Sjedinjene Američke Države ubrzavaju proces izbacivanja migranata: Organizovaće više letova dnevno za Haiti

Sjedinjene Američke Države planiraju da ubrzaju izbacivanje migranata sa Haitija organizovanjem letova kojima će biti vraćeni u svoju zemlju, saopštili su zvanicnici.

Brojni agenti Imigracione službe stigli su u pogranični grad u Teksasu gde su se okupile hiljade Haićana, nakon što su iznenadno prešli iz Meksika u SAD.

Služba za unutrašnju bezbednost saopštila je da je u petak premestila oko dve hiljade migranata koji su se okupili ispod i pored mosta u pograničnom gradu Del Rio na druge lokacije, kako bi se obradili njihovi podaci i potencijalno bili izbačeni iz SAD, preneo je Glas Amerike.

Saopšteno je i da će oko 400 agenata i policajaca do ponedeljka ujutru stići u Del Rio.

Američke vlasti brzo su reagovale na iznenadni dolazak Haićana u Del Rio, grad od oko 35.000 stanovnika, u relativno zabačenom delu granice gde ne postoji kapacitet da se drži i procesuira toliko veliki broj ljudi.

Jedan američki zvaničnik izjavio je za AP da će broj letova zavisiti od operativnih kapaciteta i spremnosti Haitija da prihvati avione. Dodao je da je načinjen napredak u pregovorima sa vlastima Haitija.

Zvaničnik je dodao da će SAD, počevši od nedelje, verovatno slati pet do osam aviona dnevno, a drugi neimenovani zvaničnik je dodao da se ne očekuje više od dva leta dnevno, i dodao da ce svi migranti biti testirani na kovid-19.

Procene broja migranta se razlikuju, ali je šerif okruga Val Verde, Frenk Džo Martinez, izjavio da je u Del Rio stiglo oko 13.700 ljudi.

Migranti su podigli šatore i izgradili improvizovana skloništa od trske.

Tanjug/AP/Marie D. De JesusHouston Chronicle

Plan letova zavisi od toga kako će Haićani reagovati, jer postoji mogućnost da će odlučiti da ne pristanu na povratak, i rizikuju da ipak budu vraćeni u osiromašenu, politički nestabilnu zemlju, ili da se vrate u Meksiko.

Deca bez pratnje roditelja su izuzeta iz ubrzanog procesa proterivanja migranata.

Haićani u velikom broju dolaze u SAD već nekoliko godina, a mnogi su napustili svoju karipsku zemlju posle razornog zemljotresa 2010.

Nakon što su ostali bez poslova koje su dobili za vreme Letnjih olimpijskih igara u Rio de Žaneiru, mnogi su krenuli na opasno putovanje pešice, autobusima i automobilima ka američkoj granici.

Nije jasno kako se tako veliki broj ljudi okupio tako brzo, iako su se brojni Haićani okupljali u kampovima na meksičkoj strani granice, čekajući da odluče da li će pokušati da uđu u SAD.

Cela situacija je veliki test za administraciju predsednika Džozefa Bajdena, nakon što je brzo ukinula politiku prethodne, Trampove administracije i mere koje je Bajden smatrao surovim ili nehumanim, a pre svega to što je od tražilaca azila zahtevano da ostanu u Meksiku dok čekaju sudske provere u Americi, navodi Glas Amerike.

Naređenje da se migranti odmah proteraju bez mogućnosti da zatraže azil, uvedeno u martu 2020. zbog pandemije korona virusa, i dalje je na snazi, ali su deca bez pratnje odraslih i mnoge porodice izuzeti. Tokom svojih prvih mesec dana u Beloj kući, Bajden je odlučio da deca koja putuju sama budu izuzeta iz te uredbe na osnovu humanitarnih razloga.

Meksiko je prihvatio proterane porodice, ali samo one iz samog Meksika, Gvatemale, Hondurasa i El Salvadora, zbog čega je stvorena prilika za Haićane i druge nacionalnosti.

U avgustu, američke vlasti su zaustavile migrante skoro 209.000 puta na granici, što je blizu rekorda u poslednjih 20 godina, iako su u mnogim od tih situacija zaustavljeni ljudi koji su više puta prelazili granicu, jer nema pravnih posledica za one koji su proterani iz SAD na osnovu uredbe donete zbog pandemije.