"Senka upada na Kapitol i dalje se nadzire nad SAD" - zašto se često čuje da Amerika "klizi" ka građanskom ratu
Komentari13/02/2022
-20:51
Više od godinu dana od haosa koji je izbio na Kapitol hilu, brojne razlike unutar američkog društva i dalje su nepremošćene. Demokrata Džo Bajden, koji je došao na vlast pobedom Donalda Trampa na predsedničkim izborima, smatran je kao neko ko bi mogao da ima ulogu "pomiritelja", međutim, dve godine borbe sa pandemijom i kulturološki jaz doveli su američko društvo do trenutka u kom ono, kako neki komentatori kažu, čak "srlja" u građanski rat.
Milijarder Rej Dalio, osnivač "Bridžvotera", kaže na primer da finansijski problemi poput visokog poreza i visoke inflacije u kombinaciji sa velikom razlikom u bogatstvu mogu dovesti do neke vrste borbe za kontrolu.
Sličnog mišljenja je i republikanac Adam Kinzindžer koji kaže da sukob zapravo ne bi poprimio oblik kao u 19. veku sa žestokim bitkama između vojski, ali bi se tu radilo o naoružanim grupama jednim protiv drugih, ciljanim atentatima i nasilju.
Podeljenost i razlike unutar američkog društva su tema koja je gotovo stara koliko i same Sjedinjene Američke Države, kaže za Euronews Srbija Dragoslav Rašeta iz organizacije Novi treći put. Kako navodi, te podele jesu velike i rešavanje ovog problema bi bio "herkulovski" poduhvat. Ipak, da li su one baš toliko nepremostive?
Haos na Kapitolu i dolazak Bajdena "pomiritelja"
Dolazak Donalda Trampa na čelo SAD bio je za mnoge veliko iznenađenje. Ujedno, ta četvorogodišnja vlast je bila i period kada su se priče o podelama intenzivirale, a sve je kulminiralo u januaru 2021. godine neredima i upadom u Kapitol.
Više od godinu dana kasnije, tema potencijalnog građanskog rata dospeva na naslovne strane američkih medija. Magazin "Tajm" je, na primer, u tekstu od pre tri nedelje pod naslovom "Tramp i dalje može da dovede SAD do građanskog rata - čak i ako se ne kandiduje 2024" pomenuo i primer Jugoslavije i nekoliko drugih zemalja.
Da li je Bajden u prethodnom periodu uspeo barem malo da premosti razlike i koliko se uspešnim pokazao u ulozi "pomiritelja", Rašeta kaže da je teško analizirati. Razloga zašto je situacija pogoršana je nekoliko.
"Za 'oporavak pacijenta' je neophodan ne samo period mirovanja već i uklanjanje uzroka koji su doveli do trenutnog, pogoršanog stanja. Očigledno je da SAD i Bajdenu nedostaju oba elementa. Kovid 19 pandemija i dalje drži ceo svet u vanrednom stanju - pored vakcina koje su zahvaljujući delanju prethodne administracije postale veoma politizovano pitanje (od registrovanih glasača, 91% demokrata je vakcinisano nasuprot 60% republikanaca), krhki lanci snadbevanja i inflacija od 6,5% predstavljaju goruće probleme danas u SAD", rekao je on.
Ne treba zaboraviti, kako kaže, ni trenutnu situaciju u Ukrajini koja preti da se transformiše u najveći oružani sukob u novijoj istoriji Evrope, kao i agresivno pozicioniranje Kine u Južnom kineskom moru. Uz to, sa podeljenim Senatom i u večnom balansiranju između progresivnog i umerenog krila u svojoj partiji, Rašeta kaže da Bajdenu ne ostaje previše prostora kako bi se posvetio premošćavanju kulturološkog jaza koji postoji danas u Americi.
"Senka šestojanuarskog upada u Kapitol se i dalje nadzire nad Amerikom, i sve do zatvaranja tog sramotnog poglavlja američke demokratije, ne može se očekivati ni oporavak i zaceljenje američkog društva", rekao je on.
Koliko je Amerika blizu sukoba
Dalio koji je nedavno izazvao dosta pažnje u svojoj knjizi opisuje šest faza koje vode do građanskog rata. On je rekao da se te faze nadovezuju kao "širenje bolesti" i veruje zapravo da se SAD već nalaze u "petoj fazi".
Po tom njegovom scenariju, zemlja prelazi iz "mira i prosperiteta" (treća faza) u "period ekcesa" (četvrta etapa). Peta faza nastupa onda kada su i država i njeni građani u "lošem finansijskom stanju".
Kinzindžer je, govoreći za ABC news, takođe upozorio da bi SAD mogle da se nađu u još jednom građanskom ratu.
"Identifikujemo se sada prema našoj rasi, prema našoj etničkoj pripadnosti, odvajamo se i živimo u različitim realnostima. I mislim da moramo da upozorimo i razgovaramo o tome kako bismo prepoznali i žestoko se borili protiv toga i stavili našu zemlju iznad naših partija, jer je naš opastanak zapravo bitan", rekao je on.
Komentarišući ove navode, Rašeta kaže da je Dalio u prethodnih nekoliko godina postao jedan od biznismena za koje je jasno da su duboko povezani sa samim vrhom Komunističke partije u Kini i autoritarnim režimom u Pekingu. Dodaje, da je Dalio nedavno izneo nekoliko spornih stavova i uporedio ljudska prava i slobode u SAD i Kini zbog čega su reagovali čak i ljudi iz "Bridžvotera". Naglašava i da su sami argumenti "neiskreni i klimavi" - američki oporavak je brži od kineskog, nezaposlenost je dostigla rekordno niski nivo od 4,1%, i ostali ekonomski parametri ukazuju na zdrav i ubrzan oporavak američke ekonomije.
Rašeta, međutim kaže da podele u američkom društvu jesu velike i bi rešavanje ovog problema bio "herkulovski" poduhvat kako za Bajdenovu, tako i buduće administracije. Doneti zakon o infrastrukturi i moguće usvajanje "Build Back Better" plana bi predstavljali više nego dobar početak procesa zaceljenja, kaže on.
Ipak, koliko god da su te podele bile ozbiljne, Rašeta kaže da je njihova percepcija uvek prenaglašena.
"Osamdesetih upliv populizma sa Ronaldom Reganom za neke je značio 'kraj američkog društva', 2000-ih je to bila 'večna većina demokrata' a danas je to 'era trampizma'. SAD će nastaviti da imaju svoje uspone i padove, ali temelji države su dovoljno čvrsti da spreče potencijalni građanski rat ili potpuni raskol u američkom društvu", zaključio je on.
Komentari (0)