Nezapamćena suša na Madagaskaru: Više od milion ljudi se suočava sa glađu

Najgora suša u poslednjih 40 godina koja je pogodila Madagaskar ostavila je više od milion ljudi sa opasnom nestašicom hrane.

Jug ovog ostrva imaće i manje od polovine uobičajenih prinosa u narednih nekoliko meseci zbog manje padavina, što proširujue krizu sa nedostatkom hrane koja već pogađa polovinu populacije Grand Suda na Madagaskaru, procenjuju Ujedinjene nacije.

Jug ostrva video je samo oko 50 odsto uobičajenih padavina tokom sezone sadnje u oktobru, tokom četvrte sušne godine.

"Bez kiše, oni neće moći da se vrate na polja i da nahrane svoje porodice. Neki se ne ustručavaju da kažu da ih čeka smrt ukoliko se situacija ne promeni, a kiša ne padne", rekla je Žuli Revers, koordinatorka Lekara bez granica (MSF) za Madagaskar.

Prema podacima "Mreže za rano upozoravanje na glad", koja analizira informacije o nestašici hrane, većina siromašnih porodica mora da se oslone na traganje za divljom hranom i lišćem koje je teško za jelo i može da bude opasno za decu i trudnice. Humanitarne agencije navode da ljudi jedu termite i da mešaju glinu sa tamarindom (indijskom urmom), prenosi Guardian.

Situaciju pogoršavaju peščane oluje

Revers je navela da su i jake peščane oluje u decembru situaciju napravile još gorom pokrivajući poljoprivredno zemljište i hranu.

"Većina ljudi koji žive u južnom delu Madagaskara oslanja se na žetvu hrane radi prihode. Zbog suše i nedostaka kiše, ljudi ne mogu da uberu ono što oni obično jedu ili prodaju na tržištu", kaže ona.

Žan Luj Tovosa (52), otac 15 dece koji živi na obodu Ambovombea u Androju, jugu Madagaskara, rekao je da je njegov život postao veoma težak.

"Ove godine nemamo šta da jedemo. Oslanjamo se na božje proviđenje da bismo preživeli. Takođe molimo vladu da nam pomogne, inače ćemo umreti. U proteklih pet godina, peščane oluje su sve češće. One pogađaju veliki deo teritorije. Nije bilo kiše u prethodne tri godine. Zbog konstantne suše, jaki vetroci su odneli dobro zemljište za uzgoj. Uništili su useve i ubili životinje kao što su zebu, ovce i koze", rekao je on.

Svetski program za hranu UN navodi da je akutna neuhranjenost kod dece ispod pet godina gotovo duplirana u poslednja četiri meseca u većini okruga na jugu. Ambovombe ima najvišu stopu, piše Guardian.

Više od 1,1 milion ljudi ugroženo

IPC, agencija koja nadgleda sigurnost hrane, u petak je izdala upozorenje na "trajno pogoršanje u sigurnosti hranom na jugu Madagaskara od aprila do decembra 2021".

"Više od 1,1 milion ljudi je veoma ugroženo i zbog nedovoljnih kiša, porasta cena hrane i peščanih oluja. Očekuje se da će najteži period početi ranije nego što je uobičajeno jer će domaćinstva potrošiti svoje male zalihe hrane zbog mininalne proizvodnje", navodi se u saopštenju.

Voriandro Tijandrejni (42) otac četvoro dece iz okruga Toliara II, na zapadnoj obali, rekao je da je suša ostavila mnoge farmere u nemogućnosti da uzgajaju pirinač.

"Pogodovala nam je vlažna klima ranije. U prethodnih nekoliko godina postalo je sušnije. Farmeri su morali da odustanu od uzgajanja pirinča", rekao je on. 

Mnogi sada imaju samo jedan obrok dnevno.

"Roditelji takođe ne mogu da plate školske naknade za decu. Takođe, nova bolest pogađa naša stada zebua. Nismo nikada videli ovu bolest, ubila je od 10 do 20 odsto naše stoke".

U odgovoru na krizu, Lekari bez granica su napravii mobilnu kliniku krajem marta i dosad lečili više od 800 dece zbog neuhranjenosti, trećina njih je bila u teškom stanju.

Revers navodi da je osoblje primetilo i druge bolesti u područjima u kojima rade, uključujući i šistozomijazu (bilharzija, bolest koju izazivaju parazitski crvi), dijareju, malariju i respiratorne infekcije. Navode da su bolesti izazvane manjkom hrane, ali i nedostatkom čiste vode.

Prema podacima agencije za hranu UN, broj ljudi koji pate od gladi je porastao za oko 85 odsto prošle godine zbog uticaja višegodišnje suše, a ljudi su morali da prodaju stoku i lične stvari kako bi kupili hranu.

Ljudi na jugu i dalje šalju članove porodice u gradove u potrazi za poslom, ali sa malo uspeha jer je pandemija kovida-19 zatvorila manje firme i okončala sezonske poslove zasnovane na turizmu, a koji su donosili ključne prihode.