Razgovori predstavnika Rusije sa SAD, NATO i OEBS: Teški ispiti za diplomate u januaru, na stolu dve ključne teme

Komentari

Autor: Euronews Srbija, Euractiv, Tanjug

28/12/2021

14:12

Razgovori predstavnika Rusije sa SAD, NATO i OEBS: Teški ispiti za diplomate u januaru, na stolu dve ključne teme - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Sjedinjene Američke Države i Rusija će u januaru održati razgovore koje ceo svet već dugo iščekuje, rekao je portparol Bele kuće za AFP. Dodao je da će se razgovarati o kontroli nuklearnog naoružanja i o rastućim tenzijama zbog Ukrajine. Neimenovani zvaničnik američkog Saveta za nacionalnu bezbednost je rekao: "Kada sednemo da razgovaramo, Rusija može da iznese na sto sve zbog čega je zabrinuta, a mi ćemo izneti ono što nas brine".

Prema sadašnjim najavama, u januaru se očekuje intenzivna diplomatska aktivnost između Rusije i zapadnih sila. Bilateralni razgovori Rusije i SAD su planirani za 10. januar. Nakon toga, predstavnici Rusije i NATO-a trebalo bi da se sastanu 12. januara, a sastanak Rusije i OEBS-a je planiran za 13. januar.

Zvaničnik Bele kuće koji je želeo da ostane anoniman je rekao da će se razgovori uglavnom ticati sporazuma o kontroli nuklearnog oružja, ali i situacije u Ukrajini, jer je Rusija rasporedila značajne snage na granici sa tom zemljom. U međuvremenu je otkriveno i gde bi američki i ruski predstavnici mogli da se sastanu. Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov je naveo da će susret biti održan u Ženevi.

"Razgovori će se voditi u Ženevi. Bilateralne rusko-američke konsultacije, koje bi, kako se nadamo, trebalo da se razviju u pregovore o našim nacrtima sporazuma, održaće se 10. januara", naveo je Rjabkov, a prenosi ruska agencija Tass.

Šta se može očekivati od pregovora?

Prethodno je Moskva iznela niz bezbednosnih predloga o kojima želi da pregovara, uključujući i zahtev da se Zapad obaveže da će NATO odustati od bilo kakve vojne aktivnosti u istočnoj Evropi i Ukrajini. Ipak, iz Bele kuće je poručeno da se "bez Ukrajine neće donositi odluke o Ukrajini".

Američki predsednik Džozef Bajden potpisao je u ponedeljak zakon o povećanoj potrošnji kojim će, izmedu ostalog, biti obezbeđeno 300 miliona dolara za podršku ukrajinskim oružanim snagama i dodatne milijarde dolara za evropsku odbranu u celini.

Administracija u Vašingtonu, koja smatra da Kremlj planira invaziju na Ukrajinu, obećala je brze i brutalne sankcije u slučaju takvog upada, ali Rusija negira da ima takve namere. Prethodnih dana brojni analitičari širom sveta bave se time kolike šanse za uspeh imaju razgovori Rusije i zapadnih sila. Da Rusija sumnja da će njen zahtev o zaustavljanju širenja NATO-a na istok biti prihvaćen, na neki način je potvrdio i šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.

"I dalje imamo ozbiljne sumnje da će ključna stvar u predlogu, a to je bezoslovno zaustavljanje širenja NATO-a na istok, biti gurnuta u stranu", naveo je on.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg poručio je ranije da svaki dijalog sa Rusijom mora da poštuje osnovne principe na kojima se zasniva evropska bezbednost.

"Nikada nećemo praviti kompromise u pogledu našeg prava da branimo sve saveznike i nikada nećemo praviti kompromise oko prava svake zemlje u Evropi, uključujući i Ukrajinu, da samostalno biraju svoj put", dodao je Stoltenberg.

Šta su rekli analitičari?

Dušan Proroković iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu rekao je ranije za Euronews Srbija da, ako Rusija želi sagovornika s kojim će definisati nova pravila i igre u istočnoevropskom pojasu i rešavati ova otvorena pitanja koja se najpre tiču Ukrajine, da je ta adresa Vašington. Istorija je pokazala da je do pregovora između Rusije i Amerike uvek dolazilo u trenutku u periodu relativno dobrih odnosa, što nije trenutno slučaj, pa je teško očekivati da će doći do velike nagodbe.

Vladmir Trapara sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu je rekao da su zahtevi koje je Rusija postavila zapravo oni koji su odavno na stolu. Kao razlog što Rusija na njima nije insistirala ranije, na primer kada se rešavala ukrajinska kriza ili dok je Tramp bio na vlasti, Trapara vidi to što je Rusija uočila izvesne slabosti kod SAD i što je procenila da je sad trenutak da izvrši pritisak.

Dejan Jović sa Fakulteta političkih nauka u Zagrebu je za Euronews Srbija rekao da je Rusija primetila da postoje velike razlike u samoj EU, koju ona inače ignoriše kao spoljnopolitičkog partnera i radije razgovara sa Berlinom, Parizom i Rimom nego sa Briselom.

"Sigurno je da Rusija vidi svoju šansu pre svega u razlikama između rubnih zemalja i centralnih zemalja EU", rekao je Jović.

Međutim, istakao je i porast ugleda i moći Kine, dodadjući da, koliko god Rusija pozdravljala neki izbalansiraniji svet, toliko se i plaši "da u novoj konstelaciji odnosa u svetu ne ispadne kao drugorazredna sila". Kako kaže, to je sigurno podstaklo Rusiju da preduzme sada nešto "dok još uvek može".

Spoljnopolitički komentator Boško Jakšić smatra da je u trenutnim okolnostima moguć dogovor između Rusije i SAD i da diplomatija mora na neki način da reši ovu krizu, jer bi ona u suprotnom vodila oružanom konfliktu koji ni jedna, ni druga strana ne želi.