Ne smiruju se tenzije oko Tajvana: SAD i Kina se bore za prevlast za sada samo zveckajući oružjem

Komentari

Autor: Euronews Srbija

16/08/2022

21:36

Euronews TV

veličina teksta

Aa Aa

Samo 12 dana posle Nensi Pelosi, petočlana delegacija američkog Kongresa, razgovarala je sa političkim vrhom Tajvana o bilateralnim odnosima, regionalnoj bezbednosti, trgovini, investicijama. Ovo je dodatno doprinelo produbljivanju tenzija u Tajvanskom moreuzu, koje su otpočele upozoravajućim tonovima iz Pekinga uoči dolaska Pelosi, a nastavile se vojnim vežbama Kine, a potom i SAD.

Novinarka slovenačkog dnevnika "Delo" Zorana Baković za Euronews Srbija ocenjuje da se ovde pre svega radi o borbi dve sile o tome ko će biti globalni hegemon, odnosno ko će imati globalnu dominaciju u narednom dugom periodu.

Nakon što je Kina održala vojne vežbe posle posete predsedavajuće Predstavničkog doma SAD Nensi Pelosi Tajvanu, najavila je i nove vojne vežbe u ovoj regiji, zbog dolaska delegacije američkog Kongresa, poslavši 30 ratnih aviona i pet ratnih brodova prema Tajvanu.

Američki senator Ed Marki rekao je da u neizvesnim trenucima, moraju učiniti sve kako bi se održao mir i stabilnost Tajvana, jar, kako navodi, imaju moralnu obavezu da učine sve da spreče nepotreban konflikt.

Za kinesku državu nova poseta je bila nedopustiva, a nove vojne vežbe u blizini ostrva bile su kako je rečeno, "oštro sredstvo odvraćanja Amerike i Tajvana koji nastavljaju da igraju političke igre i podrivaju mir i stabilnost u Tajvanskom moreuzu".

"Pojedini američki političari su u dosluhu sa separatisma na Tajvanu i pokušavaju da preispitaju politiku 'jedne Kine'. To prevazilazi njihove mogućnosti i osuđeno je na neuspeh", kaže Vang Venbin iz Ministarstva spoljnih poslova Kine.

Kina je nedavno objavila Belu knjigu pod naslovom "Tajvansko pitanje i ponovno ujedinjenje Kine u novoj eri". Za razliku od sličnih ranijih zaključaka, da su mirno ujedinjenje i "jedna zemlja - dva sistema" osnovni principi za rešavanje tajvanskog pitanja, sada se dodaje da Kina "zadržava mogućnost da preduzme sve neophodne mere" u zaštiti od spoljnog mešanja i svih separatističkih aktivnosti.

I pored upozoravajućih tonova Pekinga, već duže vreme, nakon izbora predsednice Caj Ing-ven i njene Demokratske napredne stranke 2016, Tajvan vodi „oštriju“ politiku prema Kini, teži nezavisnosti i namerava i oružjem da brani samostalnost. Nenajavljena američka poseta pozdravljena je u Tajpeju.

"Ruska invazija na Ukrajinu početkom godine je pokazala pretnju koju autoritarne nacije predstavljaju globalnom poretku. U poslednje vreme Kina izvodi produžene vojne vežbe oko Tajvana i tako utiče na mir i stabilnost", rekla je predsednica tajvana Caj Ing-ven.

Rizik od konfllikta Pekinga i Vašingtona relativno mali

Dok susedne zemlje zabrinuto posmatraju dalji razvoj odnosa Kine i Amerike, dve sile su održale odvojene vojne vežbe na jugoistoku Azije, u Indoneziji i Tajlandu. Procenjuje se da je rizik od direktnog konflikta Pekinga i Vašingtona i dalje relativno mali, ali da bi obe strane mogle da pojačaju vojne vežbe na moru, u isto vreme pokušavajući da sklope bezbednosne saveze sa manjim državama Indpacifičkog regiona.

Zorana Baković za Euronews Srbija kaže da je sukob SAD i Kine neizbežan u budućnosti, ali da ne zna koliko smo daleko od toga, ističući da sada nije vreme za to, posebno što se tiče Kine.

Prema njenim rečima, SAD neće dozvoliti Kini da oružano prisajedini Tajvan.

Euronews TV

"Već je nekoliko puta predsednik Džo Bajden naglasio da ukoliko do toga dođe Amerika neće sedeti po strani, odnosno da će stati u odbranu Tajvana. To je politika koja je započeta mnogo ranije i pre Bajdena, ali koja je sada dosta artikulisana i odnosi se na daleko širi problem nego što je samo ostrvo Tajvan. Odnosi se konkretno na to ko će biti globalni hegemon odnosno ko će imati globalnu dominaciju u narednom dugom periodu i toga su vrlo svesni i Kina i Amerika. Isto kao što su vrlo dobro svesni da se ta bitka vodi tu negde baš gde se nalazi Tajvan", navodi ona.

Sa druge strane, kako kaže, možemo biti sasvim sigurni i da Kina ni pod kojim uslovima i ni u jednom trenutku od Tajvana ne može i neće odustati, nezavisno od toga koliku cenu mora platiti.

"Kina pretenduje da bude superiorna, najmodernija velesila sveta i bez povratka Tajvana, to će biti vrlo upitno. Sa druge strane Amerika neće dozvoliti da se to dogodi, jednostavno zato što će to podrazumevati njeno potiskivanje iz Indopacifika, a onda je sledeći korak potiskivanje američke dominacije nad Tihim okeanom, gde će se odlučivati kako će izgledati svetski poredak u narednih 100 godina", naglašava Baković.

Poseta Nensi Pelosi Tajvanu otvorila ponor između Kine i SAD

Predsedavajuća Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi prva je ovako visoko rangirana američka zvaničnica koja je posetila Tajvan posle 25 godina. A koliko je ovo ostrvo osetljiva tačka pokazali su dani koji su usledili donoseći rast tenzija koje se ne smiruju se više od 10 dana.

Peking je upozorio da je ova poseta "jasna provokacija" kojom se rizikuje izbijanje još jednog sukoba, dok su se iz SAD čule poruke da im Kina neće praviti planove putovanja.

Usledile su vojne vežbe Kine oko ostrva, a vlasti Tajvana u nekoliko navrata su optužile kinesku vojsku da su u manevrima koje izvodi prešli takozvanu središnju liniju u Tajvanskom moreuzu, približavajući se ostrvu.

Najavljene su i vojne vežbe Kine i Tajlanda, nekadašnjeg američkog saveznika, i to nakon dvogodišnje pauze u bivšoj vazdušnoj bazi SAD-a na severoistoku Tajlanda. Sa druge strane organizuju se i najveće združene vojne vežbe u poslednjih nekoliko godina Sjedinjenih Američkih Država i Južne Koreje.

Iz sveta uporedo stižu ocene da je reakcija Kine preterana i traži se prekid vojnih vežbi kineske vojske.

Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj, povodom početka kineskih vojnih vežbi oko Tajvana, rekao je da nema opravdanja da se poseta Pelosi "koristi kao izgovor za agresivne vojne aktivnosti", a sličnu ocenu dao je i generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg koji je rekao da poseta Pelosi nije razlog da Kina agresivno reaguje.

Po prvim vojnim vežbama Kine usmerenih ka Tajvanskom moreuzu japanski premijer Fumio Kišida pozvao je na njihov "momentalan prekid".

Ocene analitičara su da tajvanska kriza gura Kinu ka Rusiji, a ove dve zemlje su u poslednje vreme intezivirale svoje odnose.