Igre 
Kako bi Trampov "plan" mogao da desetkuje nemačku privredu: Da li je opravdan strah Berlina od novog trgovinskog rata?
Komentari16/11/2024
-12:25
Nemačka ekonomija, koja je već u padu, mogla bi da izgubi jedan odsto BDP-a zbog uvođenja trgovinskih carina, koje je najavio novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp.
Iako je i dalje najveća u Evropi, Nemačka privredu mogao bi da "izbaci iz koloseka" plan Donalda Trampa koji predviđa uvođenje carina, koje bi Nemačku mogle da koštaju jedan odsto BDP-a
Nemačka privreda, iako i dalje najveća u Evropi, mogla bi da "izbaci iz koloseka" političkim planom novoizabranog američkog predsednika Donalda Trampa, obećavajući velike trgovinske tarife koje bi mogle da koštaju 1 odsto nemačkog BDP-a, piše Euronews.
Tokom svoje kampanje, Donald Tramp je govorio o carinama od 10-20 odsto na uvoz, uključujući i robu iz Evrope.
Iako bi carine - porez na stranu robu pri ulasku u zemlju - plaćali Amerikanci, ona bi u konačnici uticala na smanjenje tržišta stranih proizvoda, smatraju stručnjaci.
"Nemačka je posebno izložena opštim uvoznim carinama kojima je Tramp zapretio", izjavila je Emili Mensfild, regionalna direktorka za Evropu u "Economist Intelligence Unit"-u (EIU), za "Euronews Business", dodajući da je privreda Nemačke "veoma izvozno orijentisana i ostvaruje veliki trgovinski suficit sa SAD".
Neposredno pre nego što je Tramp ponovo izabran, nemački izvoz dostigao je najviši nivo u SAD u poslednjih nekoliko decenija, podaci su Saveznog zavoda za statistiku Nemačke.
Povezane vesti
Nemačka je ostvarila trgovinski suficit od 63,3 milijarde evra sa SAD u 2023. godini, kada je skoro jedna desetina nemačkog izvoza završila na tržištu SAD, u vrednosti od 157,9 milijardi evra.
Strahuje se da bi potencijalna šteta koju bi Trampove carine donele nemačkoj ekonomiji iznosila 1 odsto BDP-a.
"Ako se tarifni planovi sprovedu, to bi moglo da nas košta jedan odsto ekonomske proizvodnje u Nemačkoj", rekao je predsednik nemačke Bundesbanke Joakim Nagel za nemački list "Die Zeit", dodajući da je "to bolno, pogotovo jer nemačka privreda uopšte nije rasla ove godine i verovatno će sledeće godine porasti za manje od jedan odsto, ako se nove carine zaista uvedu, mogli bismo čak da skliznemo u negativnu teritoriju".
Koliko bi iznosio gubitak Nemačke?
Kako bismo razumeli potencijalni problem koji preti ovoj zemlji, najbolje oslikava podatak da jedan odsto nemačkog BDP-a iznosi 42 milijarde evra (ako uzmemo podatke iz 2023).
Međutim, ukoliko posmatramo naredne četiri godine Trampovog predsedničkog mandata, Nemačka bi mogla da izgubi od 127 do 180 milijardi evra, pokazuje izveštaj Nemačkog ekonomskog instituta (računajući carina od 10 do 20 odsto na uvoz u SAD iz Evrope).
Ipak, i bez ovakvih scenarija, nemačka privreda se već bori sa globalnom tražnjom koja potiskuje proizvodnju izvozno orijentisane zemlje, što je nemački sektor proizvodnje dovelo u krizu, osim toga, ne treba izuzeti ni uticaj energetske krize izazvane ratom u Ukrajini.
Povrh svega, zemlja mora da se bori sa kolapsom svoje vlade i vanrednim izborima zakazanim za februar 2025.
Povezane vesti
Istovremeno, postoje očekivanja, čak i od savezne vlade, da će se obim nemačke privrede ove godine blago smanjiti.
S druge strane, američka investiciona banka "Goldman Sachs" takođe očekuje da će se nemački BDP smanjiti za 0,1 odsto ove godine, te da će u 2025. i 2026. godini porasti za 0,5 i 1 odsto.
Koji sektori su najugroženiji?
Prema "ifo Institutu", potencijalna carina od 20 odsto na uvoznu robu mogla bi da dovede do pada nemačkog izvoza u SAD za oko 15 odsto.
Povezane vesti
"Automobilski sektor će verovatno biti na udaru Trampa (Nemačka izvozi mnogo luksuznih automobila na američko tržište), ali očekujemo da će čelik i aluminijum, hemija i farmaceutski proizvodi takođe biti izloženi ovim carinama", rekao je Mensfild.
U malo verovatnom scenariju, ukoliko SAD zadrže carine na kineska električna vozila, ali ne i na nemačka, SAD bi mogle da obezbede procvat tržišta za evropski automobilski sektor, gde ne moraju da se takmiče sa kineskim modelima. Ali se očekuje da će Tramp favorizovati domaću proizvodnju.
profimedia
Nova Trampova era će "verovatno podrazumevati obnovljenu potrošnju na odbranu i bezbednosne pritiske za Evropu“, smatraju u "Goldman Sachs"-u, ali takođe očekuju i ograničeni podsticaj rasta u ovom sektoru.
Sve u svemu, izvoznici mogu imati neke dobre vesti pre nego što carine stupe na snagu. Kratkoročno, uvoznici iz SAD mogu unapred učitati svoje porudžbine kako bi nadmašili carine.
"Snažan američki rast i snažan dolar takođe će podržati američku potražnju za nemačkom robom", ocenjuje Mensfild.
Predstojeći trgovinski rat
Ekonomisti strahuju od trgovinskog rata između SAD i EU, koja je izvezla 502 milijarde evra robe u SAD tokom 2023. godine, što čini petinu ukupnog izvoza van Evropske unije.
Međutim, ne očekuje se da će budući predsednik SAD žuriti da uvede sve carine odjednom, posebno uz izvesno negodovanje američkog privatnog sektora, potencijalne pravne izazove i pregovore o sporazumima sa važnim trgovinskim partnerima (uključujući EU) moglo bi da odloži proces.
"Očekujemo da će carine biti uvedene u drugoj polovini 2025. godine, a glavni ekonomski udar će doći 2026. godine", uverena je Mensfild.
Ona takođe smatra da će "EU uz pomoć štapa i šargarepa da pokuša da postigne dogovor sa Trampom".
Briselski "Bruegel" piše u svojoj analizi da bi takav sporazum mogao uključivati kupovinu američkog prirodnog gasa, poljoprivrednih proizvoda i oružja, što bi trebalo da bude deo sporazuma.
U međuvremenu, povećana trgovinska nesigurnost može prouzrokovati veću štetu od stvarnih carina, navodi se u najnovijem izveštaju Goldman Saksa: Ekonomske implikacije Trampovog reizbora za Evropu.
Trenutna politička previranja takođe ograničavaju efikasnost nemačke vlade u reagovanju na različite pritiske kompanija u ovom trenutku.
Komentari (0)