Igre 
Donald Tramp, godinu dana posle Kapitol hila: Optužbe, milijarde, brisanje društvenih mreža i planovi za povratak
Komentari06/01/2022
-12:18
Šestog januara 2021. godine, grupa demonstranata opsela je Kapitol hil, mesto gde se nalazi američki Kongres. Bile su to pristalice tad još uvek aktuelnog predsednika zemlje Donalda Trampa, koje su osporavale rezultate predsedničkih izbora na kojima je Tramp izgubio od demokratskog kandidata Džozefa Bajdena. Epilog? Pet osoba je poginulo u protestima - troje ljudi je pregazila rulja, jedan demonstrant je upucan, a jedan policajac nasmrt prebijen. Dve nedelje kasnije, Bajden je svečano imenovan za novog predsednika SAD, a Tramp je sišao sa te pozicije.
Prognan sa većine televizijskih kanala, zabranjen na društvenim mrežama (osim ako ih sam ne napravi), i bez ikakve moći da donosi odluke koje će upravljati jednom od najmoćnijih svetskih sila - gde se danas nalazi Donald Tramp, da li se njegovo prisustvo i dalje oseća u američkoj i svetskoj javnosti?
"Najveći 'legat' Donalda Trampa jesu upravo posledice upada u Kapitol sa namerom da se ignoriše demokratski izražena volja američkog naroda. Istraga FBI i senatskog odbora dovela je do najužeg kruga saradnika Donalda Trampa, te se trenutno Mark Medouz, Trampov šef kabineta, nalazi pred istragom.", kaže za Euronews Srbija Dragoslav Rašeta iz organizacije Novi treći put.
profimedia
Pored toga, dodaje, na unutrašnjem planu najveće posledice ostavila je neadekvatna reakcija i vođenje politike za vreme pandemije koronavirusa. Kada je u pitanju spoljnopolitička zaostavština Trampa, Rašeta smatra da je, iako nekoherentna i često improvizovana, politika bivšeg predsednika SAD prema Kini ipak otvorila novo poglavlje u knjizi američkih međunarodnih odnosa, i postala de fakto "politika konsenzusa".
Nedelju dana posle šestojanuarskih nereda, predstavnički dom američkog Kongresa izglasao je opoziv tada već odlazećeg predsednika Trampa, i to zbog "podsticanja pobune". Ovim je Tramp postao prvi predsednik u istoriji SAD protiv kog je dva puta pokrenut postupak za opoziv (prvi u decembru 2019). Uprkos protivljenju brojnih članova Republikanske stranke, kongresmeni su bili jasni - rezolucija o opozivu je usvojena. Poslednji čin Donalda Trampa na mestu predsednika SAD bilo je pomilovanje 143 osobe, među kojima je bilo i njegovih saradnika, poput Stiva Benona, koji je bio optužen za prevaru donatora prilikom izgradnje zida na granici sa Meksikom.
Već u februaru, stigla je odluka Senata SAD da Tramp nije kriv za podsticanje pobune na Kapitol hilu 6. januara. On je proslavio ovu vest u svom odmaralištu u mestu Mar Lago, na Floridi. Prilikom tog obraćanja, Tramp je već dao neke smernice o svojim budućim potezima, rekavši pristalicama da je "pokret tek počeo". Istrage o protestima, međutim, i dalje traju, i nema naznake da će uskoro biti okončane.
"I posle Trampa - Tramp"
Stevan Nedeljković, docent dr na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, ističe za Euronews Srbija tri načina na koja eho Donalda Trampa i dalje odjekuje Amerikom.
Povezane vesti
"Prvo, Donald Tramp je još uvek osoba kolosalnog uticaja na Republikansku partiju. Još uvek je najpopularnija ličnost u okviru ove partije i osoba koju bi najveći broj republikanaca voleo da vidi kao svog kandidata na predsedničkim izborima 2024. godine. Čak i da ne bude kandidat, nezamislivo je da pobedu odnese republikanac koji ne zastupa "trampizam" kao politički pravac. Dakle, kada je reč o republikancima danas, ali i u skorijoj budućnosti, i posle Trampa - Tramp", kaže Nedeljković.
Druga važna stvar je, objašnjava, to što je "trampizam" prisutan i u administraciji Džozefa Bajdena.
"Tačno je da je u Bajdenovoj administraciji gotovo iščezao nezgrapni i nediplomatski manir 45. predsednika SAD, ali nisu i Trampove politike u brojnim oblastima. Na primer, osim u stilu, pristup dve administracije spoljnoj politici nije bitno drugačiji. Slično je i sa pitanjem migracija ili spoljnom trgovinom. Naravno, postoje i razlike po brojnim pitanjima, ali 'trampizma' u Bajdenovoj politici ima znatno više nego što su to očekivali Amerikanci glasajući za njega 3. novembra 2020. godine" , naglašava.
Kao treću bitnu stavku legata Donalda Trampa, Nedeljković ističe to što on "puni medijske stupce, televizijske minute i komentare na društvenim mrežama kao nijedan bivši predsednik u istoriji".
"Delom zbog načina napuštanja funkcije, delom zbog legata, delom zbog osobitog karaktera, a najvećim delom jer Tramp veruje da ima političku budućnost", zaključuje Nedeljković.
Ako može tamo, može svuda
Upad u Kapitol hil, osim što je doneo ljudske žrtve, još jednom je pokazao koliko je američko društvo zapravo polarizovano.
"Činjenica je da postoji na obe strane jedan ekstremniji krug politčkih aktivista koji su spremni da prekrše procedure i da probaju silom na neki način da utiču na ishod izbora, ali to nije osnovna osa polarazacije iz koje proizilaze problemi, osnovna osa polarizacije je podeljenost oko ključnih identitetksih, političkih i ekonomskih pitanja u Americi koja je sve dublja. Sve je manje Amerikanaca u tom centru", rekao je za Euronews Srbija Milan Krstić iz Centra za studije SAD Fakulteta političkih nauka.
Povezane vesti
U godini pred nama glavno pitanje biće kako će Trampova uspavana baza izraziti svoje nezadovoljstvo i izbornim porazom, ali i Bajdenovom administracijom.
"Ono što je ostalo kao gorak ukus širom sveta, među državama koje su se decenijama ugledale na Ameriku kao jedan bastion slobode, demokratije i ljudskih prava, to je da ako tamo može da se dogodi tako nešto onda može da se dogodi svuda. Ubrzo se pokazalo da međunardni indeksi demokratije Ameriku sve manje svrstavaju u razvijenu demokratiju, preko 50 država je za samo nekoliko meseci preteklo Ameriku na listi Frudom hausa", navodi Mladen Lišanin iz Instituta za političke studije.
"Ponovo ćemo biti veliki"
Iako je većina američkih medija prestala da prati Trampove česte ispade i skandale nakon što je napustio mesto predsednika, on je ipak ostao redovan gost na Foks televiziji, kao i u raznim konzervativnim, desničarskim i republikanskim podkatsima.
Povezane vesti
U svojim govorima i gostovanjima, i dalje se osvrće na prethodne predsedničke izbore, tvrdeći da je u pitanju "prevara". Takođe, Tramp u televizijskim gostovanjima na Foksu ili u svojim saopštenjima često kritikuje poteze aktuelne vlasti, pa je tako tvrdio da je "kriza na granici sa Meksikom loše rešena", stanje sa pandemijom koronavirusa u SAD naziva "katastrofom", a za desničarski portal Brajtbart je čak jednom prilikom rekao i da "sa Bajdenom nešto nije u redu", kao i da "ne bi prošao kognitivni test onako kao on".
Svakako najzanimljivije, međutim, jesu Trampove povremeni nagoveštaji da bi mogao da se vrati u sferu visoke politike, odnosno da se kandiduje za predsednika SAD na izborima 2024. godine. Do sada nije eksplicitno rekao da će se kandidovati, ali je, na primer, prilikom novembraske čestitke za Dan zahvalnosti iskoristio igru reči iz koje bi se to moglo naslutiti.
"U našoj zemlji su vremena veoma interesantna, ali ne brinite - bićemo veliki ponovo, i sve ćemo zajedno da uradimo", deo je Trampove čestitke. S obzirom na to da je njegov slogan u prethodnoj kampanji bio "neka Amerika ponovo bude velika", zanimljiv je ovaj izbor reči.
AP Photo/Chris Seward
"Tramp je organizovao desetak donatorskih večeri u Mar Lagu sa namerom da već sad obezbedi finansijsku i političku podršku za potencijalnu kandidaturu 2024 godine, i definitivno će biti jedan od glavnih faktora na sledećim američkim izborima. Istraživanja pokazuju da i dalje ima najveću podršku među republikanskim glasačkim telom, najveći potencijal da privuče donatore i finansijska sredstva koja su potrebna za jednu uspešnu kampanju", rekao je Rašeta.
Međutim, iako javno i dalje uživa podršku članova partije, iza zatvorenih vrata republikanski establišment nije previše oduševljen ovom idejom, dodaje.
"Tramp je trajno ugrozio šanse za reizbor posle neuspelog pokušaja da nasilno prigrabi vlast 6. januara. Konsenzus među republikancima je da je za pobedu na izborima 2024. neophodan 'trampizam' ali ne i sam Donald Tramp. Optimalna strategija za Trampa i republikance bi bila da Tramp igra ulogu 'kraljotvorca', odnosno da podrži nekog manje kontroverznog kandidata, koji bi nastavio sa istom populističkom retorikom. Guverner Floride, Ron Desantis je idealan kandidat za ovu strategiju", ocenjuje sagovornik Euronews Srbije.
U junu 2021, inače, Tramp je gostujući na Foks televiziji rekao kako bi voleo da Desantis bude njegov potpredsednik ukoliko se kandiduje na predsedničkim izborima 2024. godine.
Nove društvene mreže
Trampu je, inače, nakon nereda na Kapitol hilu zabranjen pristup gotovo svim tradicionalnim društvenim mrežama. Osnivač Fejsbuka Mark Zakerberg rekao je tada da će Trampu biti zabranjeno korišćenje Instagrama i Fejsbuka. U početku je razlog bila "sabotaža Bajdenove inauguracije", kako je Zakerberg naveo, ali ova zabrana i dalje traje. Tviter je takođe obrisao Trampov nalog zbog, kako su naveli, "rizika od daljeg podsticanja na nasilje". Kanal mu je suspendovao i Jutjub, iz istog razloga. U moru platformi koje su zabranile Trampov nalog ili naloge povezane sa njim, tu su još i TikTok, Diskord, Redit, Snepčet, Tvič i Pinterest.
Upravo zbog toga, bivši američki predsednik bio je prinuđen da pribegne novim načinima za komunikaciju sa svojim pristalicama. U maju je pokrenuo internet-stranicu pod nazivom "From the Desk of Donald J. Trump", ali je taj sajt prestao da postoji već sledećeg meseca, bez nekog preterano opširnog objašnjenja.
Njegov tim je, međutim, već u julu promovisao pokretanje nove konzervativne društvene mreže, pod nazivom Gettr. U zvaničnom opisu na prodavnici aplikacije, za Gettr se navodi da je "društvena mreža osnovana na principima slobode govora i nezavisnosti mišljenja".
Takođe, navodi se i da je napravljena radi "borbe protiv 'kensel kulture' i političke cenzure", a u nekim ranijim reklamama su rekli kako je njihova misija "sprečavanje monopola na društvenim mrežama i stvaranje istinskog tržišta ideja". Na čelu ove društvene mreže nalazi se bivši Trampov portparol, Džejson Miler. Kako je Miler naveo u jednom intervjuu, u početku je Gettr finansirala fondacija kineskog milijardera Gua Venguija, koji je u rodnoj zemlji optužen za korupciju, a prema pisanju portala Aksios, Vengui je Stivu Benonu 2018. godine platio najmanje milion dolara za "konsultacije".
play.google.com
Jedna društvena mreža, izgleda, nije dovoljna, pa je Tramp tako u oktobru 2020. najavio novu, pod nazivom "Truth Social"("Društvena mreža istine"). Ona bi trebalo da postane aktivna kroz nekoliko meseci, a imaće nekoliko pravila, od kojih su najzanimljivija ova dva: "Nije dozvoljeno omalovažavanje ili na neki drugi način nanošenje štete, po našem mišljenju, nama i našoj veb stranici" i "zabranjuje se korisnicima da uznemiravaju, zlostavljaju ili nanose štetu drugoj osobi".
"Živimo u svetu u kome talibani imaju veliko prisustvo na Tviteru, ali je vaš omiljeni američki predsednik ućutkan. Svi me pitaju zašto se neko ne suprotstavi velikim tehnološkim kompanijama? Pa, uskoro ćemo im se suprotstaviti", rekao je Tramp povodom nove društvene mreže.
Kompanija "The Trump Media & Technology Group" udružila sa "Digital World Acquisition" kako bi se prikupio novac i pokrenula društvena mreža, a u decembru 2021. je objavljeno kako je prikupljeno još milijardu dolara - sve ukupno, pretpostavlja se, prikupljen je iznos od oko četiri milijarde dolara.
Bogatstvo netaknuto posle silaska sa vlasti
Možda bi se očekivalo da će bogatstvo Donalda Trampa opasti nakon što je izgubio od Bajdena na predsedničkim izborima, i nakon što je "sklonjen" iz većeg dela medija. Međutim, to se nije desilo.
Njegovo bogatstvo danas se procenjuje na oko 2,5 milijardi dolara, prema procenama Forbsa. U pitanju je jedini predsednik u istoriji SAD koji je ujedno milijarder - naravno, bio je ekstremno bogat i pre nego što je stupio na čelo zemlje.
Prema istraživanju Blumberga, Trampovo bogatstvo je od 2016. do 2021. godine, za vreme dok je bio predsednik, opalo za oko 700 miliona dolara.
Tri četvrtine njegovog bogatstva potiče od nekretnina - velikih zgrada i poslovnih kompleksa u Njujorku i van njega, hotela, ali i više od 15 golf terena. Glavni razlog za to što je vrednost ovim nekretninama pala, pisao je Blumberg u martu 2021, jeste to što su zbog pandemije ljudi uglavnom prešli na rad od kuće.
Iako je popularnost golfa porasla zbog toga što je u pitanju sport gde je moguća distanca, i Trampovi golf tereni su takođe beležili konstantan pad vrednosti.
AP Photo/Terry Renna
Uprkos svemu ovome, Trampove finansije privukle su pažnju tužilaca tokom 2021. godine. Tako je, u maju, državni tužilac Njujorka otvorio krivičnu istragu protiv "Tramp organizacije", kompanije koju je tramp vodio pre ulaska u politiku. Dodao je da je istraga sada krivična i pridružena prethodnoj istrazi koju vodi tužilac Menhetna, kao i da za sada neće imati daljih komentara.
Istraga je otvorena 2019. godine i bavila se Trampovim poslovima pre ulaska u Belu kuću. Pokrenuta je posle izjava bivšeg Trampovog advokata Majkla Koena koji je izjavio da je Tramp falsifikovao izveštaje o svojoj imovini kako bi obezbedio veće zajmove od banaka nego što bi inače dobio, dok je istovremeno u poreskim prijavama obezvređivao svoje bogatstvo kako bi plaćao manje.
Preporuka za vas
Komentari (0)