20 godina od najveće prirodne katastrofe u modernoj istoriji: Može li se nešto slično ponoviti?

Prošlo je dvadeset godina otkako je masovni zemljotres, a kasnije i cunami devastirao zajednice u Jugoistočnoj Aziji, rezultatirajući sa skoro 230.000 žrtava i milionima raseljenih nakon najveće prirodne katastrofe u modernoj istoriji.

U jutro, 26. decembra 2004. godine, zemljotres magnitude 9,2 stepeni Rihterove skale, snažno je pogodio morsko dno kod Indonezije, izazivajući talas vode visok do 30 metara koji se kretao prema zajednicama oko Indijskog okeana.

Radi se o najsnažnijem zemljotresu u Aziji, najvećem potresu u svetu u 21. veku i trećem najvećem od 1900. godine. Dužina rascepa ploča bila je između 1.200 i 1.300 kilometara zbog čega se potres osetio čak i na udaljenoj Aljasci.

AP Photo/Vincent Thian

Indonezija, Šri Lanka, Indija i Tajland bile su najteže pogođene zemlje, gde je voda doslovno nosila čitava sela i gradove. Cunami je stigao do još devet drugih država.

Preživeli su se u danima koji su usledili suočili sa izolacijom i bolestima dok su inicijalne napore za spas i pomoć otežavali fizički resursi zbog obimnosti katastrofe.

U to vreme, američki predsednik Džordž Buš izjavio je da je razmera gubitaka bila izvan granice razuma, dok su neke vlade bile optužene da su odlagale hitnu reakciju.

U godinama nakon katastrofe, međunarodna zajednica je prikupila više od 13 milijardi dolara u donacijama, što je bio najveći humanitarni odgovor na bilo kakvu prirodnu katastrofu.

AP Photo/Vincent Thian

Istraživači koji su proučavali region i posetili područja pogođena cunamijem kažu da su znakovi katastrofe i dalje prisustni decenijama kasnije.

Stručnjaci su primetili da pogođene regije i dalje ekonomski zaostaju u poređenju sa oblastima koje cunami nije pogodio, a mnogi preživeli i dalje žive sa posttraumatskim stresom.

Šta je izazvalo zemljotres i može li se ponoviti?

Prema Nacionalnoj geološkoj službi SAD, istorijski zemljotres izazvan je subdukcijom (uranjanjem) indoaustralijske tektonske ploče ispod evroazijske ploče.

Region, poznat i kao Sundski rov, veoma je seizmičan i od 2004. godine je proizveo nekoliko zemljotresa magnitude veće od 7 Rihtera.

AP Photo/Dita Alangkara

Statistički, pojava zemljotresa magnitude 9 Rihtera duž rasedne zone ne dešava se češće od jednom u nekoliko stotina do više od hiljadu godina. Međutim, seizmolozi upozoravaju da interval između takvih događaja može biti veoma nepravilan.

Nacionalni centar za informacije o zemljotresima procenuje da se svake godine u svetu dogodi između 12 i 14 hiljada zemljotresa, ali da se samo mali procenat zaista oseti.

Zemljotresi magnitude osam ili više Rihtera smatraju se "velikim zemljotresima" i dešavaju se jednom na svake dve godine duž hiljada zona raseda širom sveta.

Da li je region ovoga puta bolje pripremljen?

Iako je prošlo oko dva sata između zemljotresa i prvog udara cunamija na kopnu, nijedna država nije dobila obaveštenje o nadolazećoj katastrofi. Talasi su u početku bili neprimetni, a u Indijskom okeanu nije postojao nijedan napredni sistem upozorenja na cunami koji bi mogao da pomogne stanovništvu da se spremi za evakuaciju.

Samo deo stanovništva nekolicine ostrva je osetio da nešto nije u redu. Domoroci sa ostrva Simeulue i Aboridžini sa Andamanskih ostrva, koji su bili upoznati sa legendama o zemljotresima praćenim cunamijem s kraja 19. veka, odmah su pobegli iz priobalja u brda i dublje u unutrašnjost čim su osetili podrhtavanje tla.

AP Photo/Suzanne Plunkett

Nakon katastrofe iz 2004. godine, milioni dolara su potrošeni na unapređenje i uspostavljanje sistema za upozorenje na cunamije koji prethodno nisu bili široko dostupni.

Bove su postavljene za detekciju promena u nivou mora, sirene su instalirane u nekim obalnim područjima za evakuaciju, a obrazovanje je sada deo kurikuluma o pripremljenosti.

Jedan od mnogih sistema koji su uspostavljeni poznat je kao Sistem za upozorenje na cunamije u Indijskom okeanu (IOTWS), koji je postao potpuno operativan 2011. godine.

AP Photo/Gemunu Amarasinghe

Uprkos ulaganjima, Ujedinjene nacije priznaju da postoje veliki delovi svetskih obala koji možda nisu spremni za sličnu razarajuću situaciju.

"Katastrofe se mogu desiti u bilo kom trenutku. Uvek budite oprezni tako što ćete biti svesni svog okruženja, razumeti potencijalne opasnosti, prepoznati prirodne znakove upozorenja i znati evakuacione rute do sigurnog mesta. Morate ostati jaki", nedavno je podelila Siarifa Nargis, jedna od preživelih 2004. godine sa Uneskom.

"More mi je oduzelo ćerku"

Preživeli i porodice žrtava cunamija u Indijskom okeanu pre 20 godina posetili su danas masovne grobnice, palili sveće međusobno pružajući podršku jedni drugima širom Jugoistočne i Južne Azije na ceremonijama koje su se održale u znak sećanja na skoro 230.000 preminulih.

U Indoneziji koja čini više od polovine ukupnog broja žrtava, stotine preživelih i članova porodica posetili su masovnu grobnicu u selu Ule Leue, bacajući latice cveća na kamenje koje označava grobove. Mnogi su plakali i grlili članove svoje porodice.

Kako prenosi Reuters, mnogi nisu ni sigurni da li su njihovi voljeni tu sahranjeni, jer mnoga tela nikada nisu ni identifikovana.

AP Photo/Reza Saifullah

Pedesetdvogodišnji Nurkalis rekao je da je izgubio suprugu, decu, roditelje i svekrvu u cunamiju i da nijedno telo nikada nije pronađeno.

"Čak i ako je prošlo toliko vremena, ista osećanja nas progone na ovaj datum, posebno nas koji smo izgubili cele porodice", rekao je on.

I na Šri Lanki je obeležen ovaj datum sa dva minuta tišine kod Spomenika na memorijalnom mestu Peralija u gradu Gale, saopštilo je Nacionalno sedište za upravljanje katastrofama.

U indijskoj državi Tamli Nadu koja je najteže pogođena, stanovnici su palili sveće i izgovarali molitve za poginule.

AP Photo/Wason Wanichakorn

Tajland je takođe obeležio godišnjicu blizu sela Ban Nam Kem u južnoj provinciji Pang Nga održavanjem verskih obreda za poginule. Stotine ljudi posetilo je Zid cunamija, memorijalno mesto pored kojeg su održani obredi.

"Imala sam osećaj da su mi talasi oduzeli ćerku, bila sam toliko ljuta na more", rekla je šezdesetdvogodišnja stanovnica Uraj Sirisuka, koja je tada izgubila četvorogodišnju ćerku.

AP Photo/Wason Wanichakorn

Rekla je i da više nikada ne prilazi moru, koje je u trenutku memorijalne cremonije na samo 50 metara udaljeno od nje.

"Ne mogu sebi da dozvolim da priđem, čak ni da mi stopala dotaknu pesak. Ne bih ni ovde došla da nije bilo nužno, nikada. More mi je oduzelo ćerku"

Provincija Pang Nga je bila jedna od najteže pogođenih na Tajlandu, gde je katastrofa odnela 5.400 života, među kojima su bili mnogi strani turisti.