Preminula Mileva Gaćeša Pićan, poslednja učesnica atentata na Pavelića

Mileva Gaćeša Pićan, poslednja živa osoba koja je učestvovala u organizaciji atentata na Ante Pavelića 1957. u Argentini, preminula je u 97. godini u Buenos Ajresu.

U pokušaj ubistva bivšeg poglavnika Nezavisne Države Hrvatske bilo je uključeno nekoliko ljudi, a Mileva Gaćeša Pićan je o svemu govorila 30. januara 2020. godine za RTS.

Ispričala je da su u organizaciju atentata bili uključeni njen brat Milan Gaćeša, njen muž, sveštenik Radojica Popović i ona. Pavelića su do kuće gde je živeo, u gradiću Lomas del Palomar, nadomak Buenos Ajresa, pratili Milo Krivokapić i Blagoje Jovović, koji je i pucao na Pavelića.

Sve se odigralo u ulici koja danas nosi naziv Sančez, u jednom trenutku se sa Ante Pavelićem Jovović u toj ulici našao sam. Ranio ga je 10. aprila 1957, na 16. godišnjicu osnivanja NDH.

Na pitanje zašto su odlučili da ubiju Pavelića, Mileva je odgovorila: "Od velikoga bola i mržnje prema njemu, zbog toga što se on šeta slobodno, sa svojom ustaškom gardom, a našim mučenicima ni danas se ne zna gde su grobovi".

Mileva Gaćeša rođena je 1925. godine u selu Štikada kod Gračaca u Liki. Njenog oca Petra Gaćešu ustaše su odvele 1941. godine.

"Kada su ustaše ušle u selo, naredili su da ženske osobe ostanu u kući, a muškarce su izveli napolje, među njima je bio i moj otac. Sve muškarce su stavili u jedan red i vodili ih do ustaške kasarne. Tamo su bili, svirala je muzika da se ne čuje njihov plač i vrisak, tamo su mi tukli oca. Posle kad su stigli Italijani, naredili su da se puste, moj otac vratio se kući, četiri dana nakon toga je umro", ispričala je Mileva.

Nakon rata ona će se zajedno sa grupom Srba iseljenika naći u Argentini.

"Laž da je atentat organizovana UDBA"

Dugo je postojalo uverenje da je atentat na Pavelića izvršila jugoslovenska UDBA, međutim, Mileva Gaćeša Pićan tvrdila je da je to apsolutna laž. 

"Mi smo se mučili, organizovali, više puta nismo imali da platimo autobus, ali nekako smo se snašli, pa smo ga pratili od Buenos Ajresa do provincije gde je živeo", rekla je ona.

Organizatori su Pavelića pratili iz kafane u Buenos Ajresu gde se viđao sa pripadnicima ustaške emigracije, za njim su išli gradskim prevozom, autobusom i vozom, i pratili ga do mesta gde je živeo.

"Po pričanju prote Radojice, Milo Krivokapić i Blagoje Jovović pratili su ga do provincije, do njegovog stana, prva straža je bio Blagoje, druga straža je bio Milo, ako slučajno Blagoje promaši", pričala je Mileva.

Nakon što su čuli pucnjavu, brzo su se na mestu atentata našli pripadnici obezbeđenja Pavelića. „Tu je počela pucnjava od strane straže ustaša, Blagoje i Milo su pobegli, i tako se završila ta akcija", ispričala je Mileva.

Kad se čulo za pucnjavu, ponovo je aktuelizovana jugoslovenska poternica za Pavelićem, Beograd je tražio izručenje, ali je 18. aprila Pavelić napustio svoju vilu u naselju gde je ranjen. Nekoliko meseci se krio po Buenos Ajresu, da bi krajem jula uspeo da pređe granicu i uđe u Čile. Odatle je u decembru 1957. odleteo u Frankovu Španiju. Pavelić je umro u Španiji 28. decembra 1959. godine. Dve metka su mu bila u telu, a kako zbog starosti i bolesti nije mogao da bude operisan, veruje se da je umro zbog rana dobijenih u Buenos Ajresu.