Da li bi pandemija mogla da se ponovi? Jedno zarazno oboljenje predstavlja najveću pretnju u 2025. godini

Pandemija koronavirusa bila je zdravstveni kamen-temeljac upisan u istoriju. Sada je virus koji je pre četiri godine izazvao pandemiju sveden na nivo obične prehlade upravo zahvaljujući efikasnim vakcinama. Naučna zajednica, međutim, veruje da se dogoditi nova pretnja po čovečanstvo. Pitanje je samo koji će je patogen izazvati i kada.

Tri infektivne bolesti izazivaju veliku zabrinutost kod stručnjaka za javno zdravlje: malarija (parazit), HIV (virus) i tuberkuloza (bakterija). Sve tri zajedno uzrokuju oko dva miliona smrtnih slučajeva širom sveta svake godine. U isto vreme, međutim, na listama “opasnih” patogena koji su kandidati za novu pandemiju, sve više se ističe jedan virus. To je H5N1 koji izaziva ptičiji grip.

Virus se prilično rasprostranio kako među divljim, tako i među domaćim pticama. U poslednje vreme je proglašena uzbuna zbog njegove ekspanzije među kravama u nekoliko američkih saveznih država, kao i među konjima u Mongoliji, ali i među brojnim drugim vrstama sisara. Karakteristično je da je najmanje 875 stada krava u 16 saveznih država testirano pozitivno na ptičiji grip.

Tanjug AP/Phuoc Tuan/VNExpress via AP

Kada se slučajevi počnu povećavati kod životinja poput ptica, uvek postoji zabrinutost zbog prenosa virusa - u ovom slučaju H5N1, na ljude. Naime, ptičiji grip može inficirati ljude, pri čemu je ove godine u SAD-u zabeležen 61 slučaj. To su uglavnom radnici na farmama koji su dolazili u kontakt sa zaraženim životinjama ili ljudi koji su pili nepasterizovano mleko.

U poređenju sa minimalnim infekcijama kod ljudi u prethodnim godinama, navedeni broj predstavlja značajan porast. U kombinaciji sa stopom smrtnosti od 30 odsto u vezi sa ljudskim infekcijama, ptičiji grip postaje pravi prioritet za stručnjake za javno zdravlje.

Samo jedna mutacija je potrebna da bi se omogućila transmisija od čoveka do čoveka, prenosi portal "Ygeia mou".

CDC/NIAID via A

Srećom, čini se da se H5N1 ne prenosi sa osobe na osobu, što značajno smanjuje verovatnoću da izazove pandemiju kod ljudi. Virusi gripa moraju da se vežu za molekulske strukture koje se zovu receptori sijalinske kiseline na površini ćelija kako bi ušli i počeli da se razmnožavaju.

Virusi gripa koji su posebno prilagođeni ljudima veoma dobro prepoznaju ove receptore, što im olakšava ulazak u ćelije i širenje među ljudima. Nasuprot tome, ptičiji grip je posebno prilagođen receptorima ptica i ima određene nespojivosti prilikom “vezivanja” za ljudske receptore. Tako, u trenutnoj formi, ptičiji grip ne može lako da se proširi među ljudima.

Međutim, nedavna studija je pokazala da bi samo jedna mutacija u genomu virusa H5N1 mogla da ga učini sposobnim za širenje od čoveka do čoveka, što bi značajno povećalo verovatnoću da izazove pandemiju.

“Mi smo samo na jednu mutaciju daleko”, komentarisao je poznati profesor infektologije Sotiris Ciodras, govoreći na nedavnoj konferenciji Nacionalne organizacije javnog zdravlja (EODY) u vezi sa ptičijim gripom, dodajući da bi ovoj mutaciji moglo biti potrebno nekoliko godina da se dogodi.

profimedia

Ako ovaj soj ptičijeg gripa napravi takvu tranziciju i počne da se prenosi među ljudima, vlade će brzo morati da reaguju kako bi kontrolisale širenje. Centri za kontrolu bolesti širom sveta su osmislili planove za pandemijsku spremnost na ptičiji grip i druge bolesti koje su na vidiku. Na primer, Ujedinjeno Kraljevstvo je kupilo pet miliona doza vakcine H5 koja može zaštititi od ptičijeg gripa, a sve u okviru priprema za potencijalnu opasnost 2025. godine.