Igre 
Susret koji se dugo čekao, Džozef Bajden i Si Đinping oči u oči: "Pitanje Tajvana prva crvena linija"
Komentari14/11/2022
-12:25
Nuklearni rat nikada ne bi smeo biti vođen, poruka je koju su poslali predsednik SAD Džozef Bajden i njegov kineski kolega Si Ðiping sa njihovog prvog susreta otkako je Bajden postao predsednik.
Bajden i Si su, na sastanku na marginama samita zemalja G20 na Baliju, podvukli da u nuklearnom ratu ne može biti pobednika i istakli svoje protivljenje upotrebi ili pretnji upotrebom nuklearnog oružja u Ukrajini, prenosi američka agencija AP.
Tokom sastanka, koji je trajao oko tri sata, predsednici su se usaglasili da bi Vašington i Peking trebalo da rade na prevazilaženje nesuglasica i pronalaženju pravog kursa u bilateralnim odnosima.
"Kao lideri naše dve nacije, delimo odgovornost, da pokažemo da Kina i SAD mogu da prevaziđu razlike, da sprečime da konkurencija postane izvor sukoba i da pronađemo načine da zajedno radimo na hitnim globalnim pitanjima koja zahtevaju našu međusobnu saradnju“, rekao je Bajden.
Kineski predsednike Si je istakao da smo svedoci velikih promena koje se odvijaju na način kao nikada ranije i da je čovečanstvo suočeno sa izazovima bez presedana, prenela je kineska agencija Sinhua.
profimedia
"Svet se nalazi na raskršću. Kuda dalje? Ovo je pitanje koje nije samo na nama, već i na umu svih zemalja", rekao je Si i napomenuo da planeta očekuje da Kina i SAD pravilno upravljaju svojim odnosima.
Si dodaje da je njegov sastanak sa Bajdenom privukao veliku pažnju i da bi dve strane trebalo da rade sa svim zemljama kako bi unele više nade u svetski mir i veće poverenje u globalnu stabilnost.
Povezane vesti
Naglasio je da je spreman na iskrenu i dubinsku razmenu mišljenja sa Bajdenom o pitanjima od strateškog značaja u Kini i SAD i da želi da dve zemlje unaprede odnose i da se vrate na kolosek zdravog i stabilnog rasta, prenela je kineska agencija.
Si Đinping o Tajvanu
Kineski predsednik Si Ðinping preneo je američkom predsedniku Džozefu Bajdenu da je pitanje Tajvana među ključnim interesima Kine i „prva crvena linija” u bilateralnim odnosima koja se ne sme preći.
"Tajvansko pitanje je u samoj srži ključnih interesa Kine, temelj političke osnove kinesko-američkih odnosa i prva crvena linija koja se ne sme preći u kinesko-američkim odnosima“, rekao je Si tokom susreta s Bajdenom, a prenela je novinska agencija Sinhua.
Peking gleda na Tajvan kao na neotuđivi deo Kine, prenosi Rojters, te navodi da se Tajvan od kraja osamdesetih godina od diktature razvijao ka demokratiji, a da sada spada u politički najstabilnije demokratije Azije.
Kina je nasuprot tome komunistička narodna republika, a za šefa partije i predsednika Kine ujedinjenje sa Tajvanom je istorijska misija, podseća britanska agencija.
Bajden je rekao kineskom predsedniku Si Ðinpingu da Peking ima obavezu da pokuša da odgovori Severnu Koreju od sedme nuklearne probe.
"Teško je utvrditi da li Kina ima kapacitet za to ili ne“, dodao je Bajden na konferenciji za novinare nakon sastanka s kineskim predsednikom, aodgovarajući na pitanje u kojoj meri veruje da Kina ima sposobnost da odvrati Pjongjang od testiranja, prenosi Rojters.
"Iskrena razmena mišljenja"
U jeku sve većih ekonomskih i bezbednosnih tenzija na relaciji Peking-Vašington i nadmetanja za globalni uticaj između Kine i SAD, predsednici Džozef Bajden i Si Ðinping održali su prvi sastanak "oči-u-oči" otkako je pre skoro dve godine američki predsednik preuzeo dužnost.
Povezane vesti
Si i Bajden pozdravili su se rukovanjem u luksuznom odmaralištu na Baliju, gde će učestvovati na samitu Grupe 20 (G20), 20 velikih svetskih ekonomija, prenosi AP.
Kada su započeli razgovor, Bajden je rekao da Si i on imaju odgovornost da pokažu da njihove nacije mogu da upravljaju sopstvenim razlikama i identifikuju oblasti međusobne saradnje.
Si je rekao da se nada da će sa Bajdenom "podići nivo međusobnih odnosa" i izrazio spremnost na "iskrenu i dubinsku razmenu mišljenja" sa američkim kolegom.
Povezane vesti
Obojica su čelnika dala kratke uvodne reči i razmenila nekoliko reči s novinarima, a mediji su zatim ispraćeni iz prostorije kako bi mogli početi razgovori. Bajdena je pratio tim koji uključuje državnog sekretara Entonija Blinkena, ministarku finansija Dženet Jelen i ambasadora Sjedinjenih Država u Kini Nikolasa Brnsa.
Uz Sija su, među ostalima, bili direktor Glavnog komiteta Komunističke partije Kine Ding Sjuesijang i ministar vanjskih poslova Vang Ji.
Obojica su na dugo očekivani sastanak ušli sa ojačanim unutrašnje-političkim pozicijama, navodi AP.
Bajdenove demokrate su uspele da trijumfuju na izborima za Kongres i da zadrže kontrolu nad Senatom, a Nacionalni kongres Komunističke partije Kine dodelio u oktobru Siju treći, petogodišnji predsednički mandat.
profimedia
"Imamo vrlo malo nesporazuma. Samo moramo da shvatimo gde su crvene linije i...koje su najvažnije stvari za svakog od nas u naredne dve godine", rekao je u nedelju Bajden novinarima u glavnom gradu Kambodže Pnom Penu gde je, pre dolaska u Indoneziju, učestvovao na samitu zemalja jugoistočne Azije.
Pomoćnici Bele kuće su u više navrata pokušavali da umanje bilo kakvu ideju o sukobu između dve nacije, naglašavajući da dve zemlje mogu da rade u tandemu na zajedničkim izazovima kao što su klimatske promene i zdravstvena bezbednost.
Ali odnosi između SAD i Kine postajali su sve zategnutiji od jedne do druge američke administracije, jer su ekonomske, trgovinske, ljudske i bezbednosne razlike došle do punog izražaja.
Bajden je u više navrata zamerao Pekingu zbog kršenja ljudskih prava Ujgura i drugih etničkih manjina, obračuna sa demokratskim aktivistima u Hongkongu, prinudnih trgovinskih praksi, vojnih provokacija protiv Tajvana i razlika oko odnosa prema ratu u Ukrajini.
Kineski zvaničnici su se uglavnom uzdržavali od javnih kritika ruske vojne intervencije, iako je Peking izbegavao da izrazi direktnu podršku i prihvati da Rusiju snabdeva naoružanjem.
Pitanje statusa Tajvana predstavlja jedno od najspornijih pitanja u odnosima između Vašingtona i Pekinga, koji to ostrva smatra delom Kine.
Komentari (0)