Lideri NATO-a danas u Briselu, Stoltenberg najavljuje odgovor na uspon Kine

U Briselu se održava NATO samit, a očekuje se da lideri alijanse razgovaraju o Kini, Rusiji, klimatskim promenama, Avganistanu, novim tehnologijama... Današnji skup je nešto užeg obima nego ranijih godina, zbog restrikcija povezanih sa kovidom 19. 

Mladen Lišanin iz Instituta za evropske studije rekao je za Euronews Srbija da sastanak dolazi posle turbulentnog perioda od četiri godine, kada su tokom mandata američkog predsednika Donalda Trampa odnosi unutar NATO-a i celokupni transatlanski odnosi bili viđeni kao turbulentni. 

Kako je rekao, današnji samit će poslužiti kao jedna vrsta "kolektivne terapije". 

"Da se konstatuje da Tramp trenutno ili za sada nije deo slagalice. Da će postojati drugačiji način da se odnosi na nivou atmosfere pstave korak napred", ukazao je Lišanin. 

Dodao je da sumnja da će biti ostvarene neke suštinske promene iako su teme koje su najavljene važne. 

Lišanin navodi i da je zanimljivo da se u 2021. godini konstatuje da je važno zahvatiti pitanje multipolarnog sveta nastalod posle Hladnog rata. 

"To govori da su mehanizmi u okviru kojih NATo funkcioniše ili previše rigidni ili previše oslonjeni na moć SAD, ili da neki drugi problemi tu stoje kao prepreke", rekao je Lišanin. 

"Zapadni Balkan nije na dnevnom redu"

Ambasador Srbije pri NATO-u Branimir Filipović rekao je za Euronews Srbija da je današnji samit posvećen daljem procesu prilagođavanja NATO-a sadašnjem svetu koji je nazvao nepredvidivim i takmičarskim. 

Istakao je da bi trebalo da se donese agenda koja će govoriti u kom pravcu će se NATO dalje razvijati i kako će se suprotstaviti svim bezbednosnim izazovima koji stoje pred NATO-om, a koji su sada različiti nego pre 10 godina. 

Kako je dodao, jedno od pitanja je i novi strateški koncept o kome bi trebalo da se donese odluka, da bi se on pripremio i usvojio na narednom samitu. 

Kada je reč o povlačenju iz Avganistana, Filipović navodi da će to biti jedna od važnijih tema, jer je veoma važno za NATO da s eobezbedi koordinisano povlačenje.

Na pitanje da li će Zapadni Balkan biti jedna od tema, Filipović je rekao da to na ovom samitu nije na dnevnom redu, ali da to ne znači da ga neko neće pomenuti. 

Stoltenberg: Zacementiraćemo strategiju prema Pekingu

Uoči dolaska lidera na samit oglasio se generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg koji je rekao da Zapadna alijansa mora da odgovori na ekonomski, politički i vojni uspon Kine, i da će konačno saopštenje samita NATO-a zacementirati novu strategiju prema Pekingu. 

"Kina nam se približava. Vidimo ih u sajber prostoru, vidimo Kinu u Africi, ali takođe vidimo kako Kina uveliko ulaže u našu ključnu infrastrukturu", rekao je Stoltenberg novinarima u sedištu NATO-a.

"Znamo da Kina ne deli naše vrednosti. Moramo zajedno da odgovaramo kao savez", rekao je Stoltenberg, dodajući da Kina "nije neprijatelj ili protivnik".

Stoltenberg je rekao da se pogoršavaju odnosi Alijanse i Rusije, ali da se dijalog nastavlja, prenosi agencija RIA Novosti.

"SAD rame uz rame sa Evropom"

Pred početak samita predsednik SAD Džozef Bajden je upozorio da se sve više prepoznaje da ponašanje Rusije nije u skladu sa očekivanjima. 

Bajden je potvrdio da je NATO od ključne važnosti za američke interese i poručio da su SAD rame uz rame sa Evropom, prenosi Rojters. 
 
"Član 5 je sveta obaveza u doktrini NATO", rekao je Bajden ukazujući na odredbu koja obavezuje sve članice da priskoče u pomoć i uzvrate ako bilo koja zemlja iz alijanse bude meta oružanog napada. 
 
"Želeo bih da Evropa zna da su SAD uz nju", istakao je predsednik SAD. 

Oglasio se i britanski premijer Boris Džonson koji je ukazao da će Bajden uputiti "teške poruke" ruskom predsedniku". 

"Uvek se nadam da će se stvari sa Rusijom popraviti, ali bojim se da je to do sada bilo prilično razočaravajucće sa stanovišta Velike Britanije," rekao je britanski premijer. 
 
Takođe je napomenuo da NATO ne želi hladni rat sa Kinom. 

Nemačka kancelarka Angela Merkel je po dolasku na samit kazala da će lideri diskutovati i o načinima na koji mogu sarađivati sa Gruzijom i Ukrajinom, dvema zemljama koje žele bliže veze sa NATO radi protivteže pretnji od svog suseda Rusije, preneo je Rojters. 

"Signal da se NATO vratio"

Kako navodi Rojters, očekuje se da 30 lidera NATO-a od američkog predsednika Džoa Bajdena traže uveravanja da Alijansa može da računa na podršku SAD, svog najmoćnijeg člana, nakon što je četiri godine bila na udaru kritika bivšeg predsednika Donalda Trampa.

Dok bi Bajden, kako se očekuje, mogao poslati tradicionalnu američku poruku da evropski saveznici moraju plaćati više za sopstvenu bezbednost, NATO će, kako navodi Rojters, nastojati da ode još dalje od Trampove spoljnopolitičke agende - "Amerika na prvom mestu".

"Ovaj samit sa Bajdenom bi trebalo da bude signal svetu da se NATO vratio. Bilo je toliko buke i bilo je to teško vreme. Ali sada zapravo možemo razgovarati o stvarima koje su bitne, definišući bezbednosne izazove našeg vremena", rekao je jedan visoki evropski diplomata u NATO-u.

Bela kuća: Ponovo razmotriti strateški koncept NATO

Bela kuća je saopštila da bi NATO članice trebalo da pokrenu "ambiciozan set inicijativa" uoči današnjeg samita kako bi se osiguralo da Alijansa nastavi da očuva bezbednost do 2030. godine, ali i posle toga.

Navodi se da 30 članica Severoatlanskog vojnog saveza treba da ponovo razmotri Strateški koncept NATO, u šta ulazi odnos prema "agresivnoj politici i akcijama Rusije", kao i "izazov koji predstavlja Kina kolektivnoj bezbednosti, prosperitetu i vrednostima država članica".

Dodaje se da treba da se revidiraju i pitanja vezana za transnacionalne pretnje, poput terorizma, sajbernapada i klimatskih promena, preneo je Rojters.

Bela kuća je dodala da će novi Strateški koncept biti spreman za usvajanje na Samitu NATO 2022. godine.

NATO, osnovan 1949. godine radi kolektivne odbrane njegovih članica i kao protivteža Sovjetskom savezu, obeležio je 70.-godišnjicu na samitu u Londonu u decembru 2019. godine.