"Aljaska je naša": Bilbord u Sibiru izazvao oštre reakcije na društvenim mrežama

Bilbord sa natpisom "Aljaska je naša", uočen u sibirskom gradu Krasnojarsku, izazvao je niz reakcija na društvenim mrežama. Korisnici mreža su tvrdili da je poruka još jedna pretnja invazijom Rusije i to usred rata u Ukrajini. Euronews je proverio ove tvrdnje.

Bilbord u Krasnojarsku prvi put je podeljen na Telegramu, a čovek koji je prvi postavio fotografiju tvrdi da je video mnogo ovakvih bilborda u ovom sibirskom gradu. Ipak, na sajtovima ili kanalima vlade Krasnojarska nema infromacija o bilbordima.

U gradskoj upravi je ruskim državnim medijima rečeno da je bilbord "privatna inicijativa" i da nema nikakve veze sa zvaničnom politikom vlade.

Jedan od pokazatelja ko stoji iza ovih bilborda jeste slika planina koja se nalazi odmah pored mape Rusije. Ista slika se može videti i na logotipu kompanije pod nazivom "Aljaska" koja prodaje prikolice u Krasnojarsku. Ruski mediji su objavili da su ovi baneri zapravo reklame koje je kompanija platila i proizvela.

Euronews je kontaktirao kompaniju za izjavu, ali još nije dobio odgovor. Predstavnik je ruskim medijima rekao da je "njihov direktor veoma patriotski nastrojen"

"Tako smo odlučili da pokažemo da smo za patriotizam, za supstituciju uvoza", rekli su iz kompanije.

Bilbord dolazi inače samo nekoliko dana nakon što je portparol ruskog parlamenta Vjačeslav Volodin - saveznik ruskog predsednika Vladimira Putina, sugerio da bi Moskva mogla da "vrati" Aljasku kao odmazdu za ekonomske sankcije Zapada. Volodin je rekao da SAD "treba da zapamti da je Aljaska prvo bila ruska".

Potpredsednik ruskog državnog parlamenta je navodno predložio održavanje referenduma za stanovnike Aljaske koji bi glasali za pridruživanje Rusiji.

Ovaj potez je naišao na prezir od strane američkih zvaničnika. Guverner Aljaske Majk Danlivi reagovao je na Tviteru izjavom:

"Ruskim političarima koji veruju da mogu da vrate Aljasku: srećno"

Rusko castvo je prvo kolonizovalo Aljaksu početkom 18. veka, pre nego što ju je na kraju prodalo SAD-u za 7,2 miliona dolara, što je u današnjoj vrednosti oko 142 miliona evra.