Izraelski premijer drugi put u Vašingtonu: Da li je susret Trampa i Netanjahua doneo neka nova rešenja?

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu ove nedelje je drugi put posetio Vašington od početka drugog Trampovog mandata. On je i  jedini zvaničnik kojem je ta čast ukazana drugi put. Sastanak su obeležile teme poput iranskog nuklearnog programa i uticaja Turske u Siriji, međutim izostao je dogovor o carinama od 17 odsto koje su uvedene na izraelski izvoz.

Naime, Benjamin Netanjahu je u Vašington otišao zbog dve stvari - američkih carina i agitovanja za agresivniju politiku Vašingtona prema Iranu. Međutim, ovalna soba je u međuvremenu postala pozorišna bina ali za razliku od Volodimira Zelenskog, Netanjahu je iskusno izbegao učestvovanje u predstavi, iako nije znao da je Donald Tramp već ugovorio razgovore sa Teheranom.

"Slažemo se da Iran neće imati nuklearno oružje. To se može postići sporazumom, ali samo ako je taj sporazum po libijskom modelu – gde se uđe, razore postrojenja, demontira sva oprema, pod američkim nadzorom i američkom izvedbom. Druga opcija je da do toga neće doći, da će oni samo odugovlačiti pregovore, a tada ostaje vojna opcija", rekao je Netanjahu.

Ne samo da nije dobio adekvatan odgovor, već je Donald Tramp dodao i treći problem - Tursku. Premijer Izraela je dočekao da predsednik SAD pred njim hvali jednog od najglasnijeg kritičara njegove zemlje, turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana. Netanjahu ovog puta nije ustuknuo.

"Treće pitanje – Turska. Turska želi da uspostavi vojne baze u Siriji, a to predstavlja opasnost za Izrael. Mi se tome protivimo i radimo na tome da to sprečimo. Rekao sam predsedniku Trampu, koji je moj prijatelj, a takođe i prijatelj (turskog predsednika Redžepa Tajipa) Erdogana: ‘Ako nam bude trebala tvoja pomoć – razgovaraćemo s tobom o tome", naveo je Netanjahu.

Glavna tema sastanka u Omanu biće pitanje iranskog nuklearnog programa. Tramp je rekao da će posledice po Teheran, u slučaju neuspeha pregovora, biti velike.

"Mi pregovaramo sa Irancima. Imamo veoma važan sastanak u subotu i pregovaramo direktno s njima. Znate, mnogi kažu: 'Možda da to radite preko posrednika' ili 'ne radite to direktno, već preko drugih zemalja'. Ne – mi pregovaramo direktno s njima, i možda će doći do sporazuma. To bi bilo sjajno", rekao je Tramp.

Američki izaslanik Stiv Vitkof je čak izrazio želju da poseti Teheran. Iran je više puta naveo da pregovori za njih nisu direktni, smatrajući da nisu tolike političke težine.

Abas Aragči, ministar spoljnih poslova Irana rekao je njihov cilj pronalaženje rešenja.

"Naš glavni cilj u ovim pregovorima jeste, naravno, da obezbedimo prava iranskog naroda i da postignemo ukidanje sankcija. Ako druga strana iskreno želi da pronađe rešenje, verujem da je taj cilj dostižan. Zaista nije važno da li su pregovori direktni ili indirektni — trenutno više preferiramo da ostanu indirektni", kaže Aragči.

Tramp je obećao Netanjahuu novi ugovor o oslobađanju izraelskih talaca u Gazi, što bi potencijalno olakšalo pritisak javnosti s kojim se premijer Izraela već mesecima suočava. Međutim, lične simpatije Vašigntona ne mogu da srede sve brojnije afere s kojima se "Bibi" suočava.

Dautović: Tramp je izuzetno nepredvidiv, njegov fokus je kratkoročan

Analitičar međunarodnih odnosa Mirko Dautović u razgovoru za Euronews Srbija kaže da nema sumnje da je američki predsednik inače poznat po tome da je nepredvidiv, pa ne očekuje da tu može da se nešto promeni i oko njegovog odnosa prema Izraelu. 

 "Tramp je izuzetno nepredvidiv, njegov fokus je kratkoročan. Tako da nije izvesno šta možemo da zaključimo nakon Netanjahuove posete. Čitava poseta je zapravo pala u zasenak njegovog trgovinskog rata sa Kinom, koji je bio u centru pažnje tokom konferencije", rekao je Dautović. 

On je napomenuo da su pitanja koja su se odnosila na Bliski istok bila minimalna i da nisu donela konkretna rešenja, naročito u vezi sa Gazom i direktnim pregovorima između SAD-a i Irana.  

"Trampov plan o preseljenju ambasade iz Tel Aviva u Jerusalim, i dalje je nedorečen. Nisu ponudili konkretne odgovore, a ni razgovori o Gazi nisu doneli ništa novo",dodao je Dautović. 

Jedan od ključnih trenutaka koji se odnosi na Bliski istok jeste najavljeni sastanak između američkog izaslanika Stiva Vitkofa i iranskog ministra spoljnih poslova, u Muskatu.

Prema Dautovićevim rečima, Iran insistira na indirektnim pregovorima, gde treća strana deluje kao posrednik.  

"Iranci ne žele direktne razgovore sa Amerikancima, posebno nakon ubistva generala Soleimanija 2020. godine", objasnio je. 

Iran, prema njegovim rečima, ne želi da ulazi u direktne pregovore, jer bi to bilo priznanje Americi, čime bi narušili svoju čast. Umesto toga, insistiraju na posrednicima kroz koje mogu izložiti svoje zahteve i ponude. 

Kada je reč o mogućoj vojnoj intervenciji, Dautović je istakao da Tramp ne traži rat, ali da je vojna pretnja deo njegove taktike.  

"Tramp šalje nosače aviona u Persijski zaliv, ali to više liči na pregovaračku kartu, kako bi ubedio Iran da ga ne napadne", rekao je Dautović. 

Smatra da bi rat mogao izazvati veliki unutrašnji otpor u Iranu, jer bi bombardovanje moglo podstaći građanske nemire, slične onima iz 2022. godine nakon smrti Mahse Amini.

"Iran se više boji unutrašnjeg ustanka nego samog rata. U slučaju da dođe do bombardovanja, mogla bi se desiti promena režima, a to je ono što Teheran pokušava da izbegne", naglasio je Dautović. 

Na pitanje o mogućnosti napada Izraela na iranske nuklearne objekte, Dautović je naveo da bi, uz podršku SAD-a, Izrael mogao da preduzme takav korak.  

"Izrael ima iskustva sa sličnim napadima, kao što je to bio slučaj sa bombardovanjem nuklearnog reaktora u Iraku 1981. godine", rekao je Dautović.