Posle jednodnevnog mraka Liban ponovo ima struju

Komentari

Autor: Euronews Srbija, BBC

10/10/2021

16:40

Posle jednodnevnog mraka Liban ponovo ima struju - Copyright Tanjug/AP Photo/Hassan Ammar, File

veličina teksta

Aa Aa

Snabdevanje električnom energijom u Libanu ponovo se danas vratilo u normalu nakon nestanka struje prethodnog dana, kada su dve najveće elektrane u zemlji prestale sa radom zbog nedostatka goriva, saopštilo je Ministarstvo energetike.

Ministarstvo je navelo da je centralna banka odobrila 100 miliona dolara kredita za kupovinu goriva i održavanje elektrana.

Elektrane Demir Amar i Al Zahrani u subotu su prestale sa radom nakon što su nestale zalihe dizela, a proizvodnja energije je pala ispod 200 megavata, preneo je "Skaj njuz". Ove dve elektrane proizvode oko 40 odsto ukupne električne energije koju Liban koristi, saopštilo je zvanično telo Libana zaduženo za isporuku struje.

Nezapamćena ekonomska kriza

Zatvaranje elektrana je donelo dodatne poteškoće Libancima koji se bore sa gubitkom radnih mesta, skokom cena i glađu izazvanim pogoršanjem finansijskog sisitema zemlje, preneo je Rojters.

U proteklih 18 meseci Liban se suočava sa velikom ekonomskom krizom i nestašicom goriva. Ta kriza je ostavila polovinu stanovništva u siromaštvu, uzrokovala veliki pad valute i izvala velike demonstracije protiv političara.

Inače, dr Husein Taraf, finansijski ekspert iz Bejruta u razgovoru za Euronews Srbija pre dva meseca je rekao da se u Libanu odvija “ekonomska kriza bez presedana". Prema njegovom mišljenju, finansijski kolaps rezultat je "više od tri decenije korupcije i lošeg upravljanja vladajućih stranaka koje nisu uspele da vode državu dok su se istovremeno zaduživale kako bi finansirale svoju korupciju, tako gurajući zemlju u još veći budžetski deficit”.

"U martu 2020. godine, libanska vlada je prvi put u svojoj istoriji odustala od plaćanja spoljnog duga. Depoziti su ostali zarobljeni u bankama i ljudi su bili u obavezi da podižu novac po izuzetno amortizovanoj stopi umanjujući tržišnu vrednost za više od 85 odsto", ističe dr Taraf.

Posledica toga je činjenica da više od 55 odsto Libanaca živi ispod granice siromaštva. Stopa nezaposlenosti je 60 odsto. Stopa inflacije je više od 100 odsto što uzrokuje ozbiljan pad kupovne moći, a minimalni prihod je pao ispod 35 dolara mesečno dok su se cene višestruko uvećane.

"Devizne rezerve Centralne banke presušuju i vlada ne može obezbediti strana sredstva za uvoz osnovnih namirnica. Libanci čekaju u kilometarskim redovima na benzinskim pumpama da bi natočili gorivo. Supermarketi ostaju bez hrane. Apoteke su zatvorene, bolnice su pod rizikom od zatvaranja zbog nedostatka električne energije i medicinskih sredstava. Osnovne potrepštine kao što su hrana za odrasle i za bebe, lekovi, sredstva za ličnu higijena, voda i sanitararije nedostižne su milionima pojedinaca", ističe dr Taraf.

Globalna pandemija koronavirusa pogoršala je stvari. Restorani i prodavnice morali su da zatvore vrata, dolivajući "ulje na vatru" i ovako teškoj finansijskoj situaciji. Bolnice nisu bile opremljene da se nose sa takvim pritiskom. Vlada je više puta proglašavala vanredno stanje i uvodila policijski čas. Škole su bile primorane da usvoje program online nastave u zemlji kojoj nedostaju struja i internet usluge.

Eksplozija amonijum nitrata prošle godine u luci dodatno je pogoršala stvari. U eksploziji je poginulo 216 ljudi, povređeno više od 6.500, a uništeno oko 19.000 preduzeća i desetine hiljada kuća i stanova. Uz procenjenu štetu veću od 4,5 milijardi dolara, eksplozija je iza sebe ostavila i 300.000 beskućnika.

Premijer Sad Hariri podneo je ostavku 15.jula nakon što nije formirao vladu u prethodnih devet meseci.