Saterivanje Putina u ćošak: "Ako bi opstanak režima ili države bio doveden u pitanje, upotrebiće nuklearno oružje"

Ukrajinske snage objavlju da brzo napreduju na jugu i istoku zemlje, da su oslobodili desetine gradova. Sve ovo događa se nakon što je Vladimir Putin potpisao Zakon o aneksiji četiri regiona Ukrajine, uprkos činjenici da Rusija te regione ne kontroliše u potpunosti. Sada brzo napredovanje ukrajinskih snaga nameće pitanje - šta će ruski predsednik uraditi sledeće, posebno da li su njegove pretnje o upotrebi nuklearnog oružja blef ili poslednje pribežište ako bude sateran u ćošak.

Istraživač Centra za razoružanje i deproliferaciju u Beču Nikolaj Sokov, koji je bio učesnik pregovora o kontroli naoružanja dok je bio deo ruskog Ministarstva spoljnih poslova, smatra da je verovatnoća da u ovom trenutku Putin upotrebi nuklearno oružje protiv Ukrajine veoma mala.

"Naravno, ovih dana se bilo šta može dogoditi, ali mislim da je mogućnost jako mala. Dosad su svi nuklearni signali iz Moskve koje su odaslali Vladimir Putin i njegovi saradnici od samog početka rata bili usmereni protiv Zapada, protiv NATO i Sjedinjenih Država, ali ne i Ukrajine", kaže Sokov.

On napominje da rizik postoji u elementu da rat u Ukrajini eskalira do mere da se NATO uključi.

"Imajući to u vidu, ja ne bih očekivao iznenadni sukob, ili iznenadni napad u kojem bi Rusija upotrebila nuklearno oružje protiv NATO. Jasno je da bi to bio drugačiji proces, sa više upozorenja i pre toga bi se upotrebilo konvencionalno oružje pre nego se upotrebi nuklearno oružje. Ne verujem da bi taj sukob sa Zapadom počeo nuklearnim udarima. Izgledniji scenario bi bio da se izvedu nuklearni testovi. Ali to ne bi bilo u Crnom moru, ne, to je prava glupost. Nuklearni testovi bi se izveli na regularnim nuklearnim poligonima "Novaja zemlja", na krajnjem severu Rusije, na velikom ostrvu na Arktiku. Dakle, teško je da bismo videli nešto izvedeno na brzinu, nešto iznenađujuće. Pre toga bismo videli znakove u kom pravcu se stvari razvijaju, što ostavlja vremena da se zaustavi eskalacija", priča Sokov.

Ukoliko bi, pak, do takvih nuklearnih testova došlo, upotrebe taktičkog nuklearnog oružja blizu granice ili tik preko granice Ukrajine, mogle bi Zapad i NATO da dovedu u dilemu kako da odgovore.

"Bilo kakva upotreba nuklearnog oružja, bez obzira na stepen snage je samo po sebi veliki korak. Nema tu ničega "malo po malo". To bi značilo da ćemo se naći u jednom sasvim drugačijem i daleko opasnijem svetu. Te stvari se ne rade olako. Takve odluke se ne donose olako. Ja ne očekujem ništa slično tome. Čak i iz osnovne vojne perspektive, po razornosti vrlo limitirane nuklearne glave neće promeniti situaciju na frontu. Skloni smo da često preuveličavamo vojnu vrednost taktičkog nuklearnog oružja. Možda bi se trebalo prisetiti 1967. godine su Sjedinjene Države, odnosno Pentagon zapravo napravili studiju o mogućnosti upotrebe taktičkog nuklearnog oružja u Vijetnamu. I zaključeno je da iz vojne perspektive to uopšte ne bi promenilo ratnu situaciju. Zato ja to ne vidim kao opciju", kazao je Sokov u razgovoru za Euronews.

Ako bi opstanak države ili režima bio doveden u pitanje...

Tanjug/(AP Photo/Alexander Zemlianichenko, File)

U slučaju da se ne promeni situacija u vojnom smislu, promeniće kalkulacije u smislu toga gde smo u ovom konfliktu koji eskalira i shodno tome pitanje je šta bi NATO nato zemlje mogle da učine povodom toga.

"Nuklearno oružje je promenilo čitav globalni odnos. Nuklearno oružje je zapravo daleko korisnije kada se ne koristi već ga koristite samo kao pretnju. Ali ako jednom pređete granicu, situacija se menja. Zato bi najbolje bilo izbeći tu situaciju i dosad, iako smo videli dosta nuklearnih priča s moskovske strane, nismo videli nijedan praktični korak koji bi ukazivao da se Rusi pripremaju za upotrebu nuklearnog oružja. Mislim da oni u potpunosti razumeju sve rizike, političke, vojne i sve što je vezano za nuklearnu opciju", ističe Nikolaj Sokov.

Sa druge strane, mogli su se čuti veliki politički mislioci koji su sumnjali da će ove ruske invazije zaista i biti, uprkos pretnjama, pa je onda ipak usledila. S tim u vezi Sokov je govorio o mogućnosti da Putin, sateran u ćošak, posegne za nuklearnim oružjem kao poslednjim pribežištem.

"Tu prvo definišite šta je ćošak. Možemo izvesti mnogo definicija ćoška. Rekao bih da, ako bi opstanak države, ili opstanak režima bio doveden u pitanje, onda je odgovor - da, upravo to je i glavna namena nuklearnog oružja", rekao je Sokov.

Govoreći o aktuelnoj situaciji na terenu, kada su primetni gubici ruske vojske i mogućnosti da se to iskoristi kao argument, predstavi kao opstanak Putinovog režima, Sokov je naveo da je takava situacija daleko.

"Ne! Ne! Ne još, ne još, ne još. Zapravo, ja sam ubeđen da Rusija ima još resursa i da se priprema za kontraofanzivu koja će verovatno uslediti na zimu. Ali smo daleko od te situacije. Pravo teza je da čak i kada govorimo o ruskom porazu na bojnom polju u Ukrajini, to i dalje ne dovodi u pitanje opstanak Rusije kao države. Mislim da je pravo pitanje koliko daleko je Zapad spreman da pritiska, koliko je NATO rešen da porazi Rusiju. Tu je taj okvir u kojem se može razmišljati o tome da li bi nuklearno oružje moglo da igra ulogu. Zapad zapravo treba da upravlja vrlo delikatnom linijom u kojoj će s jedne strane pružiti punu podršku Ukrajini a da se s druge strane ne umeša direktno u rat. Ja bih rekao da američki predsednik Džo Bajden zapravo dosad radi jako dobar posao i da zapravo imaju jako dobru priliku da kroz ovu krizu prođemo bez da vidimo upotrebu nuklearnog oružja", kazao je istraživač Centra za razoružanje i deproliferaciju u Beču Nikolaj Sokov.

Bajden: Rizik od nuklearnog uništenja sveta na najvišem nivou od 1962. godine

Tanjug AP/Susan Walsh

I američki predsednik Džozef Bajden izjavio je sinoć da je rizik od nuklearnog uništenja sveta na najvišem nivou od kubanske raketne krize 1962. godine, pošto ruski zvaničnici govore o mogućoj upotrebi taktičkog nuklearnog oružja, u trenutku kada beleže značajnije neuspehe u osmomesečnom ratu u Ukrajini, prenosi Rojters. Bajden je rekao da je ruski predsednik Vladimir Putin "momak koga prilično dobro poznaje" i da se ruski lider "ne šali kada govori o upotrebi taktičkog nuklearnog oružja ili biološkog ili hemijskog oružja".

Ipak, ta je izjava naknadno ublažena saopštenjem Bele kuće u kome se navodi da Sjedinjene Američke Države ne vide indicije da se Rusija sprema da odmah upotrebi nuklearno oružje i ne vide razlog za promenu stava o upotrebi ovog oružja,.

"On je pojašnjavao ono o čemu smo govorili, a to je kako ozbiljno shvatamo ove pretnje iz Rusije", rekla je portparolka Bele kuće Karin Žan Pjer novinarima, preneo je Rojters.

Istovremeno, prenosi Rojters, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da bi NATO trebalo da pokrene preventivne udare na Rusiju kako bi sprečio njenu upotrebu nuklearnog oružja. Na ove reči reagovao je i ministar spoljnih poslova Ruske Federacije Sergej Lavrov koji je naglasio da je pozivanje na "preventivni nuklearni udar" još jedan dokaz o pretnjama po rusku bezbednost zbog kojih je i pokrenuta "specijalna vojna operacija“.