Hapšenje vlasnika Telegrama i zabrana platforme X u Brazilu: Da li se menja odnos zakonodavaca prema društvenim mrežama?

Hapšenje i podizanje optužnice protiv izvršnog direktora Telegrama Pavela Durova nakon što je izašao iz svog privatnog aviona u Francuskoj, istovremeno, blokada platforme Iks Ilona Maska u Brazilu, prvi je slučaj da regulatori u različitim zemljema za krato vreme pooštravaju politiku prema društvenim medijima i okrivljuju njihove šefove.  

Oba incidenta mogla bi da znače novo poglavlje za društvene medije i njihove tehnološke kompanije, posebno u Evropi, piše Euronews.

Optužbe protiv Durova u Francuskoj uključuju 12 krivičnih dela, uključujući "saučesništvo u organizovanoj distribuciji dečije pornografije, trgovinu drogom, organizovanu prevaru određenih grupa" i odbijanje da sarađuje sa vlastima u vezi sa informacijama i dokumentima potrebnim za sprovođenje i rad presretanja poruka dozvoljenih zakonom.

Njegovo hapšenje "nije odlučujući trenutak za društvene medije samo po sebi, ali je važan trenutak za regulisanje društvenih medija u Evropi", rekao je za Euronevs Next Jevgenij Golovčenko, docent na odseku političkih nauka Univerziteta u Kopenhagenu.

"Ovo nije prvi put da Telegram ima problem sa vlastima", dodao je on, misleći na novčanu kaznu koju je izrekla Nemačka nakon što je ta zemlja optužila ovu platformu da krši zakone i omogućava govor mržnje.

Golovčenko ističe jedno pitanje koje problematizuje slučaj Durova - u kojoj meri i na koje načine evropske zemlje mogu da primenjuju svoje postojeće zakone.

"Možemo zamisliti scenario u kom se Telegram pridržava, ali takođe možemo zamisliti i scenario da se Durov ne pridržava zakona. Zbog toga je ova priča važnija od priče o Telegramu ili francuskom zakonodavstvu, jer zakonodavci širom Evrope i širom sveta verovatno veoma pažljivo posmatraju ovaj slučaj", rekao je on.

AP Photo/Tatan Syuflana, File

U Evropi, Zakon o digitalnim uslugama (DSA), koji je na snazi u poslednjih šest meseci, ima neke odredbe koje mogu da nametnu odgovornost vlasnicima platformi. Ali Telegram nije obuhvaćen ovim dokumentom, jer se uredba odnosi na velike platforme koje imaju više od 45 miliona korisnika mesečno. Telegram trenutno ima 41 milion korisnika u Evropi.

Slučaj Telegram mogao bi da ima važniju ulogu zbog podzakonskih akata EU, koji mogu uticati manje važne delove zakona, rekla je Katalina Goanta, vanredna profesorka privatnog prava i tehnologije na Univerzitetu u Utrehtu.

Ovo bi "značilo da postoji transparentnost i jasnoća u pogledu toga koje platforme potpadaju pod koje odredbe", rekla je ona za Euronews Next.

Treba li očekivati "agresivnije pristupe"?

Muskova platforma za društvene medije Iks, pored zabrane u Brazilu, suočava se sa pojačanim nadzorom u EU.
Evropska komisija je u julu saopštila da je platforma prekršila pravila DSA u vezi sa "plavom kvačicom", odnosno verifikacijskim bedžom, rekavši da obmanjuje korisnike. Mask je demantovao ove optužbe.

"Mislim da će za Evropsku komisiju postojati strateški izbor da li ćemo ratovati protiv Tvitera? Ili samo želimo da pronađemo rešenje koje će biti korisno“, rekao je Goanta.

I Iks i Telegram su takođe kritikovani od strane britanske vlade zbog podsticanja nereda u kojima je učestvovala krajnja desnica u avgustu, a na kojima se podsticala mržnja protiv muslimana.

"Ako pretpostavimo da će biti zauzeti agresivniji pristupi, onda možda možemo da zamislimo i budućnost u kojoj Ilon Mask neće moći da putuje u Veliku Britaniju i opštu blokadu paltforme Iks u Evropi.

Tanjug/AP/Eraldo Peres/Profimedia

"I mislim da bi to bilo nepoželjno na toliko nivoa“, dodaje Goanta.  

Osim toga, Mask je takođe više puta optužen za klevetu određenih pojedinaca.
Ovo postavlja pitanje - da li generalni direktor treba da odgovara za klevetu, "ili zaista govorimo o nekome ko podstiče mržnju ili nasilje", primećuje Goanta.

Ona takođe ističe da slučajevi Maska i Durova u EU i Francuskoj nisu isti jer postoje različite kategorije krivičnih zakona koji se bave, na primer, posredovanje sadržaja dečije pornografije u odnosu na teroristički sadržaj.

Pitanje slobode govora

Argument da regulatori guše slobodu izražavanja i u Maskovom i u Durovom slučaju, govorili su upravo vlasnici ovi kompanija, ali i njihove pristalice.

"Iks je najčešće korišćeni izvor informacija u Brazilu. To je ono što ljudi žele", napisao je Mask u objavi na svojoj platformi.

 

 

"Sada, tiranin de Voldemor  uništava pravo naroda na slobodu govora", napisao je on, misleći na brazilskog sudiju koji je izdao nalog za zabranu platforme nakon što je Mask odbio da imenuje pravnog zastupnika svoje kompanije u Brazilu tokom avgusta ove godine. 

Slučajevi Durov i Mask pokazuju da dolazi vreme kada će biti izraženija regulacija društvenih platformi, rekao je Vilijam Ečikson, urednik onlajn časopisa o tehničkoj politici "Bandwidth" u Centru za analizu evropske politike (CEPA).

"Velike tehnološke kompanije više nisu mala deca. Oni su veliki, odrasli ljudi", rekao je on za Euronews Next.

Govoreći o regulaciji sadržaja na ovim platformama, on je ukazao na to da je teško odrediti šta je slobodno izražavanje naspram protivzakonitog govora.

"Na ovo pitanje imamo različite odgovore u Sjedinjenim Državama i Evropi. Ključno je pitanje efikasnosti? Veoma je teško odgovoriti na pitanje na koji način ćete ovo efikasno kontrolisati", rekao je on.

Tanjug/AP/Kiichiro Sato

U SAD, Prvi amandman štiti pravo na slobodu govora i znači da je mnogo teže zakonski regulisati govor nego u Evropi. Međutim, Evropa je takođe podeljena sa različitim pravilima među zemljama.

"Mislim da je granica između prihvatljivog i neprihvatljivog kada je u pitanju govor veoma nejasna", rekao je Ečikson.

Međutim, on je rekao da u demokratijama ne možete da učinite da platforme budu odgovorne za nesprečavanje bilo čega i da budu odgovorne za to, jer bi to "moglo dovesti do cenzure interneta kao u Kini ili Rusiji. Ali mislim da mi na Zapadu to ne želimo".

Hoće li se nešto promeniti?

Iako smo svedočili hapšenju vlasnika Telegrama, Ečikson ne misli da ćemo uskoro videti hapšenje Ilona Maska ili drugih šefova društvenih medija.

Ono što je naglasio da bi moglo da utiče na društvene medije jeste da bi ovave situacije mogle da budu loše za oglašivače, koji ne žele da budu "pored toksične septičke jame".

Platforma Reddit je odličan primer za ovo. Ova mreže nekada je bila puna rasističkih i mizoginističkih grupa, ali je kompanija počela da moderira i briše ove grupe. 

"Mislim da je način moderiranja odozdo na gore i dobrovoljno uredništvo kao na Vikipediji verovatno efikasniji model od pokušaja da se očekuje da neki regulatori u Briselu odrede šta je prihvatljiv, a šta neprihvatljiv govor", istakao je Ečikson.

Tanjug/AP/Matt Slocum

Za Robina Mensela, profesora novih medija i interneta na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka, tehnološki giganti često govore "o slobodi izražavanja bez odgovornosti".

Ali ona ne misli da će se mnogo promeniti tretmani prema društvenim medijima ili tehnološkim gigantima u SAD ili Evropi.

"Nisam baš ubeđen da će to imati veliki uticaj na društvene mreže. Mislim da će jedino što će imati veliki uticaj na ove kompanije jeste ako američka zakonodavna tela odluče da žele da urade nešto tim povodom", rekla je ona za Euronews Next.

"I mislim da to u potpunosti zavisi od rezultata narednih američkih izbora. Evropska unija će u međuvremenu samo nastaviti da pravi buku o njihovoj zabrinutosti", zaključuje on.