DIA: Severna Koreja verovatno poslala specijalnu jedinicu na ukrajinski front Turski ministar trgovine: Ankari je ponuđeno da postane partner BRIKS-a

Top tagovi

Kosovo i Metohija Izbori u SAD 2024. Rat u Ukrajini Kriza na Bliskom istoku

Fokus

Deset fotografija koje su obeležile samit Putina i Bajdena

Komentari

Autor: Euronews, CNN, Tanjug

17/06/2021

14:33

Deset fotografija koje su obeležile samit Putina i Bajdena - Copyright Tanjug/AP Photo/Patrick Semansky

veličina teksta

Aa Aa

Dugo iščekivani samit američkog predsednika Džoa Bajdena i ruskog lidera Vladimira Putina održan je juče u vili "La Granž" u Ženevi. Ovo je bio prvi susret dvojice predsednika od kada je Bajden na toj funkciji, a sastanak je, kako je rečeno, bio konstruktivan.

Oči celog sveta juče su bile uprte u Švajcarsku, a iako verovatno nećemo saznati tačne detalje onoga što se dešavalo iza zatvorenih vrata vile u Ženevi, donosimo vam ključne trenutke jučerašnjeg susreta koji se dogodio u momentu prilično hladnih odnosa Moskve i Vašingtona.

Sastanak je održan u vili "La Granž" u istoimenom parku u švajcarskom gradu Ženeva. Reč je o građevini iz 18. veka koja je i ranije bila mesto istorijskih susreta.

Još 1945. godine u njenom salonu sedeli su pobednici Drugog svetskog rata (SAD, Sovjetski savez, Francuska i Velika Britanija) i uz okrilje Ujedinjenih nacija razgovarali o miru i bezbednosti.

Takođe, nije prvi put ni da je Ženeva odabrana za mesto susreta lidera SAD i Rusije. Pre Putina i Bajdena u tom gradu su se sastali 1985. godine Ronald Regan i njegov ruski kolega Mihail Gorbačov.

Ženeva je juče izgleda neobično mirno i ulice su bile puste, a švajcarske vlasti znatno su pojačale mere bezbednosti kojima je bio onemogućen saobraćaj u blizini Ženevskog jezera, mostu "Monblan", kao i parku "La Granž".

Pored skoro 2.000 ženevskih policajaca, federalne vlasti poslale su u pomoć 900 pripadnika policije iz drugih regiona Švajcarske, kao i 1.000 vojnika koji su čuvali diplomatske misije i pratili situaciju na nebu.

Nedugo pre početka sastanka u Ženevu je sleteo ruski predsednik Vladimir Putin, koji se odmah uputio u vilu "La Granž". Tamo ga je sačekao švajcarski predsednik Gij Parmelin.

Putin se, inače, kao predsednik i premijer susretao sa čak četvoricom američkih predsednika, a sa Bajdenom se susreo 2011. godine dok je on bio potpredsednik SAD u administraciji Baraka Obame.

Nakon Putina, u vilu "La Granž" pristigao je i američki predsednik Džo Bajden. On je pre susreta sa ruskim liderom boravio u Ujedinjenom Kraljevstvu i Belgiji, gde je imao sastanke na samitima G7, NATO, a razovarao je i sa liderima Evropske unije.

Dvojicu predsednika u vili "La Granž" dočekao je švajcarski predsednik Gij Parlmelin, koji je poželeo dobrodošlicu dvojici predsednika i "plodan razgovor".

"Gospodine predsedniče Ruske Federacije, gospodine predsedniče Sjedinjenih Država, u ime švajcarske vlade, želim vam dobrodošlicu u Ženevu, grad mira. Čast je i zadovoljstvo za Švajcarsku da bude domaćin vašeg samita, i u skladu sa svojom tradicijom dobre usluge, promoviše dijalog i međusobno razumevanje. Želim vam plodan dijalog u interesu vaše dve zemlje i sveta. Sve najbolje i doviđenja", rekao je švajcarski predsednik.

Dvojica predsednika rukovala su se pre samog početka samita. Sastanak je održan iza zatvorenih vrata i trajao je nekoliko sati.

Sastanak je održan u biblioteci vile "La Granž", a na samom početku dvojici predsednika su društvo pravili ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov i američki državni sekretar Entoni Blinken.

Mediji su preneli da je atmosfera bila dobra, te da su Putin i Bajden čak razmenili šale. U trenutku kada su službenici zaduženi za bezbednost zatražili od novinara i snimatelja da napuste prostoriju, Putin je sa osmehom rekao nešto američkom kolegi i obojica su se nasmejali, prenose RIA Novosti.

Nakon višečasovnih razgovora, održane su dve odvojene konferencije za novinare. Prvi se novinarima obratio ruski lider Vladimir Putin, a ta konferencija je trajala sat vremena.

Nakon sastanka izdato je zajedničko saopštenje u koje je navedeno da su obe strane dokazale da su sposobne da postignu napredak u zajedničkim ciljevima, čak i u periodima napetosti, kao i da rusko-američka saradnja pomaže u smanjenju pretnji sukoba i nuklearnim ratom.

Kako danas pišu mediji, Putinovu konferenciju obeležilo je i pitanje novinarke ABC njuza Rejčel Skot.

"Lista vaših političkih protivnika koji su mrtvi ili u zatvoru je duga... Sada ste sprečili bilo koga ko podržava (ruskog opozicionog lidera Alekseja Navaljnog) da se kandiduje na izborima. Moje pitanje je, gospodine predsedničke, čega se toliko plašite?", navela je ona.

Putin je odgovorio opisujući organizaciju koju je osnovao Navaljni, a koju nije imenovao, kao "ekstremističku" po prirodi i rekao da je on pozivao na "masovne poremećaje i kršenje zakona".

Ruski predsednik je potom aludirao na proteste "Black lives matter" i rekao da je u SAD bilo "razaranja" nakon smrti Džordža Flojda, čije ime takođe nije spomenuo. Skot je, međutim, odbacila Putinove reči, navodeći da joj nije odgovorio na pitanje.

"Ako su svi vaši politički protivnici mrtvi, u zatvru, otrovani, zar to ne šalje poruku da ne želite pravednu političku borbu?", navela je Skot.

Putin se potom osvrnuo na događaje od 6. januara i napad na Kapitol, sugerišući na ekvivalenciju između pobunjenika uhapšenih zbog nereda i političkih protivnika zatvorenih u Rusiji.

"Što se tiče toga ko koga ubija i koga stavlja u zatvor, ljudi su u Kongres došli sa političkim zahtevima. Suočavaju se sa zatvorskim kaznama od 20, možda 25 godina. Nazvani su domaćim teroristima. Optuženi su za mnoge druge zločine", rekao je Putin.

Konferencija koju je održao američki predsednik Džo Bajden trajala je oko pola sata. Na konferencijama za novinare predsednici su istakli da je postignut sporazum o vraćanju ambasadora u diplomatska predstavništva u Moskvi i Vašingtonu i planom da se započne sa radom na postižanju novog sporazuma o ograničenju nuklearnog naoružanja.

Ipak, dvojica lidera izrazila su veoma različita mišljenja o teškim pitanjima u koja spadaju i nasumični sajber napadi koji se izvode sa teritorije Rusije.