Odlaganje tuge za "dan posle" i neizvesna budućnost: Palestinke u Pojasu Gaze na raskršću tri oblika potčinjenosti

Smrt, ranjavanja, raseljavanje. Glad, bol, rat. Devojčice i žene Palestine, kako pokazuju podaci međunarodnih i humanitarnih organizacija, postaju žrtve na svim nivoima, kao i muškarci, ali i deca. Njihov život postao je daleko gori u poređenju sa stanjem pre rata u Gazi.

Kako navodi najnoviji izveštaj humanitarne organizacije ActionAid International, koji uključuje svedočenje Palestinski, one se i na Zapadnoj obali suočavaju sa ozbiljnim pretnjama - kao što je fizičko i psihološko nasilje. Istovremeno, suočavaju se sa fragmentacijom svoje zemlje i zajednica.

Te radnje direktno i ozbiljno utiču na žene, često izazivajući stres i traumatska iskustva, i doprinose razgradnji društvene strukture i pogoršanju već loših ekonomskih uslova.

Stručnjaci kažu da Palestinke danas žive na raskršću tri oblika potčinjenosti - nasilja Izraela, patrijarhata i društvenih i pravnih diskriminacija.

I dok, prema procenama, uništavanje ključne infrastrukture u Gazi dostiže 18,5 milijardi dolara, ono što iznenađuje jeste da se u istom izveštaju navodi "ozbiljna opasnost" da će nakon završetka aktivnih sukoba, pitanje prava žena biti zaboravljeno tokom obnove Gaze, ali i tokom političkih rasprava o budućnosti Palestine.

Nasilje, u svakom svom obliku, neće biti bez cene - koju ove žene već plaćaju.

Odlaganje tuge

Do kraja oktobra 2023. godine, žene i deca činili su 64 odsto identifikovanih palestinskih žrtava koje je potvrdilo Ministarstvo zdravlja Gaze. Do kraja aprila 2024. ova brojka je u procentima iznosila 54 odsto.

Prema stručnjacima iz UN-a, zabeležene su "prijave o namernom ciljanju palestinskih žena i dece na mestima gde su tražili utočište ili tokom bekstva. Neke od ovih žena su navodno nosile bele komade tkanine kada su ubijene".

Istraživanje koje su sproveli Alianza por la Solidaridad i ActionAid među ženama, muškarcama i devojčicama koji su živeli u kampovima i skloništima UN-a, tokom jula 2024. godine, pokazalo je da su tuga i bol zbog gubitka članova porodice usled kontinuiranog rata duboko prisutni.

"Postoji odlaganje tuge među ženama. Kraj rata za te žene označava početak drugog putovanja, bola", rekla je Riham, jedna od članica ActionAid-a.

profimedia

Prema UNRWA, Agencije UN za pomoć palestinskim izbeglicama na Bliskom istoku, mnoge žene u prenatrpanim skloništima za raseljene Palestince kažu da ne jedu ili ne piju, ne samo zbog nedostatka hrane ili vode, već i kako bi "ograničile vreme koje moraju provesti koristeći prljave i nezdrave toalete".

"Radim stvari koje nikada nisam ranije radila - perem veš ručno, kuvam na otvorenoj vatri. Ponekad sam se smejala i plakala istovremeno tokom prvog pokušaja kuvanja na ovaj način", kaže Hala, članica organizacije Alianza por la Solidaridad.

U situacijama raseljavanja, žene se takođe suočavaju sa povećanim rizicima od rodno zasnovanog nasilja, uznemiravanja i eksploatacije. Preživelim žrtvama rodno zasnovanog nasilja potrebne su medicinske usluge, kao i pristup potrepštinama, uključujući hitnu kontracepciju i lečenje, kao i psihosocijalna podrška. Ovo je suštinski nemoguće, s obzirom na to da je zdravstveni sistem u Gazi na rubu kolapsa.

Žene i devojčice su pričale o ozbiljnim zabrinutostima da višestruka raseljavanja podstiču muške članove njihovih porodica da nameću rano venčanje devojčicama kao mehanizam suočavanja, usred nedostatka hrane, zatvaranja škola i gubitka obrazovnih prilika.

profimedia

Seksualno zlostavljanje i porodično nasilje takođe se povećavaju zbog nedostatka privatnosti, raseljavanja i teških uslova.

Osim toga, samo dve od 12 delimično funkcionionalnih bolnica u Gazi bile su u mogućnosti da pruže ginekološku pomoć, u poređenju sa ukupno 36 bolnica koje su radile pre oktobra 2023.

"Otkrila sam da sam trudna sa blizancima. Jedno je umrlo zbog teških zdravstvenih uslova i premeštanja sa jednog mesta na drugo", rekla je Iman, koja se nedavno porodila carskim rezom u bolnici Al-Avda.

Procene su da se 183 žene porode svakog dana ali, prema rečima UNICEF-a, "u paklu".

"Mnogo sam patila tokom trudnoće i porođaja zbog nedostatka hrane i hranljivih sastojaka koje treba da unosim", rekla je Abir, novopečena majka iz severne Gaze.

Tokom ovakvih kriza, žene deluju kao "amortizeri" za svoje porodice, stavljajući sebe na drugo mesto kada je reč o ishrani, kako bi se osiguralo da više hrane bude dostupno drugim članovima porodice, čime dodatno ugrožavaju svoje zdravlje.

"Postoji mnogo primera žena sa invaliditetom koje su se vukle do zajedničkih toaleta na rukama i kolenima", rekla je izvršna direktorka arapske humanitarne organizacije WEFAQ.

profimedia

Prema UNRWA, procenjuje se da postoji oko 690.000 žena i devojčica sa menstrualnim ciklusima u Gazi. Godinama pretnarpani centri za raseljavanje i neformalni kampovi ne obezbeđuju pristup higijenskim, privatnim i odvojenim toaletima i tuševima koji bi im omogućili privatnost i dostojanstvo.

"Sada se borimo da obezbedimo uloške. Pre je postojala inicijativa za podršku devojčicama u adolescenciji, ali sada sve te usluge nisu dostupne", rekla je jedna mlada Palestinka u pomenutom istraživanju.

Tokom kontinuiranog rata u Gazi, žene i devojčice suočavaju se sa ozbiljnim izazovima u pristupu uslugama zaštite, što pogoršava njihovu ranjivost. S obzirom na to da pomoć često može da se dobije samo putem registracije od strane muškaraca, domaćinstva koja vode razvedene ili neudate žene suočavaju se sa velikim izazovima.

"Žene su obično na kraju reda. Ne mogu da se mešaju sa muškarcima u gužvi. One možda po četiri puta moraju da idu po pakete hrane jer ne mogu da se nađu na pravom mestu zbog patrijahalne strukture. Žene se takođe suočavaju i sa iznudom od strane pružalaca usluga kako bi im pomogli da dobiju brži pristup, plaćajući veće takse ili provizije", rekao je jedan član humanitarne organizacije.

One koje se bore, žele i svedoče

Kako izveštava ActionAid International, žene preuzimaju ulogu majke i oca, odnosno negovatelja svih aspekata domaćinstva - bilo da se nalaze u kući ili u šatoru.

Čak se u izveštaju navodi kao zaključak, iz svedočenja muškaraca i žena na terenu, da želja za preživljavnajem i obezbeđivanjem kolektivnog blagostanja, ima više na značaju od pridržavanja tradicionalnih rodnih očekivanja.

"Nakon što sam izgubila decu i svoj dom, potražila sam utočište u kampu Al-Istakam, živela sam u šatorima i patila kao i ostali. Preuzela sam na sebe da pokušam da pomognem raseljenim osobama. Obratila sam se udruženjima, lokalnim fondacijama i nekim prijateljima kako bih pomogla ljudima", kaže Samira, direktora kampa Al-Istakam u Deir el Balahu.

profimedia

U izveštaju se takođe navodi da su koristi od procesa obnove koji se fokusiraju na potrebe i učešće žena dokazane i široke. Na primer, ekonomsko osnaživanje žena je neophodno za širu ekonomsku obnovu i transformaciju sukoba. UN naglašavaju da je suočavanje sa marginalizacijom žena u ekonomskim aktivnostima od vitalnog značaja za održavanje mira.

Sve to, međutim, ne može biti moguće ako dan nakon krvavog rata na Bliskom Istoku, stanje žena u Palestini ostane isto; ako nastave da budu korak iza muškaraca; ako kultura nastavi da ih tretira kao inferiorna bića; ako budu primorane da nesvesno potiskuju svoje potrebe; ako nastave da nose najveće terete uz najmanje priznanje. One same, kako govore njihova svedočenja, ne žele da se vrate "na isto" - odlučne su da zatraže sva svoja ljudska prava.

Anksioznost oko "dana posle"

U svakom slučaju, devojke i žene u Palestiini nastavljaju da brinu šta će biti nakon rata. Kako se navodi u izveštaju, sklonište i uslovi života su velika briga, a mnoge žene očekuju da će dostupna skloništa biti neprikladna za njihove porodice, bez osnovnih potrepština kao što su adekvatni toaleti, rezervoari za vodu, alternativni izvori energije i pravilna ventilacija. Zastrašujući zadatak raščišćavanja ruševina, kako bi se prostori učinili pogodnim za život, dodatno pogoršava ove brige.

"Verujem da će me bol i patnja koje smo moja deca i ja pretpreli motivisati da preuzmem inicijativu za zaštitu dece i žena koji su preživele rat i nasilje. S nestrpljenjem čekam objavu primirja kako bih mogla da se vratim na mesto gde je nekada stajao naš šator i tražim ostatke mog muža i mog sina, Mohameda i Ahmeda, kako bi im organizovala odgovarajuću sahranu", kaže Raja, Palestinka iz Gaze.

Istovremeno, društveni nemiri koji se očekuju nakon završetka krvavih sukoba, mogli bi dodatno pogoršati situaciju žena.

profimedia

Kako navodi ActionAid International, žene koje trenutno rade na rešavanju vanrednih situacija verovatno će nastaviti da budu marginalizovane u procesima donošenja odluka o bezbednosti i budućnosti. Kulturna pravila mog ograničiti njihovu sposobnost da donose ključne odluke, kao što su one poput gde otići nakon rata.

"Trčaću u svoj dom, trčaću u svaki kutak. Da, kuće više nema, ali ću ići kući, na svoje mesto, u svoje uspomene i život koji sam živela, iako života nema. Neću to videti, ali želim da odem. Kunem se da bih odmah otišla da mogu", kaže Palestinka Um Ali.

"Gledajući u budućnost, odlučna sam da se oporavim od rata i njegovih razaranja. Zamišljam sebe kako prelazim velike udaljenosti, čak i preko ruševina i razaranja, sve dok sam slobodna i sigurna. Planiram da se ponovo povežem sa svojim prijateljima i nastavim svoje akademske studije. Međutim, istovremeno sam potpuno svesna izazova koji su preda mnom. Prepuna sam straha za budućnost", rekla je druga Palestinka Sindus.