Igre 
Svedočenje američkih generala u Kongresu pokrenulo raspravu: Ko je odgovoran za haotično povlačenje iz Avganistana
Komentari30/09/2021
-21:54
Svedočenje visokih američkih vojnih zvaničnika u Kongresu pokrenulo je žestoku međustranačku raspravu o odgovornosti za haotično povlačenje iz Avganistana, a najveću političku štetu mogao bi da snosi predsednik Džo Bajden. Tako svetski mediji ocenjuju svedočenje generala od kojih neki tvrde da je Bajdenu savetovano da jedan broj trupa zadrži u ovoj azijskoj državi.
Dvojica visokih vojnih zvaničnika navela su u Kongresu da su preporučivali da SAD zadrže 2.500 trupa u Avganistanu uoči povlačenja u avgustu.
Da podsetimo, baš tog meseca, pre nego što je zvanično i istekao rok za povlačenje, talibani su posle 20 godina ponovo preuzeli vlast u ovoj zemlji.
Svedočenje Marka Milija i Frenka Mekenzija zapravo se čini kontradiktornim u odnosu na ono šta je rekao predsednik Džo Bajden. Naime, on je naveo da se ne seća da je dobio takav savet. Mili je rekao da su SAD bile iznenađene brzinom kojom se dogodio kolaps avganistanske vlade.
Šta su generali rekli Bajdenu?
General Mekenzi, komandant američke Centralne komande, nadgledao je povlačenje iz Avganistana. U odgovoru republikanskim senatorima rekao je da je preporučivao ostanak malog broja snaga od 2.500 trupa u Avganistanu.
Ovo je, međutim, u suprotnosti sa onim što je rekao Bajden 19. avgusta novinaru ABC. Kako je tada naveo, nije mu poznato da ga je iko savetovao na taj način.
Mili je dodatno naveo da se saglasio sa ovom preporukom, međutim, kada ga je republikanac Den Saliven upitao da li su Bajdenovi komentari ona bili netačni, Mili je odbio da odgovori direktno.
Povezane vesti
Portparolka Bele kuće Džen Psaki kasnije se obratila povodom ovog pitanja.
"Predsednik ceni iskrene savete... zajedničkih komandanata i vojske. To ne znači da je uvek saglasan sa njima", rekla je ona.
Tanjug AP/Olivier Douliery/Pool via AP
Kako je naglasila, da su trupe ostale u Avganistanu i posle isteka roka, SAD bi sada bile u ratu sa Talibanima.
Da podsetimo, saslušanje u utorak otpočelo je svedočenjem Lojda Ostina, ministra odbrane, nakon čega je govorio general Mili, koji je rekao da će sada biti teže zaštititi Amerikance od terorističkih napada iz Avganistana.
Mili je rekao da je krajem 2020. procenio da bi ubrzano povlačenje trupa iz Avganistana moglo da ubrza kolaps vlade.
Međutim, i on i Ostin su naveli da je brzina kolapsa avganistanske vlade iznenadila i američku vojsku.
"Pomogli smo u izgradnji države, ali nismo mogli da iskujemo naciju. Činjenica da smo mi i naši partneri istrenirali avganistansku armiju jednostavno se istopila i u mnogim slučajevima bez ispaljenog metka, što nas je iznenadilo", rekao je Ostin.
Povezane vesti
Američko-talibanski sporazum požurio kolaps?
Američki vojni zvaničnici naveli su da se uzrok kolapsa u Avganistanu može potražiti još kod sporazuma sklopljenog sa talibanima za vreme Trampove vlasti.
Ovaj takozvani Sporazum iz Dohe potpisan je u februaru 2020. i odredio datum za povlačenje američkih trupa.
General Mekenzi rekao je da je dogovor imao "zaista štetan efekat" na avganistansku vladu i vojsku.
Povezane vesti
Ostin se saglasio sa tim, govoreći da su talibani "ojačali".
Taj sporazum uključivao je zahteve kao što su da talibani prekinu kontakte sa grupama poput Al Kaide, a nakon što je za predsednika SAD izabran Džo Bajden on je nastavio plan povlačenja, ali je kao rok dao 31. avust, umesto maja meseca.
Mekenzi je rekao da je dogovor iz Dohe imao jak "psihološki efekat" na avganistansku vladu jer je "odredio datum kada oni mogu da očekuju da sva asistencija prestane"
Inače, američke trupe su u Avganistan ušle 2001. godine nedugo nakon napada 11. septembra. Do trenutka povlačenja, SAD su potrošile oko 985 milijardi dolara i dopremile na desetine hiljada trupa.
U periodu između pada Kabula i roka za povlačenje 31. avgusta, Amerikanci su povukli preostalih 4.000 vojnika.
Komentari (0)