"Rojevsko napadanje dronovima": Smrtonosno oružje koje se pojavljuje iznenada i donosi uništenje na ratištima

Istorija ratovanja isprepletana je sa razvojem tehnologije - razni svakodnevni uređaji koje danas koristimo, na ovaj ili onaj način, vuku korene iz tehnologija razvijenih za potrebe vojske. Razvoj i korišćenje novih tehnologija posebno su bili važni za sferu vazduhoplovnih snaga. Osim borbenih aviona i raketa, u poslednje vreme se mnogo govori o jednom vidu ratovanja iz vazduha koji, mada nije nov, poprima sve veće razmere i menja način ratovanja. Reč je o upotrebi borbenih dronova.

Dronovi mogu biti veliki kao avion ili mali, toliko da stanu na dlan. Takođe, imaju i različite nivoe autonomije, u rasponu od daljinske kontrole do potpune autonomije uz korišćenje već ugrađenih senzora i drugih komponenti. Pošto se mogu kontrolisati i nadgledati daljinski, savršeni su "kandidati" za angažovanje u vojnim operacijama.

U najnovijem primeru njihove široke upotrebe, možemo videti da se napadi dronovima primenjuju u ratu u Ukrajini, a koriste ih i Rusi i Ukrajinci. Dronovi (poznati i kao vojne bespilotne letelice) ne samo da pomažu trupama svojim špijunskim sposobnostima, već i omogućavaju precizno gađanje neprijateljskih ciljeva sa relativnom lakoćom i preciznošću.  Zahvaljujući raznovrsnosti, dronovi se koriste već decenijama, pa su tako "učestvovali" u mnogim ratovima kao što su američko-vijetnamski, Jom Kipur rat, Libijski rat, Sirijski rat...

"Priča o dronovima nije nova, ali masovnost primene, sveprisutnost i prepoznavanje od strane svakog vojnika, zapravo predstavlja novinu. Ključni trenutak za to jeste rat na Kavkazu između Azera i Jermena, u jesen pretprošle godine. Tad je prvi put viđena jedna nova slika kada se radi o pristupu dronovima", rekao je za Euronews Srbija vojni analitičar Aleksandar Radić.

AP/Cpl. Alexis Moradian

Dodao je da, ako bi se pogledale bliže analize tog rata, pokazalo bi se da dronovi nisu imali baš toliku ulogu u gubicima jermenske vojske kakvu im mediji pripisuju, ali da je suština zapravo novi momenat u kom je postalo nemoguće pomeriti četu, a da to neko ne vidi i dejstvuje po njoj. 

"Značajno je postala drugačija i brzina reagovanja, to je što se tiče balističkih namera. Takođe, korekturu artiljerijske vatre dron rešava vrlo elegantno i brzo, a i za male pare - na primer, većina dronova koji se sada koriste u Ukrajini su komercijalni, i oni su dobra investicija u odnosu na nesrazmernu prednost koju donose na vojnom planu", ističe Radić.

Kakvi sve dronovi postoje?

Sistemi vojnih bespilotnih letelica se u suštini sastoje od četiri komponente - samog tela koje poseduje fiksna krila, ili jedan ili više rotacionih delova; tereta koji nosi, a koji se kreće od medicinske pomoći do bombi; kontrolne stanice na tlu, kojom se može upravljati iz kabine ili satelitski, i naposletku tu je "Datalink", koji deluje kao centar za prenos podataka, omogućavajući dronu da komunicira sa zemaljskim operaterom, i za to se obično koristi tehnologija radio talasa.

Dronovi se mogu klasifikovati na osnovu nekoliko kriterijuma, a jedna od najširih klasifikacija onih koji se koriste u vojne svrhe, podrazumeva tri osnovna tipa. 

Dronovi za nadzor - oni koji se sastoje od kompjuterskih senzora za posmatranje i prepoznavanje lica ili objekata, kao i drugih tehnologija za praćenje. U suštini, to su leteće kamere koje se koriste za snimanje fotografija i video zapisa potencijalnih ciljeva, odnosno pojedinaca, grupa ljudi ili objekata. Ovi podaci, takođe, pomažu u špijuniranju neprijatelja i praćenju njihovog kretanja. Tu spadaju dronovi kao što su "Ultra lip", "Global hok" itd.

Borbeni dronovi - napadi dronom se mogu izvesti bacanjem bombi, ispaljivanjem projektila ili direktnim zaletanjem i udaranjem drona u metu. Pošto mogu da prodru duboko u neprijateljske teritorije, a da ih zemaljski radari ne primete, pružaju neuporedivu prednost u prekograničnim napadima. Na primer, SAD su ih široko koristile u Avganistanu, Pakistanu, Siriji ili Iraku, a koriste ih i Turska i Azerbejdžan, prenosi sajt "Current Affairs Review". Neki od primera su "Bajraktar-TB2", "Riper", itd.

Logistički dronovi - služe za isporučivanje prekopotrebnih zaliha trupama koje su raspoređene na terenu koji je napristupačan tradicionalnim transportnim sistemima. Oni isporučuju zalihe poput municije, medicinske pomoći, hrane, i slično. Jedan od primera za ovakav dron je "Mistral šerpas". 

Zašto su dronovi tako efikasni?

Da bismo odgovorili na pitanje zašto su dronovi toliko efikasni, i zbog čega su, može se reći, promenili moderni način ratovanja, najbolje da pogledamo neke od načina na koje dronovi u vojne svrhe mogu da se koriste, što opet zavisi od ranije nabrojanih tipova bespilotnih letelica.

Kamikaze napadi: Kamikaze dronovi poznati i kao "lutajuća municija", jer se lansiraju bez unapred postavljene mete, pa onda sami traže ciljeve, a zatim ih napadaju tako što se direktno zaleću u njih i onda eksplodiraju. Ovakvi dronovi mogu se videti u trenutnom sukobu ruske i ukrajinske vojske, a koriste ih obe strane.

Bombardovanje: Dronovi se koriste kao mobilna platforma za lansiranje municije, navođenih bombi, raketa vazduh-zemlja ili vazduh-vazduh, kasetnih bombi, protivtenkovskih navođenih projektila ili drugih vrsta precizno navođene municije. Dronovi uživaju retku privilegiju da prodiru duboko u neprijateljske teritorije, a da ih radarske mreže ne otkriju, pa su zbog toga izuzetno korisni u ove svrhe.

profimedia

Nadzor i mapiranje: Jedna od najpoznatijih sposobnosti bespilotnih letelica jeste da mogu dugo da miruju u vazduhu, satima lebde iznad jednog mesta skenirajući ga i praveći video-zapise ili fotografije. Ovo može biti ključno u ratovima, naročito na onim prostorima koji su nepristupačni za druge načine špijuniranja.

Diverzija: Dronovi se takođe mogu koristiti za prevaru neprijatelja i odvraćanje njihove pažnje. Zbog relativno niže cene, mogu se lako žrtvovati za neki veći cilj. Na primer, ukrajinske snage su nedavno potopile rusku krstaricu Moskva raketama, dok su bespilotne letelice Bajraktar ​​TB2 korišćene da odvrate odbranu broda. Generalno je zanimljiv način na koji se dronovi koriste protiv plovila u ovome ratu, što je britanski "Guardian" označio kao prekretnicu u načinu ratovanja protiv brodova.

Borba protiv dezinformacija: Bespilotne letelice mogu biti ključne u borbi protiv dezinformacija i ratne propagande, što su sastavni delovi svakog rata. Snimci i fotografije koje su napravili dronovi, a koji prikazuju realno stanje stvari na terenu, mogu razvejati sumnje u određene izveštaje ili ih potvrditi mnogo lakše nego što je to ranije bio slučaj.

Isporučivanje pomoći: Kao što smo već i ranije rekli, logistički dronovi su veoma korisni za prenošenje tereta poput medicinskih potrepština ili hrane do onih vojnih jedinica koje su smeštena na nepristupačnim terenima.

Kako se suprotstaviti dronovima?

Pri korišćenju dronova za ratovanje nema objektivnih mana, smatra Radić, i objašnjava da su u pitanju sredstva za koje nisu izrađene efikasne protivmere.

"Nešto što ima veći radarski odraz može da se obori raketnim sistemom ili bilo kojim drugim sredstvom vazdušne odbrane, ali dronovi manjih dimenzija imaju jako mali radarski odraz, i jako se teško obaraju. Pritom su jeftini i mogu masovno da se koriste, pa čak i da uništite jedan broj, zasićenje vazdušnog prostora postaje problem", naglašava Radić.

Da je zasićenje vazdušnog prostora jedan od najvećih problema za one koji bi trebalo da se brane od napada dronova, smatra i Semjuel Bendet, član Programa za proučavanje Rusije u Centru za pomorske analize. 

Bendet je za BBC naveo da, kada je u pitanju "rojevsko napadanje dronovima", ne radi se o tome koliko ih ima, već više o tome da oni mogu sarađivati bez ikakve ljudske umešanosti, a mogu biti u pitanju istovremeni napadi iz više pravaca koji onemogućuju reakciju ljudi.

AP Photo/Efrem Lukatsky

Radić smatra da je, kao i uvek kada je u pitanju neka tehnološka trka u ratovima, pred inžinjerima sada zadatak da pronađu rešenje i efikasnu protivmeru. 

"U ovom trenutku dronovi se mogu obarati otvorenom vatrom, i mogu se koristiti uređaji za ometanje satelitske navigacije, odnosno za blokiranje signala i onesposobljenje elektronike. Međutim, tu je problem jer i oni koji koriste ta sredstva imaju elektroniku, pa se ne može usmeriti samo na dron", naglasio je on.

Ističe i da nikako ne bi trebalo propustiti veoma važnu stvar kada je u pitanju način na koji dronovi menjaju ratovanje, a to je shvatanje prosečnog vojnika o tome kakve mu sve nove opasnosti prete.

"Vojnik sada mora da bude svestan da u bilo kom momentu kada on to nije primetio, neko gleda svaki njegov pokret i odlučuje da li će živeti. Duugo smo imali primere gde su čete zauzimale sve veći deo teritorije i širile se, ali sada se raspršuju na velikom terenu. ranije ste imali utisak da ste nevidljivi ako se sakrtijete u rov, iza nekog drveta ili kuće, ali vas sada dron gleda, i verovatno je jako teško prosečnom vojniku da se saživi sa time", zaključuje Radić.