Zveckanje invazijom: Rastu tenzije između Rusije i Ukrajine, SAD upozoravaju na eskalaciju, Evropa strahuje od rata
Komentari19/01/2022
-19:36
Rusija premešta vojne trupe u Belorusiju što bi moglo da znači dodatno zaoštravanje situacije u tom regionu, upozorili su zvaničnici SAD dajući prognozu da bi invazija na Ukrajinu mogla da bude izvršena "u svakom trenutku".
Zamenik ruskog ministra odbrane Aleksandar Fomin rekao je da će zajedničke vežbe sa Belorusijom uključivati vežbanje odgovora na spoljne pretnje, preneo je AP. U međuvremenu, američki zvaničnici su situaciju nazvali "izuzetno opasnom" jer se sve više ruskih trupa približava Ukrajini.
"Predsednik Rusije Vladimir Putin je stvorio ovu krizu skupljajući 100.000 ruskih vojnika duž ukrajinskih granica. To uključuje nedavno premeštanje ruskih snaga u Belorusiju radi zajedničkih vežbi i izvođenje dodatnih vežbi na istočnoj granici Ukrajine", rekla je sekretar za štampu Bele kuće Džen Psaki.
"Da budemo jasni, naš stav je da je ovo izuzetno opasna situacija. Sada smo u fazi kada bi Rusija u svakom trenutku mogla da izvrši napad na Ukrajinu", dodala je Psaki.
"Evropa nikad bliže ratu od raspada SFRJ"
Jedan visokopozicionirani diplomata Evropske unije, govoreći o situaciji sa Rusijom i Ukrajinom, rekao je za BBC da "Evropa od raspada Jugoslavije nikada nije bila bliže ratu". Istakao je da je atmosfera u Briselu vrlo napeta, kao i da postoji realan strah od toga da Evropa srlja u najgoru sigurnosnu krizu poslednjih decenija. Međutim, to nije jedini razlog za zabrinutost.
Veruje se da Rusija ipak nema vojnu, ali ni finansijsku moć da započne novi rat, ali i da nema potrebnu podršku domaće javnosti. Iz EU su upozorili Kremlj da bi moglo doći do ekstremnih posledica ukoliko Rusija ipak odluči da napadne Ukrajinu, a neke evropske zemlje su već krenule u osiguravanje svojih granica.
Tako je Švedska uputila nekoliko stotina vojnika na strateški važno ostrvo Gotland u Baltičkom moru, a Danska već danima pokušava da osnaži svoju prisutnost na tom području. Takođe, razmatra se i da li bi Finska i Švedska trebalo da se priključe NATO.
Najveća zabrinutost evropskih zvaničnika je, međutim, da li Rusija pokušava da destabilizuje Evropu time što rat "visi u vazduhu" već neko vreme. Ukoliko do toga dođe, političko težište ponovo bi se prebacilo na stranu Kremlja.
Blinkenova diplomatska putovanja
Da velike sile rade na smirivanju tenzija, pokazuje i potez državnom sekretara SAD Entonija Blinkena koji se danas u Kijevu sastao sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim. Nakon toga, Blinken će boraviti u Berlinu, da bi u petak u Ženevi razgovarao sa šefom ruske diplomatije Sergejem Lavrovim, saopštio je Stejt department.
Nakon razgovora sa Zelenskim, poručio je da se nagomilavanje ruskih snaga odvija "bez provokacija i bez razloga".
“Znamo da postoje planovi da se ta snaga još više uveća u vrlo kratkom roku, a to daje predsedniku Putinu kapacitet da, takođe u vrlo kratkom roku, preduzme dalje agresivne akcije protiv Ukrajine“, rekao je Blinken.
Cilj Blinkenovog putovanja je solidarnost sa Kijevom i ukazivanje Moskvi na potrebu smanjenja napetosti izazvanih koncetracijom ruskih trupa na granici sa Ukrajinom. Iz Bele Kuće su poručili da bi Blinken trebalo da pokaže kako uvek postoji "diplomatski put napred".
"Sjedinjene Države ne žele sukob, mi želimo mir", poručio je danas jedan visoki zvaničnik Stejt departmenta i ocenio da predsednik Rusije Vladimir Putin ima dovoljno moći da preduzme korake ka deeskalaciji krize kako bi SAD i Rusija mogle da nastave da grade odnos koji nije zasnovan na neprijateljstvu ili krizi.
Šolc o Severnom toku 2
U Berlinu će Blinken sa ministrima spoljnih poslova Nemačke, Velike Britanije i Francuske razgovarati o odgovoru na moguću vojnu akciju Rusije.
Američki državni sekretar će voditi razgovore o temi zajedničkih napora za odvraćanje Rusije od agresije na Ukrajinu i o rešenosti saveznika i partnera SAD da nametnu teške ekonomske sankcije Rusiji i izazovu ogromne negativne posledice, navodi se u saopštenju Stejt departmenta.
Očekuje se da će se u Nemačkoj Blinken pozabaviti kontroverznim gasovodom Severni tok 2 koji će svake godine sprovoditi milijarde kubnih metara gasa iz Rusije u Evropu, preneo je Vašington post.
Uprkos pritisku SAD, novoformirana nemačka koaliciona vlada na čelu sa kancelarom Olafom Šolcom šalje kontradiktorne poruke o tome da li budućnost gasovoda treba da bude povezana sa potencijalnom ruskom agresijom. Međutim, na konferenciji za novinare u utorak Šolc je nagovestio da bi taj projekat ipak mogao da se koristi kao poluga protiv Rusije ako bi izvršila invaziju na Ukrajinu.
"Kristalno je jasno da će Rusija morati da plati visoku cenu ukoliko dođe do vojne intervencije protiv Ukrajine ili u Ukrajini", rekao je Šolc.
Erdogan pozvao Putina i Zelenskog
Turska je spremna da predstavi platformu za pregovore između ruskog predsednika Vladimira Putina i njegovog ukrajinskog kolege Vladimira Zelenskog, saopštio je Ibrahim Kalin, portparol predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana. On je rekao da je Erdogan pozvao Putina i Zelenskog da dođu u Tursku i sastanu se, kako bi rešili probleme i razlike, prenosi RIA Novosti.
"Turska je spremna da uradi sve što može u cilju smanjenja tenzija između Rusije i Ukrajine", istakao je Kalin.
Dodao je da Erdogan namerava da poseti Ukrajinu u narednim nedeljama, ali da će Ankara biti u bliskom kontaktu sa Rusijom, kako bi bila izbegnuta bilo kakva vojna akcija koja bi imala ozbiljne posledice. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da Moskva podržava napore bilo koje zemlje za rešavanje situacije u Ukrajini.
Peskov je, komentarišući poziv predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana predsednicima Rusije i Ukrajine Vladimiru Putinu i Vladimiru Zelenskom da dođu u Tursku na razgovore, podsetio da su glavne nesuglasice Moskve i Kijeva vezane za to što Ukrajina odugovlači sa primenom sporazuma iz Minska.
"Ako naši turski partneri mogu da utiču na Ukrajince i podstaknu ih da ispune ranije postignute sporazume, to se može samo pozdraviti", istakao je Peskov, a prenele RIA Novosti.
Komentari (0)