Igre 
Humanitarna kriza, urušena ekonomija i ukidanje prava žena: Šta su "Talibani 2.0" doneli Avganistanu
Komentari15/08/2022
-22:00
Humanitarna i ekonomska kriza, posebno strog tretman žena i "ministarstvo za promociju vrline i prevenciju poroka" - pre tačno godinu dana, talibani su praktično ušetali u velike gradove Avganistana i preuzeli vlast nad tom zemljom, a ovo su samo neke od posledica.
Scene iz prošlog avgusta u kojima očajni Avganistanci pokušavaju da se ukrcaju na bilo koji avion koji će ih izvesti iz zemlje, makar u tom pokušaju izgubili život, ukazivale su na ogroman strah, posebno među onima koji su sarađivali u raznim misijama inostranih vlada. Haos na kabulskom aerodromu izazvalo je loše organizovano povlačenje NATO saveznika iz zemlje u kojoj su bili 20 godina.
Ispostavilo se da je bez NATO podrške, avganistanska vojska slabo obučena i plaćena, i još slabije motivisana. Talibani su tako ponovo preuzeli vlast nakon dve decenije, a predsednik Ašraf Gani je momentalno napustio zemlju. Iako su u medijima nazivani "Talibani 2.0", ispostavilo se da ipak nisu toliko različiti od prethodnika krajem prošlog veka, jer su u vladi mnogi pripadnici tvrdog krila pokreta.
"U suštini nema razlike (u odnosu na prošlu vladu talibana od 1996. do 2001), ali ako bismo morali da je nađemo, to je pragmatizam, odnosno znatno veća želja za opstankom na vlasti i svest da njihov režim ne može da opstane mimo sveta. To nije bio slučaj sa talibanima 1996. godine, koji su bili spremni na sukob sa čitavim svetom da bi svoju viziju političkog poretka negde ostvarili. Onaj emirat je bio mnogo rigidniji, ovaj emirat danas je rigidnost koja je ipak uvijena u oblandu, ali samo čeka da se ispolji", ocenio je za Euronews Srbija Vladimir Ajzenhamer sa Fakulteta bezbednosti.
Iako se mnogo obećavalo kada su talibani prošle godine došli na vlast, žene i njihova prava bili su prve žrtve novog režima, a pored toga, ustanovljeno je i ministarstvo za promociju vrline i prevenciju poroka.
Dekreti protiv prava žena
Hiljade žena koje su do prošle godine obavljale poslove advokata, sudija, vojnika ili policijskih službenika, više nisu zaposlene na tim radnim mestima. Najveći broj žena u Avganistanu danas radi u sektoru obrazovanja ili zdravstvene nege, a korisnice njihovih usluga su uglavnom druge žene.
Mnogi u Avganistanu danas imaju osećaj kao da su vraćeni 20 godina unazad, jer su žene praktično "obrisane" iz javnog prostora i prava su im veoma strogo ograničena.
Povezane vesti
Jedna od žena koje su odrastale za vreme prvog talibanskog režima u Avganistanu je i Margalaj Fakirzaj (44), koja je za "Njujork tajms" rekla da "žene tada nisu ni znale da mogu imati neka prava".
Ona je, međutim, u protekloj deceniji završila fakultet zajedno sa ćerkom, a njena druga ćerka, Marva Kurejši (23), radila je u avganistanskoj vladi pre nego što su je talibani otpustili prošlog leta. Kurejši je rekla kako je "uvek mislila da će njen život biti bolji nego život njene majke, ali da sada vidi kako će zapravo biti mnogo gore".
Odmah nakon preuzimanja vlasti, talibani su uveravali međunarodnu javnost kako će prava žena biti na najvišem nivou, ističući da je islamski emirat posvećen upravo ženskim pravima u skladu sa šerijatskim zakonom. Talibani i danas insistiraju na tome da imaju široku javnu podršku za ovakve promene u ženskim pravima - iz ministarstva za promociju vrline i prevenciju poroka saopštili su kako su njihove zabrane i proglasi "povratili status Avganistana kao islamske nacije".
"Svi ovi dekreti imaju za cilj zaštitu žena, a ne represiju nad njima", rekao je portparol ministarstva prilikom jednog intervjua.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Neki od dekreta koje je ovo ministarstvo izdalo uključuju i zabranu pristupa za žene javnim kupatilima u provincijama Balk i Herat, kao i to da žene ne mogu prelaziti nikakve značajne razdaljine bez pratnje muškog rođaka. Takođe, nakon što su talibani preuzeli vlast, srednje škole za devojčice su "zatvorene na neodređeno".
"Decenije napretka za žene u Avganistanu su izbrisane. Avganistan je jedina zemlja na svetu gde devojčice ne smeju da idu u srednju školu. Žene ne rade van kuće, sem u posebnim sektorima. Nema žena u politici. Ako idu na put duži od 78 kilometara moraju da imaju muškog pratioca", rekla je Alison Davidijan, predstavnica UN za žene u Avganistanu.
Šta je otkrilo ubistvo Zavahirija?
Još jedna važna sfera gde se život u Avganistanu značajno promenio, jeste bezbednost.
Povezane vesti
"Prva godina novog talibanskog režima je nekako varljiva. U nekim segmentima, kada posmatrate Avganistan danas, čini se da on ipak jeste na većem delu svoje teritorije bezbedniji. S druge strane, u pitanju je privid zato što više nemamo američki intervencionizam unutar Avganistana, nemamo konstantno razračunavanje sa teroristima, civilne žrtve koje je to nosilo sa sobom, u neku ruku druge frakcije su potisnute na periferuju Avganistana", kaže Ajzenhamer.
Generalno gledano, najveća unutrašnja pretnja talibanima dolazi od terorističkih organizacija kao što su "Islamska država - Korasan" (IS-K) i "Al kaida" (AK).
Iako je broj bombaških napada opao od kako su talibani došli na vlast, ova pojava i dalje nije iskorenjena. Tako je eksplozija u jednoj školi u aprilu odnale najmanje šest ljudskih života, a i u maju je bila serija eksplozija, za koja je IS-K delom preuzela odgovornost. Hram Sika u Kabulu bio je meta bombaša u junu, dok je prošlog meseca eksplodirala bomba na kriket meču u prestonici Avganistana, i tom prilikom je poginulo dvoje ljudi.
Povezane vesti
Međutim, američka likvidacija vođe Al kaide, Ajmana al Zahavirija krajem prošlog meseca u njegovom skrovištu u Kabulu postavila je pitanje koliko talibani zapravo rade na tome da se bore protiv terorističkih grupa, a koliko sarađuju sa njima, kaže Majkl Kugelman, stručnjak za prilike u Avganistanu koji za "Forin polisi" piše o južnoj Aziji.
"Ovo je sasvim sigurno uništilo mit koji su talibani stvorili, a koji se tiče toga da odbijaju da pruže utočište terorističkim grupama. Takođe, u pitanju je i kršenje Sporazuma iz Dohe, po kom su se talibani 2020. godine obavezali da neće dopustiti da Avganistan koriste oni koje iz SAD smatraju pretnjama po nacionalnu bezbednost", kaže Kugelman.
On dodaje da "Zavahiri nije mogao da živi toliko dugo na mestu gde je živeo, da neko od visokih talibanskih zvaničnika nije bio obavešten o tome".
"Poznato je da talibani čvrsto kontrolišu taj kvart u kom je bio Zavahiri. I bilo je više izveštaja koji ukazuju na to da je bliski pomoćnik Siraja Hakanija bio vlasnik kuće u kojoj je bio Zavahiri. Naravno, Hakani je visoki talibanski zvaničnik - u pitanju je ministar unutrašnjih poslova u talibanskoj vladi. Mislim da će to otežati talibanima da dobiju međunarodno priznanje koje mnogi, ali ne i svi, njihovi lideri žele. Ipak, pravi rizik vreba u tome što talibani ne čine dovoljno da suzbiju terorizam na svom tlu. Kada se otkrije da je vođa Al kaide živeo usred Kabula, to im sigurno ne ide u prilog", rekao je Kugelman.
Da su talibanski, ali i američki zvaničnici očigledno znali da se Zavahiri nalazi u Kabulu, smatra i urednik nedeljnika "Vreme" Momir Turudić. On je za Euronews Srbija istakao i da to govori o trenutnom odnosu između SAD i talibanskih vlasti u Avganistanu.
"Očigledno je njihov odnos definisan pregovorima u Dohi još pre nego što su talibani preuzeli vlast, i vlada međusobna tolerancija. Čak i zamerke koje su se posle ubistva Zavahirija čule, da to krši sporazum u Dohi, nisu bile glasne. Međutim, primirje između talibana i SAD traje i očigledno će potrajati, osim ako se nešto drastično ne dogodi", kaže Turudić.
Humanitarna i ekonomska kriza
U poslednjoj fiskalnoj godini pre nego što su talibani preuzeli vlast u Avganistanu, 75 odsto javnih troškova iz budžeta od oko 5,5 milijardi dolara dolazilo je od inostrane pomoći. Međutim, nakon što su SAD i saveznici napustili tu zemlju, ubrzo je nastupila humanitarna i ekonomska kriza.
Kao dogovor na ponašanje talibanskih vlasti, međutim, SAD su zamrzle avganistanske rezerve, a donatori su smanjili pomoć Avganistanu. Mediji su tada prenosili priče o prodaji organa, pa čak i dece, kako bi porodice preživele.
"Nisam želeo da prosim, pa sam odlučio da odem u bolnicu i prodam bubreg. Bar da mogu neko vreme da prehranim decu", kaže Gulam Hazrat iz Avganistana.
"Nismo imali hrane i rekla sam mužu da proba da nešto donese za decu. Kada je počeo da donosi hranu, pitala sam: 'Odakle ti novac?' Rekao je: 'Prodao sam ćerku za udaju'. Srce mi je stalo, želela sam da umrem", ispričala je Aziz Gul.
Bez međunarodnog priznanja, nije bilo ni internacionalne humanitarne podrške. Kako bi se razmotrilo dostavljanje pomoći narodu, Norveška je pozvala Talibane na razgovore u Oslo. A onda je krajem juna Avganistan pogodio razoran zemljotres u kome je poginulo više od 1.000 ljudi. U pomoć su tada, ponovo, pritekle međunarodne organizacije.
Takođe, Međunarodni komitet Crvenog krsta je apelovao na države i donatore da ostave po strani svoje političke prigovore talibanima i nastave da pružaju pomoć državnim institucijama Avganistana, kako bi se ublažila nepodnošljiva humanitarna situacija u toj zemlji.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
"Kada se desio zemljotres tada je došlo do određene međunarodne pomoći, apsolutno nedovoljne da se saniraju posledice čitave ekonomske krize, kraha ekonomije. Hrane u Avganistanu ima, ali nema novca da se ta hrana kupi, inflacija je neverovatno velika. Čuvaju statue Bude da bi privukli kineske investicije, ali čak i Kina ima poprilične zazore", kaže Ajzenhamer za Euronews Srbija.
Dodaje da talibanskom režimu ostaje saradnja sa Pakistanom i Iranom, ali da nijedna država ne može da nadomesti one investicije koje bi mogle da dođu sa Zapada, uprkos tome što talibani pokušavaju da koliko-toliko održe veze i za međunarodnim fondovima i zapadnim državama.
"Avganistanski režim, odnosno emirat pokušava da prevaziđe užasnu ekonomsku krizu. Svestan je da će izazvati unutrašnje nestabilnosti ukoliko se ovako nastavi i ukoliko narodu ne pruži ono što je osnovno. Za to im treba svet, i iz tog razloga prave kompromise i odriču se upravo onih dogmi i namera koji iz njih proizilaze koje su suština tog režima", naveo je Ajzenhamer za Euronews Srbija.
U pokušaju da doprinesu ekonomiji Avganistana, talibanske vlasti su se oslonile najvećim delom na sakupljanje carinskih poreza - od decembra 2021. do juna 2022. godine, prikupili su 840 miliona dolara, od čega je 56 odsto došlo upravo sa carina, a još jedan veliki deo od izvoza uglja i voća u Pakistan.
Kako je preneo "Ekonomist", budžet talibana za fiskalnu 2022/23 godinu prema nekim procenama iznosi 2,6 milijarde dolara.
Da li neko može da ih ugrozi
Prethodnu vladu Talibana od 1996. do 2001. priznali su samo Pakistan, Saudijska Arabija i UAE. U proteklih godinu dana, nijedna zemlja nije priznala Islamski emirat, iako je Turska u martu načelno podržala takvu mogućnost. Turkmenistan je prihvatio talibanskog ambasadora, ali bez zvaničnog priznanja.
Sagovornici Euronews Srbija ne vide kako bi trenutna vlast talibana u Avganistanu mogla da bude ugrožena, makar u skorije vreme.
"Jednostavno su talibani previše jaki i postalo je jasno da nikakve spoljne podrške protiv njih neće biti za razliku od 2001. godine. Ima rečenica koju je izrekao jedan vojnik koji je predao oružje: 'sada je važno ćutati i preživeti', i mislim da to najbolje definiše i prošlih godinu dana, i narodni period u Avganistanu", rekao je Turudić.
Mada Turudić dodaje da se "videlo pre godinu dana da je svaki otpor zamro čak i u mestima poput doline Pandžšir", Ajzenhamer ističe da upravo u tom području i dalje postoji određen otpor talibanskim vlastima.
"Iako su talibani pokušavali tamo da pregovaraju početkom godine, ti pregovori nisu uspeli. Relativno skoro su organizovali 'veliko veće' da bi predstavili jedinstvo svih etničkih grupa, ali ono u tom kontekstu nije bilo potpuno", kaže Ajzenhamer.
"Nema sporazuma sa nacionalnim frontom otpora. Bitke se vode, i to (Pandžšir) ostaje uporište otpora", dodaje Ajzenhamer.
Novinar i diplomata Dragan Bisenić istakao je da je, od početka sukoba u Ukrajini, cela debata o starateškoj autonomiji Avganistana je potpuno zaboravljena.
"Avganistan je zaboravljen zbog toga što više ne predstavlja područje gde se sukobljavaju interesi velikih sila - Rusija je okrenuta Ukrajini kao i SAD. Zapadne zemlje više im nisu bliske i jer su talibani na vlasti, a to je zbog sporazuma u Dohi iz 2020. godine", kaže Bisenić za Euronews Srbija.
On je dodao da u SAD postoje dva polarizovana mišljenja - jedno je upravo ovo koje je sada na delu i kaže da ne treba da imaju nikakva posla sa talibanima jer oni nisu pouzdani sagovornici, a druga grupa upozorava na to da SAD ne smeju zapostaviti Avganistan, jer on uvek može da se pojavi kao potencijalna opasnost ili sklonište terorističkih grupa, kao što je bio slučaj sa liderom Al kaide.
Preporuka za vas
Komentari (0)