovanje i EU i Kine. Lideri će razgovarati o globalnim izazovima, kao i o temama od zajedničkog interesa", saopšteno je iz Mišelovog kabineta pred sastanak. 

Apel na Italiju

Iz Brisela je prošlog meseca stiglo upozorenje zemljama članicama da se mora preispitati stav prema Kini, to jest pre svega ekonomski odnosi sa ovom državom koja je "postala još jači globalni konkurent Evropskoj uniji i SAD".

To što Kina nije jasno stala protiv Rusije izazvalo je skepticizam među zapadnim zemljama u pogledu Pekinga, ali se na samitu G20 u Indoneziji činilo da Si želi ponovo da izgradi odnos poverenja sa Zapadom - posebno sa Evropom, odnosno ključnim ekonomijama u Evropskoj uniji, prenosi Politiko.

Potencijalnog partnera u Evropi koji bi mu pomogao da ojača odnose sa Starim kontinentom, Peking vidi u Italjii, pa je tako ministar spoljnih poslova Kine Vang Ji u razgovoru sa svojim italijanskim kolegom rekao da "ne želi uključivanje trećih strana u odnose Kine i Evrope", mada nije direktno naveo na koga misli.

Pritom, obe zemlje su se dogovorile da dalje unapređuju partnerstvo kada su u pitanju tehnologija i trgovina, prenosi SCMP. 

Vang je, prenosi isti list, apelovao na Italiju da igra "aktivnu i konstruktivnu ulogu" u poboljšanju odnosa Kine i Evrope, i naveo da je "pozicija Kine prema Evropi stabilna i nepromenjena bez obzira na međunarodna dešavanja".

Takođe, na Baliju je premijerka Italije Đorđa Meloni prihvatila Sijevu pozivnicu da poseti Kinu, mada je ona poznata po svojim oštrim kritikama kineske politike, naročito kritikama odnosa prema Tajvanu i Sinđangu.

Potencijalna "slaba tačka" Evropske unije

Na samitu G20, bilo je jasno po kom modelu se Si sastaje sa sa liderima. Razgovarao je sa liderima Francuske, Španije, Holandije i Italije, izbegavajući bilo kakve formalne angažmane sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen i predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom. Drugim rečima, Si je zaobilazio briselsko rukovodstvo koje zastupa kolektivne interese, i umesto toga okušao je sreću sa nacionalnim liderima.

Uz sastanak kineskog predsednika sa američkim predsednikom na marginama samita G20 na Baliju, među evropskim zemljama postalo je jasno da će i one morati da učine nešto kako bi se pojasnili odnosi Brisela i Pekinga.

U tom slučaju, smatraju stručnjaci, najbolje bi bilo nastupiti jednoglasno, ali tu bi neočekivano mogao da stvori probleme nemački kancelar Olaf Šolc, koji je rekao da je vreme suočiti se sa problemima u odnosima Nemačke i Kine.

"Kako se menja Kina, tako se mora promeniti i naš pristup ovoj zemlji", napisao je Šolc u autorskom tekstu za "Frankfurter algemajne cajtung". 

Autori analize na sajtu FP, Fergus Hanter i Darija Impiombato, smatraju da je ovakav stav nemačkog kancelara "zbunio kako svoju koaliciju, tako i partnere u Evropi", jer pokazuje da će Berlin potencijalno da se vodi sopstvenim interesima više nego zajedničkim, što bi moglo da stvori ranjivost koju će Kina iskoristiti.

profimedia

Šolc je nedavno posetio Peking, i mada je pokrenuo teška pitanja, njegov pristup je "zamutio" pristupe Nemačke i Evropske unije Kini, smatraju stručnjaci sa FP. 

"Kancelar je ostavio snažan utisak da je njegov prioritet jačanje ekonomskih odnosa Nemačke sa Kinom u trenutku kada drugi evropski lideri i njegovi koalicioni partneri u Berlinu žele upravo suprotno. Kina bi mogla da vidi Šolcovu Nemačku kao slabu kariku u zapadnoj koaliciji, i pokuša da je iskoristi", navodi se u njihovoj analizi.

S obzirom na to da se Nemačka smatra jednim od lidera EU, stav Šolca biće veoma važan za jedinstvo čitavog bloka. takođe, nema sumnje da će pristup Evropske unije prema Kini imati uticaja i na odnose EU sa SAD. Nemački kancelar je, početkom novembra, u još jednom autorskom tekstu za Politiko rekao da "ne želi potpuno odvajanje od Kine, ali Nemačka ne može biti ni previše zavisna" - ostaje da se vidi šta će to značiti kako za Berlin, tako i za Brisel.