"Crveni talas" se nije dogodilo, ali republikanci bi u Kongresu mogli da zadaju velike gavobolje predsedniku Bajdenu
Komentari18/11/2022
-09:56
Nešto više od nedelju dana od održavanja međuizbora u Sjedinjenim Američkim Državama, poznato je ko će preuzeti kontrolu nad gornjim i donjim domom Kongresa. Republikanska partija obezbedila je 218 mesta potrebnih za većinu u Predstavničkom domu, a iako je je njihova prevlast veoma tesna, može da bude dovoljna da remeti dnevni red demokrata i agendu predsednika Džoa Bajdena.
Republikanci, koji su se do prošle nedelje nadali da će povratiti kontrolu nad oba doma, nisu ispunili očekivanja, ali su u sredu osvojili jedno mesto potrebno za većinu u Predstavnikom domu kada je 27. okrug Kalifornije pripao Majku Garsiji. Prema projekcijama CBS, predviđa se da će Republikanska partija imati između 218 i 223 mesta od ukupno 435.
Kevin Mekarti, lider republikanaca u Predstavničkom domu, slavio je rezultat, a upravo će on da bude nominovan da zameni Nensi Pelosi na mestu predsedavajućeg.
"Amerikanci su spremni za novi pravac, a republikanci u Predstavničkom domu su spremni to da ispune", naveo je on.
Povratak na staru podelu vlasti
Iako očekivani "crveni talas" republikanaca u Predstavničkom domu nikada nije "stigao do obale", konzervativci se drže svog plana.
U znak osvete za dva pokušaja impičmenta demokrata protiv Donalda Trampa, oni se spremaju da istraže zvaničnike Bajdenove administracije i prošle poslovne odnose predsedničkog sina Hantera sa Kinom i drugim zemljama – pa čak i samog Bajdena.
Predstavnik republikanaca, kongresmen Majkl Mekaul, izjavio je juče za Rojters da će njegova partija iskoristiti većinu u Predstavničkom domu Kongresa kako bi intenzivirali fokus Vašingtona na Kinu, ali da će nastaviti da šalju pomoć Ukrajini u njegovoj borbi sa Rusijom.
Gubitak u Kongresu oduzima deo Bajdenove moći u Vašingtonu, ali je predsednik u sredu čestitao Mekartiju i rekao da će raditi preko puta da postigne rezultate.
"Američki narod želi da radimo za njih. Radiću sa svakim - republikancem ili demokratom - ko je spreman da radi sa mnom kako bi građanima pružio rezultate", naveo je predsednik Bajden u saopštenju koje je objavila Bela kuća, prenosi Rojters.
SAD se tako vraćaju na podelu vlasti kakva je bila pre 2021. godine, a glasače su dve partije povukle u različite smerove uglavnom zbog dva glavna pitanja koja su bila u središtu kampanje - inflacije i prava na abortus.
Kako piše Rojters, visoka inflacija dala je republikancima municiju za napade na liberale. Pošto su birači videli da im mesečni računi za namirnice, gorivo i stanarinu rastu, porasla je želja za "kažnjavanjem" demokrata u Kongresu.
Istovremeno, došlo je i do skretanja ulevo nakon što je junskom odlukom Vrhovnog suda ukinuto pravo na abortus što je razbesnelo široki krug birača.
Bajden je rekao danas da ne misli da će u sledećem Kongresu demokrate imati dovoljno glasova da na nacionalnom nivou vrate pravo na abortus. On je naveo da bi po tom pitanju u narednom sastavu Kongresa birači mogli da očekuju da će demokrate zadržati svoje pozicije, preneo je Rojters.
"Mislim da nema dovoljno glasova za povratak prava na abortus na nacionalnom nivou izuzev ako se nešto neuobičajeno ne dogodi u Predstavničkom domu", rekao je Bajden.
Fokus na predsedničkoj trci
I dok se na međuizborima glasalo o članovima Kongresa, guvernerima i drugim zvaničnicima, na njima je lebdelo i pitanje predsedničkih izbora zakazanih za 2024. godinu. Donald Tramp, koji se i dalje smatra favoritom među republikancima, pretrpeo je niz neuspeha jer su kandidati krajnje desnice koje je podržao imali loš učinak.
Istovremeno, Ron Desantis je stigao do drugog mandata za guvernera Floride, pobedivši demokratskog protivnika Čarlija Krista za skoro 20 procentnih poena.
Upravo će izbori 2024. uticati na mnoge zakonodavne odluke koje će republikanci sprovoditi u Predstavničkom domu.
"Od ključnog je značaja da smo spremni da iskoristimo uticaj koji imamo", rekao je Rojtersu prošlog meseca republikanac Skot Peri.
Nedeljama, republikanci su predviđali da će ih "crveni talas" dovesti na vlast u Kongresu, pošto se smatralo da su glasači frustrirani nesposobnošću demokrata da ukrote sve veću inflaciju i da se pozabave porastom kriminala. Međutim, stvarnost nakon izbora izgleda malo drugačije, jer u nekim delovima zemlje već prežaljene demokrate ipak uspeju da se odupru, preneo je AP.
Međutim, naredne naredne dve godine bi mogle biti uzbudljiv period kada su u pitanju unutarstranačke borbe - koje bi mogle da budu zanimljivije čak i od ovih međuizbora.
Komentari (0)