NATO predložio datum sastanka, Moskva pristala: Januar bi mogao da "otopi led" u odnosima Rusije i Zapada

Komentari

Autor: Euronews Srbija

27/12/2021

12:24

NATO predložio datum sastanka, Moskva pristala: Januar bi mogao da "otopi led" u odnosima Rusije i Zapada

veličina teksta

Aa Aa

Nakon serije optužbi sa Zapada upućenih Rusiji za gomilanje trupa na granici sa Ukrajinom, atmosfera između Rusije i NATO-a se zakuvala. Iz Brisela je stigao poziv Moskvi na sastanak 12. januara, a šef ruske diplomatije je rekao da će Rusija učestvovati u razgovorima u januaru. Prethodno je Rusija uručila formalni dokument SAD i NATO-u o bezbednosnoj arhitekturi Evrope. Može li diplomatija da spusti tenzije?

Prvi pokušaj da se "smire strasti" između Rusija i NATO-a mogao bi da bude već 12. januara. Generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg predložio je Rusiji da sastanak Saveta Rusija-NATO bude održan 12. januara 2022. godine, kada se u Briselu održava sednica Vojnog komiteta NATO na nivou načelnika generalštabova, rečeno je agenciji TASS u pres-službi Alijanse.

Navedeno je da je NATO u kontaktu sa Rusijom u vezi sa tim sastankom.

"Kao što je Severnoatlantski savet naglasio u svom saopštenju od 16. decembra o situaciji u i oko Ukrajine, svaki dijalog sa Rusijom treba da se vodi na osnovu reciprociteta, da odgovori na zabrinutost NATO-a u vezi sa delovanjem Rusije, da se zasniva na osnovnim principima i osnovnim dokumentima o evropskoj bezbednosti i da se održava paralelno sa konsultacijama sa evropskim partnerima NATO-a“, rekli su u pres službi NATO.

S druge strane, zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško izjavio je da su vreme i format sastanka Saveta Rusija-NATO, kao i sastav ruske delegacije, u procesu razrade. Gruško je istakao da je, pošto je reč o pitanjima vojne bezbednosti, od suštinske važnosti da na sastanku Saveta NATO-Rusija učestvuju visoki vojni zvaničnici.

Danas se oglasio i šef ruske diplomatije Sergej Lavrov koji je potvrdio da će ruska strana učestvovati na razgovorima u januaru. On je u intervjuu koji je objavljen na sajtu ministarstva rekao da će se razgovori održati odmah posle novogodišnjih praznika, te da je prvi radni dan u Rusiji 10. januar, prenosi TASS.

Da li je moguć dogovor?

Tenzije između Rusije i NATO porasle su zbog situacije u Ukrajini. NATO i SAD optužuju Rusiju da gomila trupe na granici sa tom zemljom i da priprema invaziju, dok Moskva ističe da bi dalje širenje Alijanse ugrozilo njenu bezbednost i traži bezbednosne garancije od SAD i NATO.

Kremlj je još ranije uručio formalni dokument Sjedinjenim Američkim Državama i NATO-u o bezbednosnoj arhitekturi Evrope. U nacrtu predloga o kojem želi da pregovara, Rusija očekuje da NATO odustane od planiranih vojnih aktivnosti u istočnoj Evropi i u Ukrajini. Evropske zemlje uvek su bile isključene iz velikih pregovora o budućnosti Starog kontitenta, a najnoviji događaji samo potvrđuju da su SAD te koje diktiraju tempo odnosa sa Moskvom.

Dušan Proroković iz instituta za međunarodnu politiku i privredu rekao je ranije za Euronews Srbija da, ako Rusija želi sagovornika s kojim će definisati nova pravila i igre u istočnoevropskom pojasu i rešavati ova otvorena pitanja koja se najpre tiču Ukrajine, da je ta adresa Vašington.

Istorija je pokazala da je do pregovora između Rusije i Amerike uvek dolazilo u trenutku u periodu relativno dobrih odnosa, što nije trenutno slučaj, pa je teško očekivati da će doći do velike nagodbe.

Vladmir Trapara sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu je rekao da su zahtevi koje je Rusija postavila zapravo oni koji su odavno na stolu. Kao razlog što Rusija na njima nije insistirala ranije, na primer kada se rešavala ukrajinska kriza ili dok je Tramp bio na vlasti, Trapara vidi to što je Rusija uočila izvesne slabosti kod SAD i što je procenila da je sad trenutak da izvrši pritisak.

Dejan Jović sa Fakulteta političkih nauka u Zagrebu je za Euronews Srbija rekao da je Rusija primetila da postoje velike razlike u samoj EU, koju ona inače ignoriše kao spoljnopolitičkog partnera i radije razgovara sa Berlinom, Parizom i Rimom nego sa Briselom. "Sigurno je da Rusija vidi svoju šansu pre svega u razlikama između rubnih zemalja i centralnih zemalja EU", rekao je Jović.

Međutim, istakao je i porast ugleda i moći Kine, dodadjući da, koliko god Rusija pozdravljala neki izbalansiraniji svet, toliko se i plaši "da u novoj konstelaciji odnosa u svetu ne ispadne kao drugorazredna sila". Kako kaže, to je sigurno podstaklo Rusiju da preduzme sada nešto "dok još uvek može".

Spoljnopolitički komentator Boško Jakšić smatra da je u trenutnim okolnostima moguć dogovor između Rusije i SAD i da diplomatija mora na neki način da reši ovu krizu, jer bi ona u suprotnom vodila oružanom konfliktu koji ni jedna, ni druga strana ne želi.

Zaoštrena retorika i zahtevi za sankcijama

Svemu je prethodila zaoštrena retorika između lidera zapadnih sila i Rusije. Takođe, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je pre nekoliko dana zatražio zapadne sankcije protiv Moskve. On je na marginama samita EU dodao da je Ukrajina spremna za svaku formu razgovora sa Rusijom, ali da bi ipak bilo neophodno sprečiti dalji porast tenzija.

Iz Moskve su se čuli glasovi zabrinutosti zbog “jačanja brojnosti američkih trupa u regionu”. Vladimir Putin je na sednici kolegijuma Ministarstva odbrane u proširenom sastavu izjavio da predlozi Moskve o bezbednosnim garancijama upućeni NATO nisu ultimatum i da Rusija "očekuje konstruktivan i suštinski razgovor sa jasnim i konačnim rezultatom koji će obezbediti jednaku bezbednost za sve".

Širenje NATO na istok, međutim, nazvao je posledicom euforije posle pobede u Hladnom ratu i pogrešne procene, i dodao da je "Rusija spremna da preduzme vojno-tehničke mere ako se NATO približi njenim granicama".

"Oni rade šta žele. Ali ono što sada rade na teritoriji Ukrajine ili što će pokušati ili uraditi, to nije na hiljade kilometara daleko od naše granice. To je na pragu naše kuće. Moraju da shvate da mi jednostavno nemamo gde dalje da se povučemo", rekao je Putin, dodavši da je zabrnut zbog toga što se američki antibalistički raketni sistemi raspoređuju nedaleko od ruske granice.

Jens Stoltenberg je poručio da svaki dijalog sa Rusijom mora da poštuje principe na kojima se zasniva evropska bezbednost.

“Nikada nećemo praviti kompromise u pogledu našeg prava da branimo sve saveznike i nikada nećemo praviti kompromise oko prava svake zemlje u Evropi, uključujući i Ukrajinu, da samostalno biraju svoj put", dodao je Stoltenberg na konferenciji za novinare u Briselu.