Niz izvinjenja i priznanja: Makron o genocidu u Ruandi, Nemačka o Namibiji, Trudo o kanadskim Italijanima

Francuski predsednik Emanuel Makron posetio je u četvrtak Ruandu i tom prilikom priznao da je Francuska imala ulogu u genocidu koji se dogodio u toj državi 1994. godine. Dan kasnije, Nemačka se izvinila zbog masakra pripadnika plemena Herero i Nama u Namibiji i prvi put ove zločine okarakterisala kao genocid. Da je možda došlo vreme sa suočavanju sa prošlošću govori i to što je jedno izvinjenje uputio i kanadski premijer Džastin Trudo.

Makron je prvi francuski lider od 2010. godine koji je posetio centralnoafričku državu od 2010. godine. Ruanda godinama optužuje Pariz za saučeseništvo u masovnim ubistvima naroda Tutsi. 

Francuski predsednik je rekao da "izvinjenje" nije prava reč kada se govori o genocidu u Ruandi. Ipak, njegovo priznanje da je Francuska imala određenu ulogu i da ima istorijsku i političku odgovornost, moglo bi da obnovi odnose sa ovom afričkom zemljom. Takođe, Nemačka je posle šestogodišnjih pregovora sa još jednom afričkom državom Namibijom, priznala masakr na narodima dva plemena početkom 20. veka za genocid.

Šta je rekao Makron

Francuski predsednik Emanuel Makron posetio je Ruandu u četvrtak i naveo da Francuska ima istorijsku i političku odgovornost prema Ruandi. Ipak, zvanično izvinjenje nije stiglo, a Makron ne priznaje da je Francuska bila saučesnik u genocidu iz 1994. godine.

"Stojeći ovde danas, uz poniznost i poštovanje, došao sam da priznam našu odgovornost", rekao je Makron u govoru održanom u Memorijalnom centru u Kigaliju, gde počivaju ostaci 250.000 žrtava.

"Francuska nije slušala one koji su je upozoravali na predstojeći masakr u Ruandi i de fakto je stala uz 'genocidni režim'", rekao je Makron.

Tanjug AP/Nicholas Garriga

Iako su se neki neki nadali punom izvinjenju, Makron je čak i ovako otišao dalje od njegovih prethodnika, govoreći da "samo oni koji su preživeli horor mogu da oproste".

Francuskog predsednika je po dolasku u Kigali, glavni grad Ruande, dočekao predsednik Ruande Pol Kagame, navodi agencija AP, uz ocenu da Makron ovom posetom nastoji da popravi odnose sa tom centralnoafričkom državom 27 godina nakon genocida.

Makron je potom obišao spomen-obeležje u Kigali koja je bila svedok stravičnog pokolja 1994. godine, u kojem je život izgubilo oko 800.000 ljudi, uglavnom pripadnika manjinskog naroda Tutsa i umerenih Hutua, koji su pokušali da ih zaštite od Hutu ekstremista, prenosi Tanjug.

Poseta je usledila nakon objavljivanja izveštaja francuske istražne komisije u martu, u kojem se navodi da je kolonijalni stav "zaslepio" francuske zvaničnike i da vlada snosi "ozbiljnu odgovornost jer nije predvidela pokolj".

Međutim, izveštaj je oslobodio Francusku direktnog saučesništva u ubistvu više od 800.000 Tutsa i umerenih Hutua.

Makron, koji je pokušao da distancira Francusku od njene kolonijalne prošlosti, izjavio je u aprilu da će zvanični Pariz otvoriti arhive bivšeg predsednika Fransoa Miterana o Ruandi, u sklopu nastojanja da se bolje razume uloga Pariza u toj afričkoj zemlji tokom genocida.

Izvinjenje od Nemačke

Nemačka se danas izvinila za svoje učešće u ubistvima pripadnika plemena Herero i Nama u Namibiji pre više od jednog veka i zvanično je, prvi put, opisala taj masakr kao genocid. Takođe, Berlin je objavio da će finansirati projekte u vezi sa tim vredne više od milijardu evra.

Nemački vojnici ubili su oko 65.000 pripadnika plemena Herero i 10.000 pripadnika Nama u periodu od 1904. do 1908. godine nakon revolta zbog kolonijalnog preuzimanja teritorija, što  su istoričari i Ujedinjene nacije dugo nazivali prvim genocidom u 20. veku.

I dok je Nemačka i ranije prihvatala "moralnu odgovornost" za ubistva, izbegavala je da se i zvanično izvini za masakr, kako bi izbegla zahteve za naknadu štete.

Saopštenje iz Berlina stiglo je nakon pet godina pregovora, prenosi Rojters.

"Sada ćemo takođe zvanično da nazovemo ove događaje onim što su bili iz današnje perspektive - genocid. U svetlu nemačke istorijske i moralne odgovornosti, zamolićemo Namibiju i potomke žrtava za oproštaj", rekao je ministar spoljnih poslova Nemačke Hajko Mas.

profimedia

Takođe, Nemačka se saglasila da isplati 1,1 milijardu evra za rekonstrukciju i razvojne projekte koji će direktno imati benefite za zajednice pogođene ovim genocidom, dodao je.

Mediji u Namibiji objavili su u četvrtak da će taj novac biti iskorišćen za finansiranje infrastrukture, zdravstva i programa obuke, i to narednih 30 godina.

Nemačka, koja je izgubila sve kolonijalne teritorije nakon Prvog svetskog rata, bila je treća najveća kolonijalna sila nakon Velike Britanije i Francuske. Namibija je bila u rukama Berlina od 1884. do 1915. godine. Međutim, njena kolonijalna prošlost je decenijama ignorisana dok su se istoričari i političari fokusirali više na nacističke zločine, uključujući Holokaust.

Zvanični pregovori sa Namibijom počeli su 2015. godine, a 2018. su vraćene lobanje i drugi posmrtni ostaci masakriranih plemena koji su korišćeni u eksperimentima iz kolonijalne ere da bi se tvrdila "evropska rasna superiornost".

Namibija se pod vlašću Berlina zvala Nemačka jugozapadna Afrika, a nakon 1915. je potpala pod vlast Južne Afrike na 75 godina. Nezavisnost je konačno stekla 1990. godine.

Tenzije su planule 1904. kada su pripadnici plemena Herero, lišeni svoje zemlje i stoke, krenuli u pobunu. Prethodno se pobunilo pleme Nama, a ustanak su razbile nemačke imperijalne trupe.

U bici kod Voterberga u avgustu 1904. oko 80.000 pripadnika Herero plemena, uključujući žene i decu, pobeglo je, a nemačke trupe su ih gonile u današnjoj pustinji Kalahari. Samo 15.000 njih je preživelo.

Kolonijalni vojnici utvrdili su ozloglašene koncentracione logore, a vršili su masovne egzekucije, progonili muškarce, žene i decu u pustinji gde su mnogi umrli od žeđi, piše AFP.

"Žao nam je"

I kanadski premijer Džastin Trudo zvanično je uputio izvinjenje zbog zatvaranja Kanađana italijanskog porekla tokom Drugog svetskog rata.

Nakon što je Italija ušla u rat protiv Kanade 1940, Kanada je zatvorila više od 600 ljudi italijanskog porekla i 31.000 njih proglasila za "neprijateljske strance".

On je u obraćanju pred parlamentom rekao da je u one označene kao "neprijateljske strance" upirano prstom, da su ispitivani i da su morali da se prijavljuju u lokalne registre jednom mesečno. 

EPA/STR

"Muškarcima i ženama koji su odvedeni u ratne zatvorske kampove ili zatvore bez presude, ljudima koji više nisu sa nama da čuju ovo izvinjenje, desetinama hiljada nedužnih kanadskih Italijana koji su označeni kao neprijateljski stranci, deci i unucima koji su nosili sramotu i bol prethodnih generacija, i njihovoj zajednici, zajednici koja je dala mnogo našoj državi - žao nam je", rekao je Trudo.

"Kada je 10. juna 1940. godina ovaj dom objavio rat Musolinijevom fašističkom režimu u Italiji, Kanada nije morala da objavi rat kanadskim Italijanima. Suprotstaviti se italijanskom režimu koji je stao uz nacističku Nemačku bilo je ispravno. Ali progoniti kanadske Italijane koji su poštovali zakone bilo je pogrešno", kazao je Trudo.

Kanadska vlada izvinila se i 1988. godine zbog zatvaranja više od 22.000 kanadskih Japanaca.

Inače, Kanada je danas verovatno jedna od najvećih italijanskih dijaspora, jer u toj zemlji živi oko 1,6 miliona kanadskih Italijana.