Igre 
Da li je delta soj mutirao i istrebio sam sebe: Kako je došlo do naglog pada broja novozaraženih u Japanu
Komentari24/11/2021
-09:26
Zašto se peti i najveći talas koronavirusa u Japanu, izazvan širenjem delta soja, naglo završio nakon naizgled nemilosrdnog porasta novih slučajeva? Po čemu se Japan razlikuje od ostalih razvijenih zemalja sveta koje sada beleže novi porast broja zaraženih? Tim istraživača postavio je teoriju koja tvrdi da je delta soj mutirao u oblik u kom više ne može da se reprodukuje, piše "Japan Times".
Iako ta hipoteza i dalje nije dokazana, a istraživači još nisu prezentovali studiju, mnogima deluje da bi ta teorija mogla da objasni nagli pad u broju novozaraženih u Japanu.
Tri meseca nakon što je delta soj izazvao rekordan dnevni broj slučajeva kovida 19 širom te zemlje od skoro 126 miliona stanovnika, broj novih infekcija u Japanu je naglo pao ispod 200 u poslednjih nekoliko nedelja. Ovaj pad prati i činjenica da 7. novembra nije zabeležen nijedan smrtni slučaj, što se poslednji put dogodilo pre otprilike 15 meseci, prenosi Index.
Mnogi naučnici ukazuju na različite teorije uzimajući u obzir visoku stopu vakcinacije sa pokrivenosti od 75,5 odsto. Drugi potencijalni faktori su socijalno distanciranje i nošenje maski koji su duboko ukorenjeni u japanskom društvu.
Mutacije na proteinu
Međutim, glavni razlog bi mogao da bude povezan sa promenama i mutacijama koronavirusa tokom reprodukcije. Prema potencijalno revolucionarnoj teoriji koju je izneo Ituro Inoue, profesor na Nacionalnom institutu za genetiku, delta soj u Japanu je akumulirao previše mutacija na virusnom proteinu koji ispravlja greške, nazvanom nsp14.
Kao rezultat toga, virus se borio da "popravi greške" na vreme, što je na kraju dovelo do samouništenja. Studije su pokazale da više ljudi u Aziji ima odbrambeni enzim APOBEC3A koji napada RNK viruse kao što je SARS-CoV-2, u poređenju sa ljudima u Evropi i Africi.
Stoga su istraživači sa Nacionalnog instituta za genetiku i Univerziteta u Nigati odlučili da otkriju kako taj enzim utiče na protein nsp14 i da li može zaustaviti ili usporiti aktivnost koronavirusa.
Povezane vesti
Naučnici su sproveli analizu podataka o genetskoj raznovrsnosti za alfa i delta sojeve iz zaraženih kliničkih uzoraka u Japanu od juna do oktobra. Zatim su predstavili veze izmeđi sekvenicje virusa kako bi pokazali genetsku raznolikostu u dijagramu koji se naziva mreža haplotipova.
profimedia
Mreža alfa sojeva
Mreža alfa sojeva, koja je bila glavni pokretač četvrtog japanskog talasa od marta do juna, imala je pet velikih grupa sa brojnim mutacijama, potvrđujući visok nivo genetske raznovrsnosti.
Istraživači su smatrali da bi delta soj, za koji američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti kaže da je više nego dvostruko zarazniji od prethodnih varijanti i da bi mogao da izazove ozbiljnije bolesti kod nevakcinisanih ljudi, mogao imati daleko življi genetski diverzitet.
Iznenađujuće, otkrili su da je situacija upravo suprotna. Haplotipova mreža imala je samo dve velike grupe, a činilo se da su mutacije naglo prestale usred procesa evolucionog razvoja.
Kada su istraživači nastavili da testiraju virusni protein nsp14 koji ispravlja greške, otkrili su da je velika većina uzoraka nsp14 u Japanu pretrpela mnoge genetske promene na mestima mutacije zvanim A394V.
"Bili smo šokirani kada smo videli nalaze. Delta soj u Japanu je bio veoma zarazan i izbacio je druge sojeve. Ali kako su se mutacije akumulirale, verujemo da je na kraju postao neispravan virus i nije mogao da pravi kopije samog sebe. S obzirom na činjenicu da se broj slučajeva ne povećava, mislimo da je u nekom trenutku tokom takvih mutacija otišao pravo ka svom prirodnom izumiranju", rekao je Inou za Japan tajms.
Misteriozno povlačenje delta soja
Teorija rukovodilaca ovog istraživanja, iako inovativna, objašnjava misteriozno povlačenje delta soja u Japanu. Dok ostatak sveta sa sličnim visokim stopama vakcinacije, uključujući Južnu Koreju i brojne zapadne zemlje, muči se sa novim talasom i rekornim brojem novozaraženih, čini se da je Japan poseban slučaj po tome što je nivo slučajeva kovida 19 ostao nizak uprkos gužvama u javnim mestima poput restorana i vozova.
Povezane vesti
"Da je virus aktivan, broj slučajeva bi se sigurno povećao, jer maske i vakcinacija u nekim slučajevima ne sprečavaju infekciju u toj meri", rekao je Inou.
Zaista, neočekivani pad novih slučajeva nakon letnjeg talasa bio je tema diskusije među mnogim stručnjacima, uključujući i one koji ne sprovode studije o koronavirusu, kaže Takeši Urano, profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta Šimane koji nije bio uključen u Inouovo istraživanje.
profimedia
"Studije su pokazale da virus sa oštećenim proteinom nsp14 ima značajno smanjenu sposobnost replikacije, tako da ovo može biti jedan od faktora bolje epidemiološke situacije, a hemijski agens za suzbijanje ovog proteina mogao bi da postane obećavajući lek", rekao je Urano.
Povezane vesti
Delta jedini soj u Japanu?
Deluje da je delta varijanta virusa korona praktično isključila druge sojeve do kraja avgusta. S druge strane, druge zemlje, kao što su Indija i Indonezija, od kojih su obe bile posebno teško pogođene delta sojem, prijavile su prisutnost i alfa varijante. Prirodno izumiranje koronavirusa moglo bi se posmatrati u inostranstvu, ističe Inoue, dodajući da bi to bilo teško otkriti jer izgleda da nijedna druga zemlja nije otkrila toliko mutacija u virusnom proteinu nsp14 kao Japan, iako su slične mutacije na bile otkriveno u najmanje 24 zemlje.
Inoueova teorija takođe bi mogla pomoći u objašnjenu zašto se izbijanje teškog akutnog respiratornog sindroma (SARS) naglo završilo 2003. godine. Eksperiment u kome su istraživači izazvali mutacije u virusu nsp14 koji izaziva SARS doveo je do otkrića da virus nije mogao da se replicira zbog brojnih mutacija.
"Nema podataka o genomu, tako da je to samo hipoteza", rekao je Inoue.
Da li bi moglo da dođe do prirodnog izumiranja delta soja?
"Šanse nisu jednake nuli, ali to za sada deluje previše optimistično jer ne možemo da dođemo do takvih dokaza, iako smo pogledali razne podatke iz drugih zemalja", objasnio je Inou za "Japan Times".
Od pika epidemije sredinom avgusta, dnevni broj slučajeva u Japanu počeo je da opada a krajem oktobra je broj dnevno novozaraženih bio na 200. Japan je imao jednu od najnižih stopa zaraze od svih razvijenih zemalja već neko vreme, ali to ne znači da ne postoji rizik od novog talasa, ističe naučnik.
Inou je rekao da tim istraživača sa Nacionalnog instituta za genetiku i Univerziteta Niigata planira da sastavi studiju o svojim nalazima do kraja novembra.
Komentari (0)