Igre 
Zašto je izbor novog predsednika Brazila dobra vest za svet: Jedno drvo vredi više od hiljadu trupaca
Komentari02/11/2022
-20:01
Klimatski pokret dobio je proteklog vikenda lepe vesti – novi predsednik Brazila, Luiz Inasio Lula da Silva, na dramatičnim izborima, i uz blagu prednost, pobedio je odlazećeg predsednika, desničara Žaira Bolsonaroa, pod čijom vladavinom su nemilice krčene šume Amazonije, jednog od najvažnijih prečišćača ugljenika na Zemlji.
Naučnici kažu da su veliki delovi bujne prašume počeli da se degradiraju u savanu i da Amazon sada emituje više ugljen-dioksida nego što ga apsorbuje. Još četiri godine politike koju je Bolsonaro obećao da će nastaviti verovatno bi ubrzale te trendove - sa katastrofalnim posledicama po globalne nivoe ugljenika u atmosferi.
Lula da Silva obećava da će potpuno preokrenuti ovu negativnu praksu i da će se u naredne četiri godine svog mandata posvetiti zaštiti životne sredine, prenosi Klima 101.rs.
„Hajde da se borimo za nulto krčenje šuma”, poručio je on u pobedničkom govoru i dodao da je otvoren za međunarodnu saradnju u spasavanju Amazonske prašume, prenosi Tajm.
„Brazil će se boriti za Amazoniju koja živi. Jedno drvo vredi više od hiljadu trupaca – zato ćemo nastaviti da nadgledamo svaku čitavu Amazoniju i svaku nelegalnu aktivnost, a istovremeno ćemo promovisati održivi razvoj”, kazao je novi predsednik Brazila.
Pobedu Lule da Silve pozdravili su brojni politički lideri, kao i glumac Leonardo di Kaprio, inače istaknuti klimatski aktivista. On smatra da rezultati brazilskih izbora mogu da preokrenu istorijske tokove, i to ne samo u Amazoniji i Brazilu, već na svetskom nivou.
Lula se suočava sa ogromnim izazovom. Organizovane kriminalne grupe odgovorne za veći deo krčenja šuma u Amazoniji postale su daleko moćnije nego što su bile tokom njegovog prvog predsedavanja, i biće potrebna ogromna ulaganja da bi se obnovilo prisustvo policije u ogromnoj i udaljenoj prašumi. Iako je Bolsonaro izgubio predsedničku funkciju, veliki broj njegovih saveznika osvojio je mesta u Kongresu na nacionalnim izborima ranije ovog meseca, i mogli bi da pokušaju da održe razvojnu agendu aktuelnog predsednika za Amazon.
Povezane vesti
Ali postoji ogroman prostor za optimizam, kaže Marcio Astrini, izvršni direktor Brazilske klimatske opservatorije, mreže nacionalnih nevladinih organizacija.
„Lula se nikada nije suočio sa atmosferom u korist zaštite šume“, kaže on, navodeći intenzivan pritisak stranih vlada, globalnih tržišta roba i pokreta brazilskih starosedelaca i građanskog društva, koji su se mobilisali kao nikada ranije kao odgovor na vladu Bolsonara.
AP Photo/Andre Penner
A tu je i sam Lula: „Nikada nisam čuo predsednika Brazila da govori kao što je govorio o Amazonu u pobedničkom govoru. Lula je očigledno veoma lično posvećen tome da će ovo biti ključni deo njegove vlade", naveo je Astrini, a prenosi Tajm.
Da bi postigao svoj cilj nulte deforestacije u Amazoniji, Lula će morati ponovo da zaposli brazilske agencije za zaštitu životne sredine i refundira programe održivog razvoja. To bi trebalo da bude izvodljivo u okviru izvršne vlasti u Brazilu, kaže Astrini, baš kao što je Bolsonaru bilo lako da ih uništi.
Teško pitanje organizovanog kriminala
„Ne trebaju nam novi zakoni da okončamo krčenje šuma u Brazilu. Samo nam je potrebna posvećena vlada”, dodaje.
Ali Lula će takođe morati da se pozabavi teškim pitanjem organizovanog kriminala. Istraživanja sugerišu da su mafije fokusirane na pljačku prirodnih resursa Brazila, poput zlata, drveta i ribe, proširile svoje delovanje u Amazonu tokom protekle decenije. A u poslednjih nekoliko godina počeli su da se mešaju i sarađuju sa trgovcima drogom. Rastuće nasilje izazvano organizovanim kriminalom dospelo je na naslovne strane ranije ove godine kada su grupe za ljudska prava povezale ubistvo Doma Filipsa, britanskog novinara koji istražuje krčenje šuma i Bruna Pereire, njegovog brazilskog vodiča, sa ovim fenomenom.
Oko 60 odsto Amazonije smešteno je u Brazilu. Analiza specijalizovanog portala za klimatske promene, Carbon Brief, pokazala je da bi poraz Bolsonaroa mogao da smanji krčenje Amazonske prašume u Brazilu za 89 odsto tokom naredne decenije. To znači da bi se, ispunjenjem ključnih Lulinih obećanja, sprečio nestanak preko 75.000 kvadratnih kilometara Amazonije do 2030. Samim tim, smanjile bi se i emisije gasova sa efektom staklene bašte.
Povezane vesti
S druge strane, otkako je stupio na dužnost predsednika 2019. godine, Žair Bolsonaro drastično je smanjio budžete agencija zaduženih za sprovođenje zakona o žaštiti životne sredine i pokušao da ukine zaštitu prirode i starosedelačkog stanovništva. Svi ovi poduhvati imali su za cilj da ojačaju njegovu podršku među poljoprivrednicima, pre svega stočarima, drvosečama i rudarima koji gledaju na plodnu zemlju Amazonije kao na priliku za eksploataciju i ekonomsku dobit.
Gubljenje Amazonske prašume se posledično povećalo pa je za samo prve tri godine Bolsonarovog predsednikovanja „zbrisano” više od 34.000 kvadratnih kilometara prašume što je više od površine Slovenije i Crne Gore zajedno.
profimedia
Uprkos tome što je Brazil na prošlogodišnjem Klimatskom samitu potpisao dogovor o zaustavljanju deforestacije, Bolsonaro se u stvarnosti zalagao za interese poljoprivrednog sektora omogućavajući im neometano širenje.
Problematična ispaša stoke
Nasuprot tome, 2010. godine, kada je Lula da Silva završio vođenje države, krčenje Amazonije palo je za tri četvrtine u odnosu na vrhunac koji je dostignut šest godina ranije.
Inače, Brazil je šesti najveći emiter gasova sa efektom staklene bašte na svetu, a ogroman udeo u tome ima upravo uništavanje Amazonije, kojim se oslobađa ugljen-dioksid uskladišten u stablima, kao i ispaša stoke koja ispušta metan na raskrčenom zemljištu .
Proizvodnja govedine ključni je uzročnik nestanka prašume, a na drugom mestu nalazi se uzgajanje soje za prehranu životinja. Nacija je jedna od najvećih izvoznika goveđeg mesa sa Kinom i Sjedinjenim Američkim Državama kao glavnim tržištima.
Zbog svega toga, odnos brazilskih vlasti prema krčenju Amazonije i nacionalnoj agroindustriji dobija globalni odjek i važnost.
Komentari (0)