Profesor Piter Nojman za Euronews Srbija: Širom Evrope ekstremna desnica pokušava da iskoristi situaciju s pandemijom

Pored pandemije koronavirusa postoji mnogo radikalnih aktivista koji su protiv zatvaranja i vakcinacije i koji veruju u teorije zavere, kaže u intervjuu za Euronews Srbija Piter Nojman, profesor bezbednosnih studija sa kraljevskog koledža u Londonu. On smatra da bi na to trebalo obratiti pažnju jer postoji rizik da će ti novi pokreti postati još više nasilni i dodaje da je velika odgovornost na kompanijama koje vode društvene mreže. 

Suočavamo se sa pandemijom koronavirusa više od godinu i po dana. U ovom trentuku, to deluje kao najveća pretnja opstanku čovečanstva, ali vi tvrdite da postoji više pretnji. Koje su najveće pretnje današnjce?

"I dalje imamo pretnje od džihadista i islamskog terorizma. Te pretnje nisu nestale. Mnogi istraživači veruju da smo na raskršću, nekoj vrsti prekretnice. Niko ne zna kako će se situacija u Avganistanu razvijati i šta bi mogla da prouzrokuje, ali se isto tako suočavamo sa ekstremnim desničarima u svim zapadnoevropskim zemljama poslednjih nekoliko godina. To je pretnja koja je sad mnogo izraženija nego ranije. Verujem da pored pandemije koronavirusa vidimo nastajanje novih pokreta, mnogo radikalnih aktivista koji su usmereni protiv zatvaranja, vakcinacije. Reč je o onima koji veruju u teorije zavere i koji imaju radikalan i nasilan pristup protiv vlasti. Mislim da na to treba obratiti posebnu pažnju, jer postoji rizik da će ti novi pokreti postati još više nasilni".

Koliko su društvene mreže odgovorne za to?

"Mislim da se mnoge od ovih aktivnosti pokreću upravo na interetu, dominantan vid napada koji vidimo, bilo da su oni od strane islamista ili ekstremnih desničara dolaze od pojedinaca, koji svoja ubeđenja formiraju na osnovu propagande koju vide na društvenim mrežama i na osnovu veza grupama i pojedicima koje da nema interneta ne bi nikad ni sreli. Zbog toga mislim da je velika odgovornost i na kompanijama koje vode društvene medije. One treba da priznaju svoju odgovornost u tome i da učine sve da zaustave nasilje koje se na taj način proizvodi".

Koliko je pandemija koronavirusa uticala na porast ekstremne desnice u svetu?

"Širom Evrope vidimo da ekstremna desnica pokušava da iskoristi situaciju s pandemijom i nametne desni narativ.  Kažu građanima, gledajte suočavamo se sa pokušajem uspostavljanja totalitarizma, čak i u Evropi, ovo je teorija zavera globalnih elita, ovako vam se oduzima sloboda i tome treba da se suprotstavite, a mi desničari ćemo vam u tome pomoći. U nekim zemljama su u tome i uspeli. Vidimo da su proteste u pojedinim zemljama organizovali i vodili ekstremni desničari, dok je u drugim pomešano, desničari su tu, ali nisu glavni akteri".

Radili ste brojna istrživanja ovog regiona. Koji su glavni uzroci ekstremizma na Zapadnom Balkanu, posebno u Srbiji?

"Mislim da u Srbiji, ali naročito u Bosni i na Kosovu postoji pretnja od ljudi koji se vraćaju iz konfliktnih područja, kao štu su Sirija i Irak. Mnogo ljudi sa ovog prostora išlo je u Siriju i u Irak u poslednjoj deceniji, neki su još tamo, neki su se vratili, oni realno mogu da izazovu mnogo nestabilnosti, ne samo terorističke napade, već unutrašnju nestabilnost u zemlji, a tu pre svega mislim na Bosnu gde je osetljivost i krhkost različitih etničkih zajednica veoma ozbiljna. Samo nekoliko terorističkih napada mogu da izazovu političku krizu. Mislim da je u Srbiji ta pretnja mnogo manja nego u ostalim državama u regionu, ali zato u Srbiji imate ideološle ekstremiste, kako na desnoj strani, tako i na islamističkoj. Njih treba posmatrati i biti obazriv. Ipak, smatram da su na Zapadnom Balkanu najugorženije Severna Makedonija, Kosovo i Bosna".

Kada pogledate naš region i ostatak sveta, ima li razlike u ektremizmima?

"Da, naravno. Svaka država ima različite fenomene, i to dosta zavisi od lokalne zajednice, ali na primer desnica je znatno ojačala i severnoj i severozapadnoj Evropi, to nije nužno slučaj sa ostalim delovima Starog kontinenta. Nasilni ekstremizam se ipak reflektuje na ostatak sveta. Tako je i Zapadni Balkan pogođen. Geografski položaj takođe igra ulogu, ali i mentalitet različitog stanovništva".

Vi i ja živimo u takozvanim demokratskim društvima. Da li danas uopšte može da se govori o demoktratskim društvima, imajući u vidu sve što se oko nas dešava?

"Mislim da demokratija i dalje funkcioniše i postoji, ali jeste ugrožena. U skoro svakoj evropskoj zemlji vidimo polarizaciju, političari se sve češće udaljavaju od centra i postaju mnogo ekstremniji, sve više prisustvujemo crno belim slikama o pojedinim događajima i to je nešto za šta su nažalost uticale i društvene mreže. One su ohrabrile ljude da iznose esktremne stavove o određenim temama, puštajući ih kao probne balone za ostatak društva. To je nešto s čim će se naša generacija tek boriti. Nova dinamika je u osnovi naših demokratija".

Šta savetuje kao istraživač?

"Kao istraživač mislim da mi treba da nastavimo da ispitujemo te pojave i pokušamo da ih razumemo, ali vidimo da teorije zavera imaju veliki uticaj u današnjem društvu. Teorije zavera su uvek postojale, ali je njihov uticaj danas veći nego ikada. Niko nema pravi odgovor kako se s tim suočiti. Nažalost, oni koji veruju u teorije zavere odbaciće racionalne argumente, videće teorije zavere u svemu što ih okružuje. Kao društvo, kao istraživači i političari moramo da nađemo bolji način komunikacije s ljudima pre nego što upadnu u zamku teorija zavera".