Igre 
Svetski lideri na Samitu G20 u Rimu o pandemiji i klimatskim promenama: Šta piše u nacrtu zajedničkog dokumenta
Komentari30/10/2021
-12:22
Lideri Grupe 20 danas se sastaju u Rimu, a jedna od najvažnijih tema biće aktuelna situacija sa pandemijom kao i njene ekonomske posledice. U prestonicu Italije stigao je i američki predsednik Džo Bajden, a u nacrtu zajedničkog dokumenta, u koji je Rojters imao uvid, lideri najvećih svetskih ekonomija podržaće ideju da se sa 300 na 100 dana smanji rok farmaceutskim kompanijama za razvoj novih vakcina, lekova i testova tokom pandemije.
Lideri 20 najbogatijih zemalja sveta okupili su se danas na prvom samitu G20 od kako je počela pandemija koronavirusa, a italijanski premijer Mario Dragi poželeo je dobrodošlicu učesnicima u rimskom Kongresnom centru.
Dva velika lidera, predsednici Kine Si Ðinping i Rusije Vladimir Putin ne prisustvuju fizički sastanku, ali će, prema najavi, govoriti putem video linka.
Današnja uvodna sesija posvećena je globalnom zdravstvu i ekonomiji, a lideri najuticajnih zemalja sveta vodiće razgovore o iranskom nuklearnom programu na marginama skupa, preneo je AP.
Grupa 20, od svog stvaranja kasnih devedesetih, kako piše AP, pretvorila se u međunarodno telo koje se bori sa finansijskim krizama u forum za rešavanje hitnih problema kao što su pristup vakcinama širom sveta i klimatske promene.
Da li ovakva struktura odgovara rastućim potrebama koje je donelo savremeno doba biće stavljeno na test upravo ovog vikenda u Rimu.
Šta piše u nacrtu dokumenta?
Kako je objavio Rojters, pozivajući se na nacrt zajedničkog dokumenta, lideri G20 podržaće ideju da se sa 300, na 100 dana smanji rok farmaceutskim kompanijama za razvoj novih vakcina, lekova i testova tokom pandemije kovida 19.
Povezane vesti
U normalnim okolnostima, razvoj vakcina traje više od jedne decenije, ali pandemija kovida 19 podstakla je nalet bez presedana u istraživanjima, ispitivanjima i regulatornim procedurama, što je omogućilo da vakcine budu spremne za manje od godinu dana.
Lideri G20, međutim, sada žele da se taj period dodatno smanji. U vanrednim zdravstvenim situacijama izazvanim pandemijama "podržaćemo nauku da skrati ciklus za razvoj sigurnih i efikasnih vakcina, terapije i dijagnostike sa 300 na 100 dana", navode lideri G20 u nacrtu deklaracije, koju bi trebalo da usvoje u Rimu.
Nacrt je i dalje podložan promenama u poslednjem trenutku, ali zvaničnici tvrde da će ova obaveza ostati nepromenjena.
Jedna od mera koja se smatra ključnom za smanjenje vremena potrebnog za razvoj vakcina i lekova je skraćivanje kliničkih ispitivanja, što bi moglo biti ostvareno kroz olakšavanje saradnje u sprovođenju ispitivanja, uspostavljanje velikih registara za volontere i veće uključivanje regulatora tokom ispitivanja.
Tanjug/Kevin Lamarque/Pool Photo via AP
Evropska unija, na primer, radi na jačanju mreža kliničkih ispitivanja za vakcine i terapeutike, kako bi povezala one koji su odgovorni za dizajniranje i sprovođenje ispitivanja. Nove tehnologije, kao što su informaciona RNK, takođe su pokazale da omogućavaju brži razvoj novih vakcina.
Lideri G20 će podržati i cilj Svetske zdravstvene organizacije (SZO) o vakcinaciji 70 odsto populacije u svakoj zemlji na globalnom nivou do sredine 2022, navodi se u nacrtu zaključaka pripremljenim za samit G20. To bi, kako ocenjuje Rojters, suzilo postojeći ogroman disparitet u vakcinaciji, jer su mnoge bogatije nacije već dostigle taj cilj, dok nekoliko siromašnijih država ostaje ispod pet odsto.
Cilj vakcinacija 70 odsto populacije do jula
Uoči održavanja samita ministri finansija i ministri zdravlja 20 najbogatijih zemalja na svetu izjavili su da žele da se 70 odsto svetskog stanovništva vakciniše protiv kovida 19 u narednih osam meseci i formirali su radnu grupu za bolju borbu protiv pandemije.
Povezane vesti
"Da bismo pomogli u napredovanju ka globalnim ciljevima vakcinacije najmanje 40 odsto stanovništva u svim zemljama do kraja 2021. i 70 procenata do sredine 2022. godine... mi ćemo preduzeti korake da pomognemo u povećanju ponude vakcina i osnovnih medicinskih proizvoda i inputa u zemljama u razvoju i uklanjanju relevantnih ograničenja u snabdevanju i finansiranju", naveli su ministri G20 u saopštenju u koje je Rojters imao uvid.
Tanjug/ AP Photo/Antonio Calanni
"Uspostavljamo zajedničku finansijsku i zdravstvenu radnu grupu G20 koja ima za cilj unapređenje dijaloga i globalne saradnje o pitanjima koja se odnose na spremnost i reagovanje na prevenciju pandemije, promovišući razmenu iskustava i najboljih praksi, razvijajući aranžmane za koordinaciju između ministarstava finansija i zdravlja, promovisanje kolektivnih akcija, procenu i rešavanje hitnih zdravstvenih situacija sa prekograničnim uticajem i podsticanje efikasnog upravljanja resursima", navodi se u saopštenju.
Osim pandemije, jedna od ključnih tema su i klimatske promene. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš upozorio je da se svet kreće ka "klimatskoj katastrofi" i da lideri G20 moraju da učine više u mnogim oblastima kako bi pomogle siromašnijim.
On je uoči rekao novinarima da među najvećim silama vlada "opasan nivo nepoverenja" i izrazio nadu da će predstojeći dvodnevni sastanak pomoći da se takva situacija prevaziđe, prenosi Rojters. Gutereš je naročito pozvao lidere G20 da upute veća sredstva siromašnijim državama i naglasio da se mora ubrzati tempo u ostvarivanju klimatskih ciljeva.
Istorija Grupe 20
Grupa sedam industrijalizovanih nacija, koja je pre zapravo bila G8 pre suspenzije Rusije zbog Krima - Velika Britanija, Kanada, Francuska, Nemačka, Italija, Japan i SAD - verovatnije je poznatija među ovim grupacijama. Grupu 20 čini ovih sedam a tu su i brzorastuće ekonomije poput Argentine, Australije, Brazila, Kine, Indije, Indonezije, Južne Koreje, Meksika, Saudijske Arabije, Južne Afrike i Turske.
Evropska unija je 20. članica, a s obzirom na to da se sastoji od 27 članica, Grupa 20 zapravo zastupa interese znatno više zemalja. Uzimajući u obzir broj stanovnika i ekonomsku težinu, G20 je zaista impresivna. Zemlje članice čine 60 odsto ukupne populacije na planeti i 80 odsto svetskog bruto domaćeg proizvoda. Takođe, između ovih nacija odvija se 75 odsto spoljne trgovine.
Grupa 20 smatra se glavnim međunarodnim forumom za ekonomsku i finansijsku saradnju. Posle azijske ekonomske krize 1997. i njenih posledica, ministri finansija G7 su 1999. godine stvorili veću grupaciju kako bi i druge zemlje mogle da imaju reč. Nakon globalne finansijske krize 2008, Vašington je tražio da se G20 podigne na nivo šefova država i vlada.
Neki međutim smatraju i da ovoh grupaciji ne bi škodilo "ažuriranje" članstva, posebno s obzirom na hitnost rešavanja problema klimatskih promena. Na primer, mnogi stručnjaci smatraju da je Afrika ključna kada je reč o klimatskim pitanjima, ali je u Grupi 20 Južna Afrika i dalje jedina predstavnica ovog kontinenta. Svake godine se predsedavanje u G20 rotira, a Italija je tu ulogu preuzela u decembru 2020.
Nakon što se svetski lideri danas sastanu u Rimu, u nedelju će pažnja sveta biti usmerena na Glazgov gde će se odražati klimatski samit UN poznat kao COP26.
Jake mere bezbednosti
Rim je, inače, kako izveštavaju italijanski mediji, zbog bezbednosti učesnika samita postao "zatvoreni grad", što je igra reči i asocijacija na čuveni fim Roberta Roselinija iz 1945. godine, "Rim - otvoreni grad".
Deo grada, Eur, gde se održava samit svetskih lidera, iz bezbednosnih razloga proglašen je zonom maksimalne bezbednosti u poluprečniku od 10 kilometara, a pristup će imati samo učesnici skupa i stanovnici tog dela grada uz posebne dozvole.
Privatni avio-saobraćaj iznad Rima je zabranjen, a grad od čevrtka nadleću helikopteri u niskom letu.
Tanjug/AP Photo/Gregorio Borgia
Civilni avio saobraćaj sa dva rimska aerodroma Fjumičino i Čampino odvija se bez zastoja.
Bezbednost učesnika samita osigurava blizu 6.000 policajaca, kao i vojska čiji je zadatak u vreme samita anti-dron kontrola.
Italijanska ministarka unutrašnjih poslova Lučana Lamorđeze ocenila je da je, sa stanovišta bezbednosti, vreme samita veoma zahtevno.
Prema njenim rečima, od blizu 14.000 različitih protesta samo u ovoj godini, sigurnost učesnika samita G20 je najveći izazov za snage bezbednosti, ali i za Rim kao grad domaćin.
Snage reda moraju obezbediti ne samo potpunu sigurnost učesnika samita, već nadgledati proteste zakazane u dane konferencije u Rimu.
Komentari (0)