Vođa protesta u Čileu priznao da je lagao kada je tvrdio da ima rak

Nastojanje Čilea da promeni svoj ustav iz vremena Augusta Pinočea uzdrmano je otkrićem da je jedan od najistaknutijih članova protesta lagao javnosti da se bori s rakom, piše Gardian.

Rodrigo Rojas Vade (37) priznao je kako zapravo nema leukemiju - što je bio ključni element zbog kojeg je zadobio naklonost javnosti i što je na kraju trebalo da mu obezbedi političku karijeru. Njegovo priznanje usledilo je nakon što je istraga lista La Tercera otkrila nedoslednosti u njegovoj priči.

Kad su 2019. godine započeli masovni protesti zbog nejednakosti i nepravde, Rojas Vade je u Santiagu uvek bio u prvim redovima, a na grudima i na plakatima nosio je poruke koje su opisivale njegove probleme pri plaćanju hemoterapije.

Pisao je i blog pod nazivom "Rak, stvarnost bez filtera", medijima je davao intervjue o napornim tretmanima kroz koje je prošao, a na jednim je demonstracijama čak snimljen s kateterom koji mu je visio iz stomaka.

Ali kad se pojavila priča da je lažirao bolest, pokrenuta je istraga.

U svojoj imovinskoj kartici, Rojas Vade je naznačio samo kredit od 27 miliona pesosa (oko 34.000 američkih dolara) koji je, kako je rekao, podigao kako bi pokrio troškove kemoterapije.

Ali u subotu se Rojas Vade izvinio u postu na  Instagramu objavivši da zapravo nema leukemiju, ali da mu je s 29 godina dijagnostifikovana bolest uz koju se veže 'velika stigma' zbog čega je prijateljima i porodici rekao da ima redak oblik raka.

"Napravio sam grešku, groznu grešku. Nisam bio iskren prema vama, niti prema porodici, niti prema ikome. Lagao sam o svojoj dijagnozi - nemam rak", rekao je u videu na Instagramu.

"Nema sumnje da će sada opasti povrenje koje ima čileanska Ustavna konvencija (koja izrađuje novi Ustav). Ali ako ostali članovi pokreta dokažu da je ovo bio izolovan slučaj i da ne predstavlja čitavu Konvenciju, možda će moći nastaviti sa svojim vrlo važnim radom", kazao je Klaudijo Fuentes, politolog sa Univerziteta Diego Portales u Santiagu.

Konvencija od 155 delegata, koja je počela s radom u julu, ima najviše 12 meseci da napiše novi Ustav kojim bi bio zamenjen trenutni dokument, koji je usvojen bez učešća javnosti tokom diktature Augusta Pinočea (1973-1990), a potvrđen je 1980.

Kad je Rojas Vade tokom protesta postao poznat, njegova je priča postala metafora za sve poteškoće s kojima se suočavaju Čileanci koji jedva sklapaju kraj s krajem.

Ali dok je njegova priča mnoge dirnula, laž koja je potkopala njegovu kandidaturu izneverila je i poverenje više od 19.000 Čileanaca koji su glasali za njega kao člana Ustavne konvencije, tela čiji je zadatak napisati novi ustav.

Iako je Rojas Vade rekao da je spreman istupiti iz Konvencije, nema mehanizma po kojem bi to mogao i učiniti. Na delegate se odnose ista pravila kao i na članove Kongresa, što znači da ne mogu da podnesu ostavku osim u slučaju teške bolesti zbog koje ne bi mogli obavljati svoje zadatke.

Odlazak Rojasa Vadea neće uticati na većinu koju u Konvenciji drže levica i nezavisni - i gde se odluke donose dvotrećinskom većinom - ali ostaje nejasno kako će biti izbačen.

Za razliku od članova stranke, koji mogu dati ostavku na svoje pozicije, Rojas Vade je izabran kao nezavisni kandidat pa ne može direktno biti smenjen.

Ali to nije jedini problem za koaliciju Lista del Pueblo, labav savez levih nezavisnih kandidata kojima je Rojas Vade bio jedan od osnivača.

Nekoliko delegata već se distanciralo od grupe ztažeći promene u samoj Konvenciji, dok je je njen predsednički kandidat, Diego Ancalao, diskvalifikovan na izborima u novembru i nad njim je otvorena istraga.

Naime, pokazalo se da su dve trećine potpisa koje je Ancalao predstavio izbornoj komisiji Čilea u avgustu, overene kod notara koji je umro u februaru i koji od 2018. uopšte nije radio, piše Guardian.