Jačanje saveza, gledanje "kroz prste" i rast profita: Kako je rat u Ukrajini uticao na Bliski istok

Komentari

Autor: Euronews Srbija, CNN, CEIP, MEI

26/08/2022

07:02

Jačanje saveza, gledanje "kroz prste" i rast profita: Kako je rat u Ukrajini uticao na Bliski istok - Copyright Tanjug/AP Photo/Burhan Ozbilici

veličina teksta

Aa Aa

Šest meseci od početka rata u Ukrajini, tektonske promene dešavaju se na bezbednosnoj i energetskoj mapi Evrope. Ovaj sukob, međutim, odjeknuo je i dalje od Starog kontinenta - njegove posledice osećaju se u celom svetu, a nije izuzet ni region Bliskog istoka.

Dok siromašne zemlje u ovom delu sveta trpe negativne posledice rata zbog toga što im je do skoro bilo nemoguće da nabave žitarice iz ruskih i ukrajinskih luka, što je izazvalo humanitarnu krizu i krizu sa hranom, neke druge države profitiraju.

Usled sukoba u Ukrajini, cene nafte su na najvišem nivou u poslednjih 14 godina, prenosi CNN. Ovo je prouzrokovalo visok stepen inflacije i ekonomska kriza preti da još jednom pogodi svet, ali bogate zemlje iz regiona Persijskog zaliva upravo u tome vide svoju priliku - nakon niskih cena na berzi i korona krize, konačno stvaraju veliki profit zahvaljujući izvozu energenata.

Energetski profit

Međunarodni monetarni fond predviđa da će bliskoistočne zemlje koje izvoze naftu ostvariti dodatnih 1,3 biliona dolara prihoda u naredne četiri godine. Dodatni novac znači da će zalivske države imati suficit u budžetu po prvi put od 2014. godine, a očekuje se i značajno ubrzanje ekonomskog rasta. U prva četiri meseca ove godine, na primer, privreda Saudijske Arabije porasla je 9,9 odsto, što je najveći rast u poslednjoj deceniji. Nasuprot tome, američka ekonomija se smanjila za 1,5 odsto.

Rat u Ukrajini je doneo i nove prilike za izvoznike gasa u ovom regionu. Decenijama su evropske zemlje odlučivale da uvoze gas iz Rusije putem gasovoda, umesto da ga dovoze morem. Međutim, pošto Evropa sada želi da se distancira i postane nezavisna od Moskve, potrebni su joj novi partneri - jedan od njih je i Katar, koji je obećao da će polovinu svog ukupnog gasnog kapaciteta isporučiti Evropi u naredne četiri godine.

Evropska unija je potpisala i sporazume o gasu sa Egiptom i Izraelom, potencijalnim čvorištima prirodnog gasa u regionu. Takođe, tokom posete Parizu ovog meseca, predsednik UAE šeik Mohamed bin Zajed al-Nahjan potpisao je sporazum kojim se garantuje izvoz dizela iz UAE u Francusku.

Biće, međutim, teško popuniti rupu koju bi na evropskoj energetskoj sceni ostavila nezavisnost od Rusije. Analiza tržišta koju je u martu objavio Oksfordski institut za energetske studije pokazuje da je Rusija druga zemlja na svetu kada je u pitanju proizvodnja sirove nafte, i da je pre rata oko 60 odsto sirove nafte iz te zemlje odlazilo na Stari kontinent, i još 35 odsto u Aziju, piše na sajtu Instituta za bliskoistočne studije (MEI).

Jedan od najvećih izazova za evropske zemlje, prenosi MEI, jeste to što je rat u Ukrajini pokazao koliko su njihove energetske politike zapravo nestabilne. U ranim danima rata, prenosi ovaj sajt, nekoliko visokih evropskih zvaničnika otputovalo je u Dohu ili Katar sa jasnom porukom da im je "potreban njihov gas".

Ponovo "u milosti"

Američki predsednik Džo Bajden nije krio da ne gaji preterane simpatije prema Saudijskoj Arabiji i tamošnjem režimo, za koji je se iz SAD često može čuti da krši ljudska prava. Međutim, Bajden je, ipak, otputovao u posetu upravo ovoj zemlji, što je trebalo da označi potencijalni potečak toplijih odnosa, usled toga što Rijad ima sve veću važnost na globalnoj sceni.

Ovo nije baš urodilo plodom, jer azijska grupa proizvođača nafte OPEK+, koju predvode upravo Saudijci, nije podigla proizvodnju nafte onoliko koliko su iz Vašingtona očekivali.

Bez obzira na to što izgleda kao da bi SAD mogle da "progledaju kroz prste" po nekim pitanjima zemljama sa Bliskog istoka u zamenu za garanciju stabilne energetske trgovine, stvari neće ići tako glatko. Predsednik Ujedinjenih Arapskih emirata je, tako, rekao pre nekoliko meseci da je rat u Ukrajini pokazao kako "SAD nisu više na čelu međunarodnog poretka", i čak je doveo u pitanje snagu američkog dolara u svetskoj ekonomiji.

On je tada istakao da Abu Dabi ponovo razmišlja o tome ko su im zapravo saveznici, kao i da su "nastupili poslednji dani zapadne hegemonije kada je u pitanju svetski poredak".

I dok lideri Bliskog istoka razmišljaju o tome kakve bi odnose njihove zemlje trebalo da imaju sa SAD, čini se da smatraju kako nema nikakvih prepreka za još bliže veze sa Kinom. Iz UAE su, tako, posetu američke zvaničnice Nensi Pelosi Tajvanu opisali kao "provokaciju", rekavši da oni podržavaju politiku "jedne Kine".

Pored UAE, i Saudijska Arabija je isticala Kinu kao potencijalnog partnera koji bi mogao da bude alternativa Vašingtonu, pa su, u skladu sa time, pristupili zajedničkim vojnim vežbama i saopštili kako razmišljaju o prodaji nafte Kini u juanima, prenosi CNN. Američki portal dodaje i da bi kineski predsednik trebalo da poseti Saudijsku Arabiju do kraja ove godine.

"Gde je svetski potencijal danas? U Saudijskoj Arabiji, i ako želite da ga propustite, verujem da će neko drugi sa istoka biti veoma srećan da ga iskoristi", rekao je saudijski princ Mohamad bin Salman za "Atlantik" u martu ove godine.

Ruske intervencije dolaze na naplatu

Iz svega ovoga bi mogla da profitira Rusija, koja, kako piše Frederik Veri iz Karnegi centra za međunarodni mir, "pokušava da se uključi tamo gde postoje nestabilnost i vakuumi kada je u pitanju vlast u regionu Bliskog istoka, nastali zahvaljujući pogrešnim odlukama SAD i evropskih partnera".

"Rusija koristi nesigurnosti koje arapske autokrate imaju u vezi sa dugoročnom podrškom SAD, kao i njihovo nezadovoljstvo zbog uslova koje SAD povremeno vezuju uz prodaju svog oružja ovim zemljama. Međutim, iako se do ruskog oružja dolazi lakše, pomoć Rusije na Bliskom istoku je obično kratkotrajna i nema nikakvih garancija", piše Veri.

Sve ono što je Rusija radila na Bliskom istoku, uključujući tu mnogobrojne intervencije vojske (poput one u Siriji), kao i druge diplomatske usluge, sada želi da iskoristi kada je upitanju rat u Ukrajini, dodaje Veri, ističući da je jedan od primera regrutacija muškaraca iz Sirije i Libije za ratovanje u okviru plaćeničke Vagner grupe.

Lideri Rusije, Irana i Turske na nedavnom sastanku

Na diplomatskom frontu, naglašava Veri, čini se da zemlje Bliskog istoka neće tako lako da se priklone SAD jer su se već usprotivile Zapadu time što nisu glasale za osudu ruske invazije na Ukrajinu u Ujedinjenim nacijama, a nisu prihvatile ni ekonomske sankcije koje su zapadne zemlje uvele Rusiji.

On ističe da deo krivice za loše diplomatske odnose SAD i zemalja Bliskog istoka leži i u samoj američkoj diplomatiji, koju ocenjuje kao "zastarelu, jer je sve više aktuelan trend svetske multipolarnosti koja podrazumeva zasnivanje partnerstava nas sopstvenim interesima, a ne na nekim zajedničkim idejama ili idealima".