Igre 
Da li je CIA zaista umešana u atentat? Šta otkrivaju najnovija otkrića iz tajnih dokumenata o Kenediju
Komentari19/03/2025
-20:08
Vlada SAD je u utorak uveče objavila 1.123 dokumenta u vezi sa ubistvom 35. predsednika Džona Ficdžeralda Kenedija 1963. godine, a u jednom od njih je procena da je zvanični atentator Li Harvi Osvald bio loš strelac. Dokumenti su objavljeni na osnovu ukaza predsednika Donalda Trampa i mogu se preuzeti sa internet stranice Nacionalnog arhiva SAD.
Materijala je mnogo i nije u najboljem stanju tako da će istraživačima biti potrebno neko vreme da izvuku zaključke. Prema dosad objavljenim analizama, ne deluje da se kose sa zvaničnom verzijom događaja, mada jedan navodni iskaz upliće frakciju CIA.
Datoteke se sastoje od preko 31.000 stranica, objavljeno je do utorka na veb-stranici američke Nacionalne uprave za arhive i dokumente. Dokumenti sadrže detalje o Kenedijevom ubistvu, koje je tema spekulacija širom sveta i koje je izrodilo brojne teorije zavere, uključujući umešanost više atentatora, mafije, Sovjetskog Saveza, Kube i drugih zemalja.
Ranije je objavljeno više od šest miliona stranica raznih zapisa, fotografija, filmova, audio snimaka i artefakata u vezi sa atentatom, prenela je novinska agencija AP.
Atentat je izveden 22. novembra 1963. kada je Kenedi zajedno sa prvom damom Džeklin, bio u poseti Dalasu. Pucnji su odjeknuli iz zgrade Teksaškog skladišta školskih knjiga, pogodivši predsednika u glavu. Inače Osvald je bio američki marinac koje je prebegao na sovjetsku stranu, a bio je oženjen Marinom Nikolajevnom Osvald, državljankom SSSR-a.
Policija je tada uhapsila 24-godišnjeg Osvalda, koji se pozicionirao sa snajperskog stuba na šestom spratu zgrade. Međutim, dva dana kasnije, vlasnik jednog noćnog kluba Džek Rubi upucao je Osvalda tokom transporta u zatvor.
Iako je Vorenova komisija, godinu dana kasnije, zaključila da je Osvald delovao sam i da nema dokaza o zaveri, pojavile su se teorije koje su dovodile u pitanje nalaze Komisije.
Povezane vesti
Robert F. Kennedi Mlađi, koji je deo Trampove administracije, je u intervjuu 2023. godine, tvrdio je da postoje "neverovatni dokazi“ da je CIA umešana u ubistvo njegovog ujaka, pisao je New York Times.
Tanjug/AP/Meg Kinnard
U intervjuu za Fox News, on je dalje tvrdio da je Alen V. Duls, direktor CIA-e kojeg je otpustio predsednik Kenedi, pomogao da se prikriju dokazi o umešanosti špijunske agencije dok je radio u Vorenovoj komisiji, navodi se u izveštaju.
Neki od novoobjavljenih dokumenata kraći su od pet stranica, a kako navodi NYT zamagljeni su i "izuzetno teški za čitanje jer su loše očuvani ili loše fotokopirani“.
"Mala grupa unutar CIA-e odgovorna je za ubistvo"
U spisima se pominje izvesni Geri, odnosno Džon Geret Anderhil, kao bivši špijun za vreme Drugog svetskoga rata.
"Dan nakon ubistva JFK-a, Anderhil je napustio Vašington u žurbi. Kasno naveče došao je u dom svojih prijatelja u Nju Džersi, uznemiren. Mala grupa unutar CIA-e odgovorna je za ubistvo Kenedija, govorio je. Tvrdio je da se boji za život i rekao da će najverovatnije morati da napusti zemlju. Šest meseci kasnije pronađen je mrtav, s ranom od metka. Utvrđeno je da se radi o samoubistvu. Anderhil je bio američki obaveštajac u Drugom svetskom ratu. Utvrdili smo da je bio u bliskim odnosima s mogim visokopozicioiranim ljudima u Pentagonu. Takođe i s nekim visoko pozicioniranim ljudima u CIA. Bio je jedan od ‘undercover’ ljudi CIA-e za posebne operacije. Bio je prijatelj sa Samjuelom Kamingsom iz ‘Interarmcoa’, prodavača oružja koji isporučuje oružje i za CIA-u. Takođe, ‘Interarmco’ isporučuje oružje za ‘Klein's Sporting Goods of Chicago’, odakle je Osvalsd naručio pušku ‘Carcao’ s kojom je izveo atentat", stoji u izveštaju s pečatom od 19. jula 1967. godine.
Prema dosijeima JFK-a, prijatelji kod kojih je Anderhil otišao, opisali su ga kao treznog, ali "potresenog".
"Kažu da je ubistvo Kenedija pripisao CIA-i, koja se bavila unosnim reketom u trgovini oružjem, narkoticima i drugim krijumčarenjem, kao i manipulacijama političkim intrigama kako bi služila sopstvenim ciljevima", stoji u izveštaju.
Povezane vesti
Skidanje oznake tajnosti je ohrabrujući početak
Dokumenti objavljeni u ovoj turi, za razliku od prethodnih, nisu kategorisani niti predstavljeni na bilo koji organizovan način. Neki su verzije papira koji su već objavljeni u javnosti, dok drugi nisu imali očiglednu vezu sa atentatom, naglašava NYT.
Džeferson Morli, potpredsednik Fondacije Meri Ferel, skladišta datoteka u vezi sa atentatom, rekao je u izjavi objavljenoj na društvenoj mreži X da je objavljivanje "ohrabrujući početak“. On je dodao da je veliki deo "preterane povreljivosti trivijalnih informacija" eliminisan iz dokumenata.
Nacionalni arhiv je na svojoj veb stranici saopštio da će, u skladu sa predsednikovim ukazom, objavljivanje obuhvatiti "sve zapise koji su prethodno zadržani za klasifikaciju“. Međutim, Morli napominje da je ono što je objavljeno u utorak ne uključuje dve trećine obećanih fajlova, bilo koje od nedavno otkrivenih dosijea FBI-a, ili 500 zapisa Poreske službe.
Osvald se nije pokazao kao dobar strelac?
Mnogi dokumenti tiču se rada istražioca koji su nastojali da više saznaju o vremenu koje je atentator Li Harvi Osvold proveo u Sovjetskom Savezu, kao i njegovom kretanju u mesecima pre atentata na Kenedija u Dalasu 22. novembra 1963.
Fajlovi prema izveštaju Associated press-a uključuju i dopis sa CIA štabom u Sankt Peterburgu iz novembra 1991, u kome se kaže da se ranije tog meseca jedan službenik CIA sprijateljio sa profesorom iz SAD, koji je živeo u ruskom gradu, a koji je tom zvaničniku rekao za prijatelja, koji je radio za KGB.
Inače, KGB je obaveštajnu i bezbednosna agencija Sovjetskog Saveza, koja je stvorena 1954. da, prema opisu enciklopedije "Britanika", služi kao "mač i štit Komunističke partije“.
U dopisu se, prema izveštaju AP-a, navodi da je zvaničnik KGB-a pregledao "pet debelih tomova” dosijea o Osvaldu i da je "uveren da Osvald nikada nije bio agent pod kontrolom KGB-a”.
U dopisu se dodaje da je, kako je Osvald opisan u dosijeima, zvaničnik KGB-a sumnjao "da bi bilo ko mogao da kontroliše Osvalda, ali je primetio da ga je KGB pažljivo i stalno posmatrao dok je bio u SSSR-u“. Takođe je navedeno da u dosijeu stoji da je Osvald bio loš strelac kada je pokušao da gađa mete u Sovjetskom Savezu.
Dokumenti američkog ministarstva odbrane iz 1963. tiču se i Hladnog rata s početka 1960-ih i aktivnosti Sjedinjenih Američkih Država u Latinskoj Americi, gde su SAD pokušavale da suzbiju podršku koju kubanski predsednik Fidel Kastro šalje drugim komunističkim snagama u regionu.
Objavljeni dokumenti upućuju i na to da Kastro ne bi išao toliko daleko da izazove rat sa Amerikom ili eskalirao napetosti do tačke "koja bi ozbiljno i neposredno ugrozila Kastrov režim".
"Čini se da je verovatno da bi Kastro mogao da pojača svoju podršku za subverzivne snage u Latinskoj Americi", ističe se u dokumentu.
Jedan dokument iz januara 1962. otkriva detalje strogo poverljivog projekta nazvanog "Operacija Mungos" ili "Kubanski projekt", što je bila kampanja tajnih operacija CIA-e i sabotaža usmerenih protiv Kube. Kenedi ju je odobrio 1961. sa ciljem svrgavanja Kastra. Inače Kubanska kriza 1962. je umalo dovela do nuklearnog rata.
Jedan od dopisa sastoji se od rezimiranog razgovora između člana višeg i šefa odeljenja CIA u Helsinkiju u vezi sa kompletnom agendom Osvaldovog boravka u Finskoj u oktobru 1959, uključujući njegov kontakt sa tamošnjim sovjetskim konzulatom.
Zanimljivo je i da jedan od dokumenata sadrži isečak iz novinskog članka pod naslovom "Ubistvo Kenedija i tajne službe SAD“, koji je objavljen 7. marta 1964. godine i sugeriše da je "Agencija organizovala ubistvo predsednika Kenedija“.
Komentari (0)