Zelenski u čeljustima Trampovog ega: Kako je ukrajinski predsednik ušetao u "zamku"?

Posle turbulentnog sastanka sa Trampom, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski razgovarao je telefonom sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom i generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom sa ciljem da, kako je saopšteno, ojača savezničke veze. Zelenski je razgovarao i sa predsednikom Evropskog saveta Antonijom Koštom. Veliki broj evropskih lidera podržao je Ukrajinu i Zelenskog nakon neuspelih razgovora u SAD.

Nedavni susret predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog sa potpredsednikom SAD-a Džej Di Vensom i predsednikom Donaldom Trampom u Beloj kući svakako je dočekan sa velikim interesovanjem javnosti. Ovaj sastanak je označio nastavak napetih pregovora između Ukrajine i Sjedinjenih Država oko pitanja primirja i završetka rata.

Kako tvrdi politički analitičar Dragoslav Rašeta iz organizacije Novi treći put, "svakako nesvakidašnje i neočekivane scene iz Ovalne sobe" pokazuju da je Zelenski "ušetao u neku vrstu zamke" i da su se na njega "obrušili pre svega podpredsednik Džej Di Vens, a potom i sam predsednik Tramp". Rašeta objašnjava da i dalje postoji "velika distanca o tome kako treba primirje da izgleda", što se najbolje vidi po tome što je "Zelenski na početku citirao Regana rekavši da mir nije samo odsustvo rata".

Tanjug/AP/Ben Curtis

Prema Rašetinim rečima, "ova trenutna američka administracija ne gleda toliko dalekosežno" i očigledno su "odlučili da je najbolja strategija da se Zelenski targetira i da se na njega svali odgovornost za to što će se rat nastaviti". On navodi da je Vansa i Trampa najviše iznerviralo kada je novinar pitao "koje su bezbednosne garancije i šta se dešava ako Putin prekrši primirje". Rašeta smatra da je to "bio okidač i da je Di Vens percipirao direktan napad na samog predsednika i onda je došlo do eskalacije između predsednika Ukrajine i podpredsednika Amerike".

Analitičar tvrdi da je "Zelenski došao dosta dobro spreman" i da je "uspešno igrao na kartu ostvarivanja personalnih odnosa, potenciranja kako je Tramp jak lider koji neće dozvoliti da ga Putin prevari".

Tanjug/AP/Ben Curtis

Rašeta uočava i razliku u tome kako Tramp vidi mir koji je njemu bitan samo zato što je svojim glasačima "obećao da će on taj rat brzo završiti u da dođe do tog mira, nebitno da li je ostvariv na duže staze ili je on pravedan". Kao što on navodi, "logično je da Zelenski ne želi samo da oružja utihnu već da obezbedi da se agresija ne obnovi".

Prema mišljenju analitičara, "logično je što ukrajinska strana nema poverenje u Putina i Trampa da prepusti sudbinu Ukrajine u njihove ruke, kada vidimo da Tramp nema problem da uopšte etiketira Putina kao diktatora, dok nema problema da koristi taj isti rečnik i za Zelenskog".

Rašeta objašnjava da je "glavni problem Trampa što ne shvata da situacija na terenu nije tako crna ni za Rusiju, ni za Ukrajinu, odnosno da obe strane percipiraju da su njihove trenutne pozicije u ratu takve da se većina interesa daleko lakše može tako ostvariti nego na način koji nudi Tramp". On ističe da "Evropa je i dalje najveći pomagač Ukrajini sa 140 milijardi, dok je Amerika izdvojila 120 milijardi od čega je 67 bilo vojne pomoći, tako da Tramp više ništa ne nudi Zelenskom".

"Zelenski je bio zbunjen kada ga je Tramp terao da mu se zahvali s obzirom na to da znamo da je Tramp i dok je Bajden bio na vlasti, bio protiv za glasanje o novom paketu pomoći. Čak je i američki potpredsednik glasao protiv", kaže Rašeta dodajući da sada "nit nudi vojnu pomoć, nit bezbednosne garacije".

Tanjug/AP/Ben Curtis

Analitičar ukazuje da Tramp "ima isti problem sa Vladimirom Putinom koji je bio veoma obazriv kada je bila u pitanju pobeda Trampa i vidimo da samom retorikom koja stiže iz Moskve i od samog ministra spoljnih poslova Lavrova, a od situacije na terenu, da Rusija regrutuje veći broj snaga, da agresija ne staje, pa ni tu nije bilo pomaka". Prema njegovom mišljenju, "Tramp je previše poverovao u svoje pregovaračke sposobnosti, ali i želju i mogućnost da završi rat što pre".

Govoreći o industrijskim i vojnim kapacitetima Evrope, Rašeta tvrdi da "ona svakako može" da nastavi sa podržavanjem Ukrajine. Štaviše, širom Evrope ostaje jasno da se u Americi više ne može tražiti pouzdan i trajan saveznik što bi moglo da dovede do jače i snažnije podrške Ukrajini od strane EU.