Da li je primirje na vidiku ili Evropa opravdano strahuje od Rusije: Euronews Svet o Trampovom uticaju na rat u Ukrajini
Komentari07/03/2025
-22:55
Posle oštre rasprave Volodimira Zelenskog i Donalda Trampa u Beloj kući prošlog petka, Ukrajina je ostala bez američke vojne pomoći i razmene obaveštajnih podataka. Odnosi su donekle otoplili, pa je dogovoren sastanak ukrajinske i američke delegacije u Džedi u Saudijskoj Arabiji sledeće nedelje. Kako je Rusija nastavila da napada Ukrajinu, zapretio je Moskvi sankcijama, ali i dalje tvrdi da je sa Ukrajinom teže pregovarati. Tramp se ove nedelje prvi put obratio i Kongresu otkako je preuzeo dužnost i poručio da su i Rusija i Ukrajina pokazale dobru volju da pregovaraju.
Nakon odluke Vašingtona o ukidanju vojne i obaveštajne pomoći Rusija je izvela masovne vazdušne napade na nekoliko lokacija širom Ukrajine. Ranjeno je 18 ljudi, a napadi su razbesneli Trampa, koji je na društvenim mrežama zapretio novim obimom sankcija Rusiji, dodavši da je vreme da Ukrajina i Rusija sednu za pregovarački sto pre nego što bude prekasno.
Ranije ove nedelje, Tramp se obratio Kongresu. Bio je to najduži govor u istoriji Kongresa. Tokom sat i 40 minuta obraćanja, Tramp je govorio o planovima za drugi mandat. Pohvalio je Ilona Maska, kritikovao programe kojima je kako kaže "rasipan novac" i govorio o američkim pretenzijama prema Grenlandu i uvođenju carina Kini, Kanadi i Meksiku. Govor su obeležila i negodovanja demokrata koji su prekidali Trampovo obraćanje.
Tanjug/AP/Ben Curtis
U svetlu nedavnog sukoba sa Zelenskim, posebnu pažnju privukao je deo govora koji se odnosio na Ukrajinu. Tramp je uoči obraćanja rekao da je dobio važno pismo od Zelenskog u kojem je ukrajinski lider naglasio da je spreman da sedne za pregovarački sto, a potom dodao i da su Rusi spremni na isto.
Uoči Trampovog obraćanja Kongresu SAD su obustavile vojnu pomoć Kijevu, a nakon obraćanja, obustavljena je i obaveštajna pomoć.
"Fer upozorenje" za Ukrajinu
Reakcije ukrajinskih zvaničnika na potez Vašingtona bile su pomešane. Ukrajinski ambasador u Londonu i bivši glavnokomandujući ukrajinske vojske Valerij Zalužnji, rekao da Sjedinjene Države uništavaju svetski poredak zajedno sa Rusijom.
Zelenski je govorio o napretku u odnosima i najavio sastanak sa Amerikancima iduće nedelje u Saudijskoj Arabiji.
Povezane vesti
S druge strane, Moskva je pozdravila ukidanje vojne i obaveštajne pomoći Ukrajini, dodavši da je taj potez "najbolji doprinos" miru.
Američki zvaničnici smatraju da je ovom odlukom Ukrajini dato "fer upozorenje" da prihvati sporazum o mineralima i sedne za pregovarački sto.
Tanjug AP/Evgeniy Maloletka
Specijalni izaslanik za Ukrajinu Kit Kelog, rekao je da su Ukrajinci sami sebe doveli u trenutno stanje, uz interesantnu analogiju.
Dok Vašington drži spuštenu rampu, Ukrajina se okreće ka Evropi u potrazi za vojnom pomoći. Vojne procene iz Kijeva glase da trenutne ukrajinske zalihe mogu da potraju oko šest meseci, osim ako SAD u međuvremenu ne promene odluku.
Igrutinović: Tramp igra "toplo hladno" igru prema obe strane
Gostujući u emisiji Euronews Svet, naučni saradnik Instituta za evropske studije Milan Igrutinović smatra da Trampove izjave o carinama Rusiji i želji da se okonča rat u Ukrajini nisu iznenađenje.
"Trampova spoljna politika se u osnovi nije promenila", objašnjava Igrutinović.
"On igra igru 'toplo-hladno' prema obe strane sukoba, Rusiji i Ukrajini, pokušavajući da postigne svoje ciljeve kroz diplomatiju i ekonomske pritiske."
Povezane vesti
Na pitanje o Trampovoj izjavi da želi da okonča rat, ali da je teško pregovarati s Ukrajinom, Igrutinović napominje da je to u skladu sa dugoročnom strategijom Republikanske partije, koja se oslanja na smanjenje američkog angažmana u konfliktima širom sveta.
"Sankcije Rusiji, poput carina, nisu ekonomički značajne jer su odnosi između Rusije i SAD-a u velikoj meri zanemarljivi", dodaje Igrutinović dodajući da su carine više politička poruka nego stvarni pritisak.
Euronews Srbija
Jedan od ključnih aspekata Trampove politike je njegovo pozivanje na carine kao instrument pritiska. Igrutinović smatra da ove pretnje ne predstavljaju značajan ekonomski udarac za Rusiju.
Povezane vesti
"Rusija je već pod sankcijama u oblasti energetike, a sankcije Amerike su, u suštini, neefikasne jer je ekonomska razmena između ove dve zemlje veoma mala", objašnjava Igrutinović.
Međutim, Trampove najave o carinama i "igri sa tarifama" imaju simboličku vrednost, naglašava Igrutinović.
"To je, zapravo, način da se pokaže ruskim liderima da SAD može uticati na ekonomske tokove, ali to, na kraju, neće promeniti strateške ciljeve Rusije", dodaje.
"Tramp želi da prebaci odgovornost na Evropu"
Tramp je, tokom nedavnih razgovora, nagovestio mogućnost normalizacije odnosa s Rusijom, u okviru šireg spiska diplomatskih i ekonomskih ciljeva. Igrutinović smatra da je Trampovo pristupanje ovom procesu taktika koja uključuje "mamac", odnosno nagovaranje Rusije na razgovore o normalizaciji odnosa.
"Tramp pokušava da utvrdi da li je moguće uspostaviti osnovne diplomatske odnose, dok i dalje insistira na sankcijama u energetskoj sferi", ističe Igrutinović.
On takođe podseća da Tramp koristi taktičke promene prema Rusiji kako bi održao pozitivan imidž u očima domaće publike.
"Amerika, na neki način, pokušava da povuče Rusiju u razgovore, ali bez značajnih političkih i ekonomskih ustupaka", dodaje Igrutinović.
Euronews Srbija
U vezi sa izjavama Trampa o Ukrajini, Igrutinović veruje da je cilj predsednika SAD da smanji američku ulogu u ratnom sukobu i prebaci odgovornost na Evropu.
"Američka administracija želi da Evropa preuzme vodeću ulogu u rešavanju ukrajinskog problema. Oni su jasno stavili do znanja da su Evropljani dovoljno bogati i sposobni da se nose s time, dok SAD nastavlja da se fokusira na druge geopolitičke izazove, poput Kine", kaže Igrutinović.
Kada je reč o predstojećem susretu ukrajinskih i američkih zvaničnika u Saudijskoj Arabiji, Igrutinović ističe da to pokazuje da SAD želi da izbegne direktnu umešanost u sukob.
"Amerika pokušava da ovaj rat skloni iz svog spoljnopolitičkog fokusa i da ga prebaci na druge strane", objašnjava Igrutinović.
Da li je strah Evrope od napada Rusije opravdan?
Iako su sporazumi o mineralima u Ukrajini bili u centru pažnje pre nekoliko dana, Igrutinović smatra da ovo pitanje neće imati veliki uticaj na samu dinamiku rata.
"Minerali su način da se održava interes SAD za Ukrajinu, ali realnost tih planova, kao što su procene o vrednosti od 500 milijardi dolara, jednostavno nisu izvodljive", smatra Igrutinović.
On dodaje da Republikanci koriste ovu igru kao način da zadrže ukrajinsku diplomatiju u svom okruženju, dok u isto vreme povlače pažnju sa samog rata i prebacuju odgovornost na Evropu.
Upitan da li je u ovom trenutku opravdan strah Evrope od ruskog napada, Igrutinović smatra da se sa ruske strane nikada nisu pojavile ozbiljne garancije koje bi ukazivale na smanjenje mogućnosti eskalacije.
"Kredibilitet Putinovih uverenja da neće napasti druge evropske zemlje značajno je opao," objašnjava Igrutinović.
profimedia
"Rusija je tvrdila da neće napasti Ukrajinu, a sada se sukob proširio. Verovatno se iz tih razloga i dalje ponavljaju spekulacije o budućim ciljevima Moskve", dodaje Igrutinović.
Iako postoje razmišljanja da bi Rusija mogla da pokuša širenje rata na druge evropske zemlje, Igrutinović ističe da su te teze često deo političkog marketinga i stvorene da podstaknu vojnu industriju i finansijske krugove da ostanu u pripravnosti.
Igrutinović napominje da je u Evropi prisutno stalno podsećanje na mogućnost ruskog napada.
"Pitanje je kako se to sve shvata i kako se politički koristi. Bolje je sada pripremiti vojsku, nego čekati neko vreme koje bi moglo biti nepovoljno", objašnjava Igrutinović.
"Brojke o angažovanosti vojnika pokazuju koliko je situacija ozbiljna"
Evropske zemlje, suočene s povećanim troškovima rata u Ukrajini, već su počele razmatrati povećanje svojih vojnih budžeta i brojnosti armija. Iako su troškovi pomogli Ukrajini i podstakli povećanje vojne pomoći, evropske vojske nisu postale značajno veće u poslednje tri godine.
Prema Igrutinoviću, postoji politička potreba za većim ulaganjima u odbranu, jer brojke o angažovanosti vojnika pokazuju koliko je situacija ozbiljna.
Iako su brojke ruske i ukrajinske vojske u ratu u Ukrajini postale ključne, Igrutinović naglašava da je razmera sukoba postala ogromna. Ukrajinska vojska sada, kako kaže, broji oko 800.000 vojnika, dok Rusija raspolaže sa gotovo 1.300.000 aktivnih vojnika. Iako je Rusija početno ušla u rat sa manje od 200.000 vojnika, sada ima značajno veći broj na frontu.
Iako su evropske zemlje povećale vojnu pomoć Ukrajini, pitanje je da li će nastaviti s povećanjem vlastite odbrambene sposobnosti. Igrutinović ističe da je ovo područje u kojem se mora uložiti više, posebno u svetlu pretnji iz Rusije i potrebi za sigurnostima koje nisu potpuno ostvarene.
Za Evropu, i dalje je ključna dilema – da li će preduzeti potrebne korake u izgradnji vojne moći, ili će čekati da situacija postane ozbiljnija.
"Dobar deo resursa je otišao u Ukrajinu, ali to ne znači da su vojske evropskih zemalja postale jače", zaključuje Igrutinović.
Ceo intervju sa Milanov Igrutinovićem u emisiji Euronews Svet pogledajte u videu ispod.
Komentari (0)