Bajden i Si sutra na virtuelnom samitu – šta se može očekivati od razgovora dvojice lidera

Predsednici SAD i Kine, Džozef Bajden i Si Đinping, održaće dugoočekivani virtuelni samit u ponedeljak uveče, u pokušaju da se smire tenzije među ovim državama, nakon što stvari nisu išle u pravom smeru od kako je Bajden na čelu zemlje.

Bela kuća nema velika očekivanja od ovog sastanka - Bajdenov cilj je da naglasi kako bi obe zemlje trebalo da postave "crvene linije" u oblastima gde su odnosi sve komplikovaniji.

"Ne bih rekla da će ovde biti nekih velikih rezultata", rekla je portparolka Bele kuće Džen Psaki, dodajući da će dvojica lidera razgovarati o tome kako da sarađuju u oblastima gde se interesi poklapaju.

Ovo će biti treći razgovor njih dvojice još od februara, a SAD i Kina su se klimatskom samitu u Glazgovu obavezale da će povećati saradnju i ubrzati akciju za smanjenje emisije štetnih gasova. 

Savetnik Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan i viši kineski savetnik za spoljnu politiku Jang Điči prošlog meseca dogovorili su se da će lideri njihovih zemalja održati sastanak, ali se tada još nije znao datum. Virtuelni sastanak je predložen nakon što je Bajden, koji je proveo dosta vremena u razgovorima sa Sijem dok su njih dvojica bili potpredsednici, spomenuo tokom septembarskog telefonskog razgovora sa kineskim liderom da bi "voleo ponovo da vidi Sija", navodi se u saopštenju Bele kuće.

Si nije napuštao Kinu tokom pandemije koronavirusa, pa su zvaničnici Bele kuće predložili virtuelni samit, kako bi moglo da se razgovara o brojnim pitanjima koja smetaju dobrim odnosima SAD i Kine.

"Nadamo se da će SAD raditi zajedno sa Kinom kako bi samit lidera bio uspešan i vratio ove zemlje na pravi put stabilnog i zdravog razvoja", rekao je portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Vang Venbin.

Poslednjih meseci odnosi su bili naročito napeti, jer je Bajden jasno stavio do znanja da smatra da su akcije Pekinga na više frontova zabrinjavajuće. 

On je kritikovao Kinu zbog kršenja ljudskih prava protiv etničkih manjina na severozapadu, zbog gušenja prodemokratskih pokreta u Hong Kongu i zbog odupiranja globalnom pritisku da u potpunosti sarađuje u istragama o poreklu pandemije koronavirusa. Tenzije su nedavno pojačane i desetinama letova kineske vojske u blizini ostrva Tajvan koji Peking smatra delom svoje teritorije.

"Postojaće širok spektar tema o kojima će se razgovarati i predsednik se sigurno neće suzdržavati kada se govori o oblastima koje ga brinu", rekla je Psaki.

Bajden je na sastanku G20 u Rimu, kao i na klimatskom samitu u Glazgovu, kritikovao Sija što se nije pojavio na ovim konferencijama, na kojima su svetski lideri razgovarali budućim koracima u vezi sa pandemijom, ali i o tome kako smanjiti štetnosti klimatskih promena.

"Mislim da je bila velika greška Kine što se (Si) nije pojavio. Ostatak sveta će pogledati u Kinu, i neće moći da se kaže čime je ona doprinela", rekao je Bajden u Glazgovu.

Razgovori o Tajvanu

Pre sastanka Đinpinga i Bajdena, razgovore su vodili visoki kineski diplomata Vang Ji i državni sekretar SAD Entoni Blinken. Tema razgovora bila su i dešavanja oko Tajvana, nakon što je ranije američki predsednik rekao da SAD imaju obavezu da podrže Tajvan ukoliko bude napadnut.

Blinken je tokom sastanka sa Vangom "izrazio je zabrinutost" zbog pritiska Pekinga na Tajvan, dok je Ji je naglasio da američki zvaničnik ne bi trebalo da šalje "pogrešne signale" tajvanskim snagama koje se zalažu za nezavisnost tog ostrva. 

Tanjug/AP/Mark Schiefelbein

 

Kineski diplomata rekao je da bi SAD trebalo "odlučno da se suprotstave bilo kakvim potezima za 'nezavisnost Tajvana'" ako je njihov cilj mir na tom području, rekavši da svaka podrška nezavisnosti Tajvana "potkopava mir u Tajvanskom zalivu i na kraju će biti poput bumeranga", saopšteno je nakon sastanka dvojice diplomata.

Šta donosi sporazum o radu na klimatskim promenama?

Ono što je uoči ovog sastanka dvojice predsednika privuklo pažnju je i objava Kine i Sjedinjenih Američkih Država na klimatskoj konferenciji Ujedinjenih nacija u Glazgovu da su se države obavezale da će povećati saradnju u klimatskim akcijama. Iz izjava zvaničnika Pekinga i Vašingtona moglo se saznati da su dve zemlje, iako politički suprotstavljene strane, vremenom radile na postizanju sporazuma oko jednog od globalno veoma važnih pitanja, klimatskih promena.

Klimatolog Belinda Šejp rekla je da je sporazum "veliki korak napred za obe države" i ta ovaj potez pokazuje da je i jednima i drguima "stalo do klime".

"Pozitivno sam iznenađena što će doći do zajedničkog dogovora s obzirom na napete odnose i ono što smo čuli sa obe strane. Međutim, bilo bi sjajno videti više o finansijskim planovima, konkretniju implementaciju i jasne ambicije ka putu ka održavanju nivoa rasta temperature od 1,5 stepena", navela je Šejp i posebno istakla važnost saradnje kada su je u pitanju smanjenje emisije metana.

Nakon ocog dogovora dve sile, Dragoslav Rašeta iz organizacije Novi treći put rekao je za Euronews Srbija da je dogovor SAD i Kine najznačajnija vest sa samita COP26, ali da na putu dalje saradnje postoji nekoliko preppreka.

"Male su šanse da će doći do saradnje koja je potrebna za rešavanje jednog od gorućih problema budućnosti. Prvi problem predstavlja što se ponavlja scenario iz Pariza, odnosno, ne radi se o pravnoobavezujućem međunarodnom sporazumu, s obzirom da se zna pozicija obe države povodom takvih akata", navodi Rašeta.

Tanjug/Phil Noble/Pool via AP

On je istakao da do sporazuma sigurno ne bi došlo bez glavnih aktera iz prethodnog sporazuma,  Džona Kerija i Sije Dženhua. Kako objašnjava, reč je o saradnji sa ciljem postepene dekarbonizacije i prelaska na takozvanu “zelenu energiju”.

"Dva glavna geopolitička takmaca su svesna povezanosti njihovih ekonomija I delovanja na polju klimatskih promena. Nastavak američke agresivne dekarbonizacije umnogome zavisi od lanaca snadbevanja koji upravo počinje u Kini, od litijumskih baterija do solarnih panela i cene polisilikona koja je u rastu zbog uvedenih tarifa za vreme mandata Donalda Trampa. Ugalj i dalje čini veliki deo kineske energetske potrošnje (60%) i nakon moratijuma na izgradnju novih postrojenja na ugalj koji je bio na snazi 2016-2018, njihova izgradnja se nastavlja. Takođe, Sijeva obećanja data kineskom narodu su daleko skromnija od onih koje su deo sporazuma", kaže Rašeta.

Rašeta objašnjava da i u SAD i u Kini postoje političke okolnosti koje će otežati implementaciju dogovorenog.

"Džoa Bajdena nakon teške borbe oko novog zakona za infrastrukturu kod kuće čeka podeljeni Senat sa nezgodnim Džo Mančinom koji je već uputio upozorenja Bajdenu da će blokirati novu klimatsku agendu. Američka legislativa je davno izgubila apetit za sveobavezujuće međunarodne ugovore- Situacija u Kini je još nepovoljnija, kineski predsednik Si Đinping nije ni doputovao u Glazgov, već je umesto toga fokusiran na energetsku krizu koja trese državu o plenum Komunističke partije Kine koji mu je omogućio da ostane na čelu države i posle isteka trenutnog predsedničkog mandata", navodi Rašeta za Euronews Srbija.

On je rekao i da Kina samit COP26 vidi kao pandan pregovorima Vašingtona i Tokija 1972. godine, koje je Peking video kao sredstvo za ekonomski rast Japana.

"Sijeva maglovita i nejasna obećanja predstavljaju limit preko kojeg Komunistička partija Kine neće ići, u strahu od reakcije građana Kine koja bi usledila ukoliko bi ekonomski rast dodatno posustao, naročito u vreme velikih ekonomskih nedaća koje danas pogađaju Kinu", zaključio je Dragoslav Rašeta.