Da li je napuštanjem Pariskog sporazuma i promenom energetske politike Tramp "usmrtio" zelenu agendu?

Odmah nakon polaganja zakletve, američki predsednik Donald Tramp potpisao je povlačenje SAD iz Pariskog sporazuma o klimi. Ovaj potez samo je deo najavljenih promena unutar energetske politike SAD, koju pojedini stručnjaci karakterišu kao "smrt zelene agende".

Tokom letnjih meseci, klimatske promene postaju glavna svetska tema zbog "nepodnošljivo" visokih temperatura. Ovog puta globalno zagrevanje došlo je u prvi plan usred januara, a odluka je doneta u Vašingtonu u kom je tog dana izmereno više -10 stepeni Celzijusovih.

Među prvim odlukama ponovo izabranog predsednika SAD Donalda Trampa našlo se i napuštanje Pariskog sporazuma, a nakon podnošenja zvaničnog obaveštenje bilo bi potrebno godinu dana da SAD po drugi put napuste sporazum.

Tokom govora u Capital One Areni u Vašingtonu, Tramp je Pariski sporazum nazvao "podmetanjem"

SAD su Pariski klimatski sporazum prvi put napustile u vreme Trampovog prvog mandata, ali je potom administracija Džozefa Bajdena to poništila i Amerika se ponovo priključila naporima za suzbijanje globalnog zagrevanja.

Promena energetske politike

Bela kuća je objavila "nacionalnu energetsku vanrednu situaciju", navodeći niz promena koje će preokrenuti američke klimatske propise i povećati proizvodnju nafte i gasa.

Jednom od svojih omiljenih rečenica - "Buši, mala, buši", Tramp je najavio povećanu proizvodnju fosilnih goriva, ali i poništavanje klimatskih propisa. 

''SAD će biti proizvođačka zemlja ponovo, a mi imamo najveće zalihe gasa i nafte na svetu i to ćemo upotrebiti. Popunićemo strateške rezerve do vrha. Bićemo bogata nacija ponovo i tečno zlato pod našim nogama će nam u tome pomoći", rekao je Tramp.

Tanjug/AP/Chip Somodevilla

Jedan od prvih dekreta koje je potpisao tiče se obustavljanja novih zakupa za priobalne vetroparkove.

Tramp je ranije kritikovao energiju vetra – brzo rastuće tržište u SAD - i opisao vetroturbine kao "ekonomsku i ekološku katastrofu", prenosi Dojče vele.

Takođe se očekuje da će novi američki predsednik poništiti neke ili sve ključne mere klimatske politike svog prethodnika Džozefa Bajdena, uključujući delove Zakona o smanjenju inflacije (IRA) iz 2022. Ovaj zakonodavni paket ima za cilj promociju obnovljive energije i tzv. zelenih radnih mesta, kao i borbu protiv klimatskih promena, piše DW.

"Rano" za odustajanje od fosilnih goriva

S druge strane, Glas Amerike podseća na analizu istraživačke firma "Rodijum grupa" (Rhodium Group) koja je po zavšetku Trampovog prvog mandata izračunala da će ukidanje najznačajnijih regulativa od strane Trampove administracije značiti da će ukupna emisija štetnih gasova u SAD biti tri procenta viša do 2035. godine, nego što bi bila da su regulative ostale na snazi.

Još tada su naučnici upozorili da bi emisije gasova morale da budu u oštrom padu, kako bi se sprečili najgori efekti klimatskiuh promena, pomenuta analiza pokazuje da Trampova politika vodi SAD u pogrešnom smeru.

Da se poranilo sa pričom o odustajanju od fosilnih goriva smatra glavna urednica portala Energija Balkana Jelica Putniković koja za Euronews Srbija kaže da je prošla godina bila među rekordnim po pitanju potrošnje prirodnog gasa.

Euronews Srbija

"Znamo da je nedavno Evropska unija prirodni gas označila kao prelazni energent ka zelenoj energetskoj tranziciji. Nemačka i još neke članice EU su ponovo upalile termoelektrane da bi rešile pitanje energetske krize i to čak i pre rata u Ukrajini. Jednostavno, možda se malo previše požurilo sa tim da ukinemo fosilna goriva jer kako su nam pričali pre 5-7 godina, bilo je rečeno totalno ćemo prestati da koristimo ugalj, sirovu naftu, naftne derivate, pa i prirodni gas i sve će biti zelena energija. Da ne diskutujemo sad o tome da li je ta zelena energija zaista zelena, ali pokazalo se da ni vetrogeneratori, ni solarni paneli ne mogu još da jednostavno podmire sve potrebe za energijom u razvijenim zemljama", objašnajva Putniković navodeći da potrošnja energije u svetu raste. 

"Tramp nastavlja gde je stao"

Govoreći o najavama predsednika SAD, Putniković ukazuje da je Tramp nastavio sa onim što je počeo u svom prvom mandatu, kada je takođe, izašao iz Pariskog klimatskog sporazuma. 

"On jednostavno hoće da podigne na noge američku ekonomiju, on najavljuje zlatno doba i hoće da iskoristi i gas i naftu koju Amerika ima kako bi ojačao američku privredu. I u tom kontekstu je njegova izjava i u tom inauguracionom govoru kada je rekao kopaćemo, sigurno ćemo kopati, što su mnogi shvatili nekako malo i preteće. Pa jeste u suštini jer on će nastaviti sa tom eksploatacijom gasa i škriljaca koji ekolozi veoma kritikuju, ali to je dalo priliku, da kažemo tako, mnogim američkim kompanijama da se razviju, da zaposle nove ljude", kaže ona dodajući da "jedno radno mesto u energetskom sektoru povlači niz drugih radnih mesta".

Tanjug/AP

"Setimo se kada je Amerika imala onu svoju krizu, da je tada bilo puno bankrota i energetskih i drugih nekih kompanija. To ne znači da će u Americi da se svi okrenu samo, da kažem, proizvodnji nafte i gasa. Grade se u Americi i termoelektrane na ugalj, ali i nuklearke i vetroparkovi, ali Tramp je u ovoj svojoj doktrini rekao nema vetroparkova na moru. On je uopšte rekao da oni ruže pejzaž, da je zbog toga protiv njih. Biće tu verovatno promena", naglašava urednica Energije Balkana.

Da li zelena agenda umire?

Govoreći o najvažnijem međunarodnom samitu o klimatskim promena COP, Putniković ističe da "dekarbonizacija" koja je glavna tema na tim skupovima može "veoma da našteti našoj industriji".

"Svake godine se priča o tome da bogati treba da pomognu siromašnima da uđu u zelenu tranziciju, i bogati obećavaju da će neke silne milijarde da daju siromašnim zemljama. Stalno nam najavljaju neke nove propise koje moramo da ispunjavamo. Mi, Srbija i ostale zemlje Zapadnog Balkana suočili smo se sa time da ćemo od 2026. godine, a to je praktično sutra, morati da plaćamo taksu na CO2", kaže naša sagovornica.

Ističe i da te takse Evropska unija naplaćuje svima, od Kine do Amerike. 

Tanjug/AP

"Očigledno da Tramp u celoj svojoj priči hoće da kaže - ne možete vi koji se kitite tim epitetom da ste zeleni, da ste progresivni, da brinete o planeti, ne možete nama, ostalima, da naređujete šta da radimo. E sad, mi koji smo mali, mi tu možemo samo da ispregovaramo što bolje uslove. Naprimer, da se plaćnje taksi odloži do 2030, da nađemo neko prelazno rešenje, ali i velika država, poput Sjedinjenih Američkih Država, može i da diktira neki tempo u budućnosti"

Upitana kako će istupanje SAD iz Pariskog sporazuma uticati na ostale članice, Putniković smatra da je zelena agenda postala "politička doktrina".

"Mnogo je zgodno postala da kada političari ne znaju šta će da pričaju, da kažu da su protiv klimatskih promena, da planeta ne sme da se zagreje više od jednog i po stepena, klimatske promene izazivaju to, to i to. A zaboravili su da kažu da to što imamo i deponije, i zagađenje okeana, zagađenje reka, da je to u stvari ono što nama smeta koji živimo tu", kaže ona.

Tanjug/AP

"Ja mislim da polako u svetu postaje jasno da zapravo treba da se brine o zaštiti životne sredine, o sprečavanju zagađenja, o sprečavanju bacanja plastike. Mi imamo prava ostrva u okeanima od plastike da se prestane sa uništavanjem koralnih grebena. Mi slušamo stalno priče o tome da se tope glečari, da se smanjuje led na severnom, na južnom polu, ali imamo i one naučnike koji kažu da je to ono što je Milanković predvideo, da je to jednostavno jedan prirodni proces. Možda je čovek malo doprineo, ali da nije baš sa ovom svojom industrijskom, sa industrijskom proizvodnjom baš izazvao sve ove klimatske promene. Ali to ne znači da ne treba da prestanemo da brinemo o tome da je okolina gde živimo naše mesto života i da treba i dalje zapravo da brinemo o tome", dodaje naa sagovornica.

Kompletan intervju sa Jelicom Putniković možete pogledati ispod.