Igre 
Odnosi SAD i EU dodatno zaoštreni i posle Trampa – kriza u Avganistanu i novi savez pokazali da je Brisel na margini
Komentari24/09/2021
-07:06
Bezbednosni pakt koji su iza kulisa potpisale SAD, Ujedinjeno Kraljevstvo i Australija još jednom je poljuljao već krhke odnose Vašingtona i Brisela. Francuska je ovim sporazumom ispala iz vrednog posla, a iz Pariza i dela EU stigle su oštre reakcije. Povlačenje američkih trupa iz Avganistana stavilo je odnose između SAD i EU na iskušenje, a novi pakt je još jednom doveo u pitanje snagu Brisela na strateškoj mapi sveta.
Sporazum SAD, Ujedinjenog Kraljevstva i Australije trebalo bi da unapredi odbrambene tehnologije ovih zemalja i njime je dogovor Francuske od 90 milijardi dolara za pomorsku industriju sa Australijom iznenada prekinut. Nedugo nakon toga je evropski komesar za unutrašnje tržište Tijeri Breton rekao za CNN "da je nešto pokidano u odnosima", te da je poverenje između SAD i EU narušeno.
Neke nerazjašnjene nesuglasice, prema oceni sagovornika Euronews Srbija, potiču još iz vremena administracije Donalda Trampa. Analitičari ocenjuju da su, haotična situacija koja se dogodila u Avganistanu, a sada i pomenuti sporazum dve zemlje sa Australijom pokazali da je Evropska unija marginalizovana.
"Sporazum ozbiljan udarac"
Ono što je načeto tokom Trampove administacije, produbljeno je novim potezima na globalnom nivou. Kako je objasnila Maja Kovačević, profesorka na Fakultetu političkih nauka, situacija u Avganistanu je doprinela pogoršanju odnosa Brisela i Vašingtona.
"Saglasila bih se da to potiče još iz vremena Trampa, njegovih otvorenih izjava u vezi sa NATO i ulogom SAD u Evropi – da SAD neće doveka da budu zaštitnik i da snose najveći deo bezbednosnih troškova u Evropi. Ova situacija u Avganistanu je naravno doprinela dodatno pogoršanju odnosa, jer je čitava kriza sa povlačenjem uzdrmala i samu EU zato što su zemlje članice slale svoje trupe u mirovnu misiju u Avganistanu", navela je ona.
Da podsetimo, talibani, koji su vodili Avganistan od 1996. do 2001. godine, ponovo su u avgustu preuzeli kontrolu nad tom zemljom, nakon čega je usledila haotična evakuacija. Američke trupe su se i zvanično povukle 31. avgusta, a iz Evrope su stigle kritike da EU u ovom slučaju nije konsultovana. Osim toga, u brojnim zemljama članicama postoji bojazan od nove migrantske krize.
profimedia
Milan Igrutinović iz Instituta za evropske studije za Euronews Srbija kaže da kriza u odnosima delom potiče i od toga što se od aktuelnog američkog predsednika Džoa Bajdena očekivalo nešto drugačije.
Povezane vesti
"Očekivalo se da će javno i deklarativno Amerika možda da bude bliže ili da ima više razumevanja za nekakve evropske interese ili za interese par značajnijih zemalja EU", rekao je on i dodao da je Bajden nastavio neke od trasa u američkoj diplomatiji, kao što je upravo povlačenje iz Avganistana.
Uz to, kako napominje, iza kulisa su se dešavali razgovori o novom bezbednosnom paktu.
"Poslednjih nekoliko dana izlaze novinski izveštaji kako i zašto se to tako odigralo. Složenost američkog diplomatskog aparata i njegova razuđenost je delom uslovila da interesi Francuske ili ponekih evropskih zemalja budu gurnuti potpuno u stranu zbog kalkulacije da je važnije da se Australija drži čvrsto u američkoj orbiti. Ova vlada u Kanberi prosto želi da se drži bliže Americi i da pošalje taj signal svetu, na kraju krajeva pre svega Kini", naglasio je on.
Kovačević napominje da je sporazum "vrlo ozbiljan udarac" za odnose SAD i EU jer je napravljen jedan veliki bezbednosni savez, a ugovoreni poslovi Francuske više nisu aktuelni.
"To pokazuje ponovo da je Evropska unija marginalizovana. U toj trojnoj politici, koja je uperena protiv Kine, cilj je dakle slabljenje kineskog položaja u svetu, ali je ponovo EU marginalizovana", navela je ona i dodala da ovo osvetljava jedno suštinsko pitanje o strateškoj autonomiji EU.
Oštra reakcija Francuske i potencijalni kompromis
Nakon što je stigla vest o potpisivanju sporazuma, iz Pariza se čulo oštro negodovanje. Kao upečatljiva izjava ostala je ona francuskog ministra spoljnih poslova Žana Iva le Drijana koji je situaciju čak opisao kao "zabadanje noža u leđa". Uz to, ambasadori u Vašingtonu i Kanberi pozvani su na konsultacije.
I predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen naglasila je da su potrebni odgovori na brojna pitanja.
Povezane vesti
"Jedna od naših članica je tretirana na neprihvatljiv način, pa želimo da znamo šta se dogodilo i zašto", napomenula je ona.
Tanjug/AP/Ludovic Marin
Da li se trenutna situacija može preliti na politiku EU prema SAD, Igrutinović kaže da može u nekim segmentima. Kako naglašava, Francuska može unilateralno da blokira tekuće pregovore oko trgovinskog partnerstva sa SAD.
"Francuska možda učini još neke unilateralne korake, ali ne verujem da se nekakav bes Francuske može preliti na EU. To je bio francuski ugovor koji je koristio francuskoj industriji i možda nešto malo povezanim firmama iz Evrope, ali nije to oštetilo interese većine država EU i ne treba očekivati da će one sada slediti Francusku u nekakvoj negativnoj reakciji ka Americi", rekao je on.
Maja Kovačević je, sa druge strane, sigurna da će doći do određene vrste kompromisa jer, kako napominje, nikome nije u interesu da ti odnosi budu dodatno zaoštreni.
"Tu će se verovatno naći neki kompromis, da na neki način i Francuska bude obeštećena, da neki drugi poslovni sporazumi budu sklopljeni jer nikome nije u interesu, niti SAD žele da izgube svoj uticaj u EU, niti u krajnjoj liniji EU želi da pogorša svoje odnose sa SAD, tako da mislim da će kompromis da bude nađen i da će se umanjiti šteta nastala iz ove krize", napomenila je ona.
Politička i vojna samostalnost
Kriza, pre svega u Avganistanu, još jednom je u delu EU pokrenula pitanje neophodnosti razvoja političke i vojne samostalnosti Evropske unije. Šef diplomatije EU Žozep Borelj više puta je ponovio neophodnost da Evropska unija formira sopstvene vojne kapacitete. Ipak, prema oceni sagovornika, trenutna situacija unutar EU ne ide u prilog stvaranja ekikasne vojne strukture.
Maja Kovačević napominje da takve ideje postoje decenijama, ali jedan od glavnih razloga zašto dogovora nema je i to što je teško napraviti vojnu silu koja ima 27 aktera.
"Tu je pitanje donošenja odluka. Drugo tu je pitanje različitih percepcija pretnji jer vi kad upravljate vojskom vi morate da imate jasnu ideju od čega vas ta vojska brani, u kojim situacijama interveniše, a ta ideja nije ista u Francuskoj, koja će se uvek angažovati u Africi, i Poljskoj koja će uvek strepeti od Rusije", naglasila je ona.
Tanjug AP/U.S. Marine Corps
Sličnog stava je i Igrutinović koji kaže da EU poseduje neke vojne kapacitete, reč je o Borbenim grupama EU, grupacijama vojnika iz nekoliko zemalja koje se menjaju na periode od šest meseci. Jezgro, kako kaže postoji, ali ključan problem je nedostatak političke volje, te divergentni interesi.
"Situacija jeste vrlo komplikovana, ja ne vidim da je politički pejzaž takav da će se iz ove situacije izroditi neka posebno efektivna vojno-politička struktura na nivou EU. Od neke evropske vojske čak i od neke ad hoc smo veoma daleko", naglasio je on.
Inače, Kovačević je napomenula i da, iako je teško zamisliti vojsku EU koja će se koristiti na globalnoj sceni, činjenica je da se EU donekle "otreznila".
"Prosto je svesna do koje mere je oslabljena njena uloga na međunarodnoj sceni kada je reč o bezbednosnim pitanjima. EU ostaje kada je reč o trgovinskim pitanjima sila, ali o drugim pitanjima, mislim da je situacija u Avganistanu ogolila praktično suštinske probleme EU, a to je kako da zaista formulišu svoju ulogu na međunarodnoj sceni ako nemaju to što se zove strateška autonomija, a nemaju, i teško da će imati sa 27 zemalja članica", zaključila je ona.
Komentari (0)