Novi hladni rat ili vreli mir: Kakvi su trenutni odnosi SAD i Kine i da li je savez Aukus jasna poruka upućena Pekingu

Komentari

Autor: Euronews Srbija

07/10/2021

23:10

Novi hladni rat ili vreli mir: Kakvi su trenutni odnosi SAD i Kine i da li je savez Aukus jasna poruka upućena Pekingu - Copyright Euronews/Printscreen

veličina teksta

Aa Aa

Odnosi SAD i Kine važe za jedan od najvećih i najvažnijih na svetskom nivou, a kao dve vodeće sile njihov rivalitet se odražava i na saradnju i odnose drugih zemalja što se nedavno pokazalo i kroz iznenadni, novonastali savez Aukus na koji pojedini svetski zvaničnci nisu ostali ravnodušni, saglasni su gosti emisije Euronews veče.

Upravo formiranje vojnog saveza, Aukus-a, između SAD, Velike Britanije i Australije, bio je dokaz za Pariz da su SAD izvršile uticaj na Australiju da promeni odluku o nabavci podmornica, koji je prethodno dogovoren sa Francuskom.

Međutim, u ovom odnosu nije samo Francuska to doživela kao izdaju i "nož u leđa".

Iako Bajden nije pominjao Kinu, zapravo je ona meta ovog novog saveza. Dopisnica Dela za Aziju Zorana Baković objašnajva za Euronews veče da je cilj Vašingtona da spreči Peking u nameri da vrati Tajvan i ima kontrolu u Južnokineskom moru zbog svog interesa i rivaliteta. Kako kaže, to je zapravo jedna od pozadina glavnog sukoba dve sile koja se odražava i na ostale zemlje.

"Ovo je više vreli mir nego što je haldni rat. Za razliku od odnosa između SAD i Kine, ili SAD sa nekadašnjim Sovjetskim savezom, sada postoji konkretan i zapaljiv cilj koji Kina mora postići u dogledno vreme, a to je povratak Tajavana pod svoj suverenitet. To je moguće ostvariti vojnim pritiskom i u tom slučaju se hladni rat pretvara u pravi rat", smatra Baković objašnavajući da je Tajavan zapravo tako strateški pozicioniran da odgovara i jednoj i drugoj zemlji.

"Tajvan se nalazi na takvom mestu koje određuje stratešku dominicju Kine ili druge zemlje kojoj pripada. Pomorski prolaz korz Južnokinesko more je takođe jako zanimljiv svetskim silama, ono je jedna vrsta vitalne arterije za sve zemlje koje imaju obilatu trgovinu sa azijskim zemljama. To se odnosi i na zemlje EU, pa i SAD. Zbog toga sve ovo ima velike bliske veze sa svetskom i ekonomskom sigurnošću", dodaje ona.

Sa druge strane, Vuk Vuksanović, istrazivač u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku, kaže za Euronews veče da je međusobna konkurenicja ovih dveju zemalja tolika da ekonomski interesi sada padaju u drugi plan.

"Rivalitet između Kine i SAD predstavlja na neki način razbjanje ratne i finansijske ortodoksije, koje kaže da ako smo eknomski zavisni od nekog, da to ne eleminiše geopoltičke rivalitete. Amerčki stručnjaci njihov odnos nazivaju "dikapling", to zanči odvajanje dve ekonomije, jer se oni ne osećaju konforno da zavise jedni od drugih", smatra Vuksanović objašnavajući da je Kina ranije zavisila od američke silikonske doline, dok je sa druge strane SAD zavisio od Kine po pitanju lanaca snabdevanja pre svega medicinske opreme zbog epidemije koronavirusa.

Kako je došlo do formiranja Aukus-a?

Novo partnerstvo je ozvaničeno septembru na zajedničkoj virtuelnoj konferenciji kojoj su prisustvovali Džo Bajden, američki predsednik, Boris Džonson, premijer Velike Britanije i Skot Morison, predsednik australijske vlade.

Iako Kina nije direktno spomenuta, trojica lidera su više puta izjavila da je zabrinutost za regionalnu bezbednost "značajno porasla". Za ovaj sporazum su svetski analtičari rekli da je verovatno najznačajniji bezbednosni sporazum između tri zemlje od Drugog svetskog rata.

Savez je usmeren na organizaciju vojske, što ga odvaja od alijanse Pet očiju u koju su uključeni i Novi Zeland i Kanada, čiji osnovni cilj je razmena bezbednosnih informacija.

Za Aukus sporazum Baković smatra da je Amerika jasno dala do zananja Evorpi da će žrtvovati jedan deo odnosa zbog ključnog problema, a to je rivalstvo sa Kinom.

"Aukus je u suštini dokaz konstante politke SAD pema Kini. Ona se može pratiti kroz nekoliko američkih predsednika unazad. Predsednik Obama je načinio to okretnje prema Indopacifiku, samo što je tada postojala nada da će biti komunikacije sa Kinom. Međutim, ono što Bajden sada radi čini ono što je najavio Tramp sa dosta gafova. To je sada jedna razvijenija orjentaicja prema Indopacifiku koja je njima važna", objašnajva ona.

Međutim, to da su i jedna i druga strana svesni da je potrebno "spustiti loptu" kako dalji sukobi ne bi uzeli maha, dokazuje i vest da su Bajden i Si Điping juče postigli načelni dogovor o mogućem virtuelnom sastanku do kraja godine.