Noam Čomski: Putin je propustio priliku, dao je Evropu Americi na srebrnoj tacni

Američki intelektualac Noam Čomski govorio je u intervjuu za sajt "Current Affairs" o stavu SAD prema ratu u Ukrajini, pretnjama od nuklearnog rata, ali i o potencijalnim rešenjima za ukrajinsku krizu. Prema njegovim rečima, uništenje Ukrajine moglo bi da se spreči dogovorom koji bi predviđao, između ostalog, i neutralizaciju te zemlje, ali bi istovremeno tako bio pružen "izlaz" ruskom predsedniku Vladimiru Putinu i ljudima iz njegovog bliskog okruženja.

Pretnje od nuklearnog rata

Čomski se prisetio trenutka kada je čuo da je nuklearna bomba bačena na Hirošimu u Drugom svetskom ratu, i kako je bio "užasnut", prvo samim tim činom, a zatim i reakcijom ljudi iz svoje okoline.

"Sećam se toga veoma dobro. Bio sam mlađi savetnik u letnjem kampu. Preko razglasa je stiglo saopštenje da je u Hirošimi upotrebljena atomska bomba i da je uništila grad. Svi su samo nastavili svoje  jutarnje aktivnosti - bejzbol, plivanje, šta god da su radili. Bilo je jasno da je duh izašao iz boce, i da će moderna tehnologija i nauka napredovati do tačke u kojoj će dostići kapacitet da uništi sve", rekao je Čomski za "Current Affairs".

Do te tačke, dodao je, došlo je 1953. godine kada se pojavilo termonuklearno oružje, a njegov osećaj je bio "da smo izgubljeni".

"Ako je ljudska inteligencija toliko ispred ljudskog moralnog kapaciteta, šansa za zatvaranje tog jaza je mala. U suštini, nikoga nije bilo briga", istakao je Čomski.

On se, zatim, osvrnuo na trenutnu situaciju u Ukrajini i odnos amričkih zvaničnika prema ratu koji se vodi u toj zemlji. Ironično je nazvao "herojskim" zahteve kongresmena u SAD da bi iznad Ukrajine trebalo uspostaviti zabranu letenja, dodajući da bi to značilo ulazak SAD u rat i potencijalnu nuklearnu pretnju po ceo svet.

profimedia

"Na sreću, u vladi postoji jedna mirovna snaga. Zove se Pentagon. Oni do sada stavljaju veto na herojske izjave kongresmena koji se pred svojim biračima hvale koliko su hrabri, ističući da zona zabrane letova ne znači samo obaranje ruskih aviona, već i napad na ruska protivvazdušna postrojenja u Rusiji. Šta se onda dešava? Pa, zapravo, poslednje ankete pokazuju da oko 35 odsto Amerikanaca sluša herojske govore Kongresa i savetnika. Trideset pet odsto kaže da misli da treba da uđemo u rat u Ukrajini, čak i ako preti da dovede do nuklearnog rata. Kraj svega. Zemlja koja započne prvi udar biće uništena", kaže Čomski.

Dodao je i da bi "trebalo da razumemo ono što i Pentagon dobro razume", ističući da Rusija nema načina da sazna bilo kakva dešavanja na terenu sve do neposrednog napada, što znači da bi eventualna upozorenja mogli da shvate kao stvarno lansiranje projektila.

"Ratujemo protiv Rusije do poslednjeg Ukrajinca"

"Pre nekoliko dana, jedna od najpronicljivijih i najuglednijih ličnosti diplomatskih krugova SAD, ambasador Čes Frimen, dao je intervju. On je istakao da je trenutna politika SAD, koju je oštro kritikovao, da se 'bore protiv Rusije do poslednjeg Ukrajinca', i dao je primer izjave presdednika SAD Džoa Bajdena kako je ruski predsednik Vladimir Putin 'ratni zločinac'. Frimen je istakao očigledno: SAD postavljaju stvari tako da unište Ukrajinu i dovedu do konačnog rata", rekao je Čomski.

Prema viđenju Čomskog, postoje dve opcije za rešenje rata u Ukrajini - prva opcija je sporazumno rešenje koje bi Putinu "ponudilo izlaz", i njega je Čomski nazvao "ružnim". Kao drugu opciju vidi da se Putinu i ljudima koji su mu bliski kaže otvoreno da im "nema bekstva" i da će im se suditi za ratne zločine šta god da urade. 

"(Britanski premijer) Boris Džonson je upravo ovo ponovio: sankcije će se nastaviti bez obzira šta uradite. Šta to znači? To znači samo napred i uništi Ukrajinu i nastavite da postavljate osnovu za završni rat", kaže Čomski. On dodaje da SAD biraju drugu opciju i "hvale se herojstvom, boreći se protiv Rusije do poslednjeg Ukrajinca, što je ponekad komično, a nekada groteskno".

Ukrajinski predsednik Volodimira Zelenskog od početka rata u Ukrajini poziva zapadne saveznike da šalju oružje Ukrajini, a od SAD zahteva borbene avione ili da se uvede zabrana letova nad Ukrajinom. Čomski je rekao da u ponašanju Zelenskog vidi "veliku hrabrost i integritet, ali da Pentagon ima mudriji stav".

Tanjug/AP/Adam Schreck

"Da, mogli bismo ući u rat. Mogli bismo da obezbedimo Zelenskom mlazne avione i napredno oružje. Uskoro bi Putin radikalno eskalirao napad na Ukrajinu, zbrisao bi je, što ima kapacitet da uradi. On bi napao lance snabdevanja koji obezbeđuju napredno oružje. I bili bismo u ratu, koji bi bio nuklearni rat, koji bi nas sve zbrisao", kaže Čomski.

Ponovio je dve opcije: da se vodi sadašnja politika, uz mogućnost nuklearnog rata, ili da se SAD "suoče sa realnošću da je jedina alternativa diplomatsko rešenje koje je 'ružno' jer bi dalo Putinu i njemu bliskima izlaz, ali bar Ukrajina i svet ne bi bili uništeni".

"Znamo da je osnovni okvir neutralizacija Ukrajine, neka vrsta pogodnosti za region Donbasa, sa visokim nivoom autonomije, možda u okviru neke federalne strukture u Ukrajini, i priznavanje da, hteli to ili ne, Krim nije na stolu", kaže Čomski. 

"Možda vam se to neće dopasti, ali činjenica je da svaki racionalni analitičar zna da je Krim, za sada, van dogovora. To je alternativa uništenju Ukrajine i nuklearnom ratu. Možete da dajete herojske izjave, ako želite, o tome da vam se rešenje ne sviđa. Ali to nikome ne koristi", dodao je.

"Kako uvek mi moramo da se branimo?"

Kako je Čomski rekao, trenutnu strategiju SAD je postavio 2018. godine Džim Matis, kao član administracije bivšeg presednika Donalda Trampa. 

"On je rekao da moramo da odustanemo od svetskog rata protiv terora, i da se fokusiramo na sukobe sa nama sličnim silama kao što su Rusija i Kina. Rekao je da moramo da budemo dovoljno moćni kako bismo i jedne i druge mogli da pobedimo u nuklearnom ratu", kaže Čomski, dodajući da bi "voleo da vidi bolju definiciju ludosti".

"Međutim, videli smo i bolju definiciju ludosti. Kada su Demokrate došle na vlast, Bajden je promenio  strateški stav i rekao da bi sada trebalo da okružimo Kinu 'državama stražarima', i da u nju uperimo precizno naoružanje. Dakle, moramo da napravimo obruč od Južne Koreje, Tajvana, Japana, Australije, Novog Zelanda i Indije, kako bismo zadržali kinesku agresiju unutar granica Kine", objašnjava Čomski.

Tanjug/AP/Carolyn Kaster

Dodaje da to, drugim rečima, znači da "SAD izvršavaju agresiju i nasilje gde god žele kao da poseduju ceo svet, ali ako Kina radi nešto što nam se ne sviđa, onda ćemo ih okružiti 'državama stražarima', što se smatra liberalnim".

"Bravo za Bajdena - moramo da se odbranimo od kineske agresije", primećuje Čomski ironično.

On se osvrnuo i na zahteve koji dolaze iz Kongresa da se vojni budžet u SAD poveća "da bismo se branili od Rusa i Kineza", kao i na to što je Nemačka povećala vojni budžet "jer bi Rusija mogla da ih napadne".

"Ruska vojska ne može da osvoji gradove koji su 30 kilometara od granice i nemaju modernu vojsku, a treba da verujemo kako bi mogli da napadnu Nemačku, pa da ona zato uvećava vojni budžet. Vidite i sami zašto smo preplašeni - uvek mi moramo da se branimo od nekoga, strašno kako smo to uvek napadnuti", dodao je Čomski.

"SAD zagovaraju atlantistički okvir"

"U Evropi je mir postignut 1815. godine, Bečkim kongresom, i to je trajalo sve do 1914. Međutim, šta smo radili posle Prvog svetskog rata? Nismo uveli Nemačku (u Evropu), već smo je kaznili, a rezultat je bila nacistička Nemačka", kaže Čomski. 

Naglašava da je posle Drugog svetskog rata postojala mogućnost da se Rusija uključi u opšti sistem mira, smeštaja, trgovinske integracije, komercijalne integracije, kulturne imigracije i tako dalje, što je predložio Šarl de Gol, jedan od retkih državnika posleratnog perioda. 

"To je bilo ono što je on (De Gol) nazvao 'Evropa od Atlantika do Urala', bez vojnih saveza. Nemački premijer je želeo isto, a Gorbačov je 1991. godine, kada se Rusija raspadala, predložio viziju nezavisne Evrope od Lisabona do Vladivostoka, bez vojnih saveza", kaže Čomski.

Od Drugog svetskog rata, objašnjava, stav SAD je bio da Evropa treba da potpada pod ono što se zove "atlantistički okvir" gde su SAD lider, i da Evropa treba da bude podređena Sjedinjenim Američkim Državama, što predstavlja jednu opciju.

Tanjug AP/Mikhail Tereshchenko, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

"Druga opcija je zajednički evropski dom, nezavisna sila u svetskim poslovima, bez vojnih saveza – to je borba sve od Drugog svetskog rata, veoma živa danas. Makron i njegove ograničene inicijative prema Putinu išle su u tom pravcu. Putin je u svojoj kriminalnoj gluposti izgubio priliku. Da je postojao jedan državnik u Kremlju, iskoristili bi tu priliku. Evropa je imala mnogo razloga da želi bolje odnose sa Rusijom", kaže Čomski.

"Umesto toga, Putin je uradio ono što čini svaki čovek sklon nasilju - napao je Ukrajinu zločinačkom agresijom i predao Sjedinjenim Američkim Državama na srebrnoj tacni njihovu najvatreniju želju - Evropu koja će im biti duboko u džepu, više nego ikada ranije. To je najveći poklon koji je Kremlj mogao dati Vašingtonu, dok sebi zabija nož u leđa", istakao je Čomski.