"Živimo u ratu nerava, stalno se pitamo šta je sledeće": Novinarka iz Libana za Euronews Srbija o situaciji u zemlji

Trenutna ekonomska situacija u Libanu je teška i rezultat je složenih kriza koje su se razvile u proteklih pet godina. Politička nestabilnost i kontinuirani društveni nemiri pogoršavaju izazove sa kojima se zemlja suočava, a potencijal za ponovni sukob Hezbolaha za Izraelom predstavlja značajnu pretnju svakoj nadi u ekonomski oporavak.

Premda Liban i Izrael nisu u zvaničnom sukobu, česte aktivnosti libanske militantne grupe Hezbolah i izraelske vojske u severnom delu Libana, de fakto utiču na pojačavanje rizika da bi moglo doći do sveobuhvatnog rata u ovoj zemlji.

Novinarka i osnivač konsultantske, marketinške i producentske medijske agencije  "Beirut Times" Josiane Hadž Musa u razgovoru za Euronews Srbija kaže da je libanski narod jednostavno iscrpljen.

"Živimo u ratu nerava, neprestano se pitajući šta bi moglo biti sledeće. Da li je ovo početak sveopšteg regionalnog rata? Može li se pregovarati o prekidu vatre zbog razaranja u Gazi? Kako će Iran i njegova proksi milicija, Hezbolah odgovoriti na izraelska uzastopna ubistva u Bejrutu i Teheranu? Hoće li odgovoriti na pozive na uzdržanost? Osim toga, u Libanu, opresivna letnja vrućina je praćena dubokim osećajem anksioznosti. Libanski narod ne može više da izdrži - iscrpljeni smo. Svedoci smo rata, ali hladnog rata", kaže u izjavi za Euronews Srbija.

Tanjug/AP Photo/Gil Eliyahu

Rat sa Izraelom mogao bi da košta libansku ekonomiju do tri milijarde dolara mesečno direktnih i indirektnih gubitaka, navodi se u izveštaju libanske Murr televizije (MTV) objavljenom u sredu, koji prenosi "Jerusalem Post".

Izveštaj MTV-a procenjuje da je tokom trenutnih borbi trošak za privredu bio blizu 10 odsto nacionalnog BDP-a dnevno ili šest miliona dolara dnevno.

Ako izbije sveobuhvatni rat, ekonomska šteta po ovu zemlju bi bila razorna, a u izveštaju se procenjuje da bi troškovi mogli dostići 100 miliona dolara dnevno, odnosno 166 odsto BDP-a dnevno, što iznosi tri milijarde mesečno.

U izveštaju se takođe navodi da je rat došao u užasnom trenutku za libansku privredu, koja je tek počela da se oporavlja od ogromne finansijske i ekonomske krize koja muči zemlju od 2019. godine.

Pet godina neprekidnih kriza

Krajem 2019. godine, finansijska kriza u Libanu je počela da se razvija, pri čemu je libanska funta doživela strmoglavu devalvaciju sa oko 1.500 na 20.000 libanskih funti za jedan dolar za samo nekoliko godina. Ova devalvacija dovela je do neograničene inflacije, odnosno skoka cena osnovne robe i usluga. Prema izveštaju Svetske banke, siromaštvo u Libanu se u poslednjoj deceniji utrostručilo i dostiglo 44 odsto u ukupnoj populaciji. Ekonomski slom karakterišu i raspostranjena nezaposlenost, gubitak štednje i erozija kupovne moći.

I pandemija virusa korona je nastupila u vreme kada je Liban uveliko imao ekonomske probleme. Lockdown i ograničenja kretanja doveli su do obustave ekonomskih aktivnosti, posebno u kritičnim sektorima kao što su turizam i maloprodaja, koji su od ključnog značaja za libansku ekonomiju. Kako je naveo Reuters u jednom članku, ove mere su rezultirale povećanjem nezaposlenosti i dubljim nivoom siromaštva.

profimedia

Na to se nadovezala i katastrofalna eksplozija u luci Bejrut u avgustu 2020. koja je usmrtila preko 200 ljudi i izazvala ogromnu materijalnu štetu na gradskoj infrastrukturi. Kako je tada izvestio CNN, ovaj incident ne samo da je izazvao hitne humanitarne krize, već je i značajno uticao na ekonomiju oštetivši ključne objekte, uključujući glavne silose za žito.

Godinama su već rasprostranjeni i politički protesti protiv korupcije i lošeg upravljanja vlade. Građani Libana više puta su izlazili na ulice tražeći značajne političke reforme. Međutim, uprkos protestima koji su doveli do ostavke premijera Saada Haririja, "značajne reforme" su uglavnom bile prilično blage, ostavljajući ekonomiju u stanju paralize.

Bez struje i goriva svakodnevno

Građani Libana su uglavnom bez državne struje nakon što su elektrane zatvorene zbog nestašice goriva.

"Ovo isključenje struje uticalo je značajno na kritičnu infrastrukturu, uključujući luke, aerodrome, zatvore, kanalizacione sisteme i pumpe za vodu", potvrđuje Hadž Musa u razgovoru za "Euronews Srbija".

Ističe da su mnogi njeni novinarski izvori objasnili da je i kašnjenje u isporuci goriva povezano sa naporima Libana da ponovo pregovara o značajnom dugu Iraku, koji iznosi oko 1,6 milijardi dolara za tri godine, prema zvaničnim podacima.

"Boreći se sa teškom ekonomskom krizom od 2019. i u nedostatku prirodnih resursa, Liban ne može sebi da priušti da plaća isporuke goriva", kaže ona.

profimedia

Međutim, kako ističe, čini se da je taj problem privremeno rešen i da je Irak pristao na popust i nastavio sa isporukom goriva. Prva sledeća pošiljka trebalo bi da krene iz Iraka 26. avgusta.

"Međutim, po mom mišljenju, to nije samo pitanje goriva - to je politički ćorsokak i paralizovana ekonomija. Otprilike tri decenije elektroenergetski sektor propada zbog nedostatka investicija. Održava se skupim, kratkoročnim popravkama koje nisu uspele da obezbede kontinuiranu struju, uprkos ponovljenim obećanjima političara"

Koban nedostatak političke akcije

Međunarodni monetarni fond (MMF) je krajem juna u svojoj prvoj sveobuhvatoj finansijskoj proceni o Libanu naveo da je kriza doista pogoršana nedostatakom političke akcije i stečenih interesa koji su podstakli otpor reformama.

Kašnjenje u sprovođenju reformi je doprinelo do smanjenja depozita u stranoj valuti koji bi na kraju mogli da se povrate kada se bankarski sektor restruktuira, rekavši da bi sada moglo da se povrati 10 milijardi dolara manje nego 2020.

Bez reformi, javni dug bi mogao da dostigne 547 odsto BDP-a do 2027. godine, navodi se u izveštaju koji je poznat i kao član IV.

"Nastavak statusa kvo predstavlja najveći rizik za ekonomsku i socijalnu stabilnost Libana, odvodeću zemlju na nepredvidiv put", navedeno je u izveštaju.

Tanjug/AP/Bilal Hussein

Inače, libanska ekonomija je na nešto manje od 18 milijardi dolara (2023), u odnosu na svoj vrhunac od skoro 55 milijardi dolara (2018).

U izveštaju televizije MTV o rizicima sukoba sa Izraelom se takođe navodi da je, za razliku od 2006. godine, malo verovatno da bi oporavak posle rata bio tako brz ili efikasan.

Još 2006. godine libanski bankarski sistem je i dalje bio jak, a libanska funta je i dalje bila u porastu; povrh toga, i zalivske arapske države su bile mnogo spremnije da otvore kreditne linije u Libanu.

Uprkos svemu, u izveštaju MTV postoji i malo optimizma, te se tvrdi da bi rat mogao da omogući značajno poboljšanje ekonomije na duže staze, ali samo ako bi se oporavkom ekonomije dobro upravljalo.

Sveobuhvatni sukob značio bi ekonomski kolaps

U slučaju sveobuhvatnog sukoba sa Izraelom Liban bi se suočio sa značajnim razaranjima, kao što je to već bio slučaj u prethodnim sukobima. Obnovljeni sukob bi oštetio kritičnu infrastrukturu, a prema analizama neprofitne organizacije "The Middle East Institute" osnovne usluge i logistika bi mogle u potpunosti da propadnu, što bi pogoršalo humanitarnu situaciju.

Osim toga, oružani sukob bi mogao dovesti do priliva izbeglica i drugih koji beže od nasilja, dodatno opterećujući ionako preopterećene resurse Libana. Liban je inače ugostio značajan broj sirijskih izbeglica od početka građanskog rata u Siriji.

Tanjug/AP/Hussein Malla

Stalna nestabilnost u regionu i zemlji dodatno odvraća i strane investicije, koje su ključne za ekonomski oporavak. Ekonomski pejzaž zahteva značajan strani kapital za obnovu infrastrukture i usluga, ali investitori godinama već vide Liban kao previše rizičnu zemlju.

Povrh svega, uključivanje u sukob bi zahtevalo povećane vojne troškove, što bi dovelo do dublje krize nacionalnog duga. Javni dug Libana je već među najvišim u svetu u odnosu na BDP, a još jedan sukob bi mogao da pogorša ovo stanje, približavajući zemlju finansijskom kolapsu.