Fokus

Šta zaista stoji iza Bajdenovih predloga za "reviziju" Vrhovnog suda?

Komentari

Autor: USA Today

30/07/2024

-

17:32

Šta zaista stoji iza Bajdenovih predloga za "reviziju" Vrhovnog suda?
Tanjug/AP/Manuel Balce Ceneta - Copyright Tanjug/AP/Manuel Balce Ceneta

veličina teksta

Aa Aa

Predsednik Džo Bajden koristi poslednjih šest meseci na funkciji da podstakne sveobuhvatne promene u Vrhovnom sudu i ustavne amandmane kako bi se osiguralo da predsednici ne budu imuni od krivičnog gonjenja.

Iako on sam više nije kandidat, Bajden ovo predstavlja kao veliki problem poslednjih meseci na mestu predsednika, a potpredsednici Kamali Haris, novom potencijalnom demokratskom kandidatu, predaje aktuelnu temu koju će moći da uključiti u kampanju kako bi podstakla glasače koji su sve skeptičniji prema najvišem sudu u zemlji.

Ali, ne treba očekivati da će Bajden preduzeti korak koji levičarska strana njegove stranke zaista želi - veći Vrhovni sud prepun demokratskih predstavnika koji treba da uravnoteži konzervativnu supervećinu koja je poništila Ru protiv Vejda, ublažila zakone o kontroli oružja i pokrenula pitanja o budućnosti istopolnih brakova.

Šta se zaista može očekivati od Bajdenovog paketa revizije Vrhovnog suda. Zapravo, može li Bajden da učini bilo šta da oduzme vlast Vrhovnom sudu?

Zanimljivo je da on nije podržao predlog koji je dugo bio na liberalnoj listi želja: proširenje brojnosti devetočlanog Vrhovnog suda, piše USA Today.

Tanjug/AP/Alberto Pezzali

 

Nijedan od njegovih predloga – koje je Haris brzo prihvatila – verovatno neće proći u podeljenom Kongresu. Ipak, Bajden pokreće ono što bi moglo biti odlučujuće pitanje u kampanji 2024. ali i debata koja će trajati mnogo duže.

To je takođe odgovor demokratskog predsednika usred sve napetijeg odnosa sa konzervativnim Vrhovnim sudom (odnos je 6:3) koji je razbesneo levicu nedavnom odlukom kojom je poništio odluku kojom je abortus bio legalizovan u celoj zemlji, okončavši afirmativnu akciju u prijemu na fakultete, blokirajući Bajdenovu akciju da otkaže dug studentskog zajma...

Ustavni amandman o predsedničkom imunitetu

Bajdenov ustavni amandman o predsedničkom imunitetu jasno pokazuje da "nijedan predsednik nije iznad zakona niti imun od krivičnog gonjenja za zločine počinjene dok je na funkciji", navodi Bela kuća.

To je direktan odgovor na ovomesečnu presudu Vrhovnog suda da je bivši predsednik Donald Tramp zaštićen od krivičnog gonjenja za radnje preduzete u njegovom "zvaničnom" svojstvu predsednika. 

Odluka je bila značajan udarac za slučaj Ministarstva pravde protiv Trampa zbog napora da se ponište izbori 2020.

Kao amandman na Ustav, za ovu meru bi bila potrebna podrška dve trećine Predstavničkog doma i Senata, što znači da je predlog bez podrške republikanaca unapred osuđen na propast.

Ograničenja mandata za sudije

Ako ste imenovani u Vrhovni sud i odobreni od strane Senata, imate doživotnu sigurnost posla. Bajden poziva Kongres da ukine doživotne mandate za devet sudija Vrhovnog suda, što bi značilo da buduće sudije ne mogu služiti duže od 18 godina.

U skladu sa ovom promenom, predsednik bi imenovao novog sudiju svake dve godine da bi zamenio sudiju čiji mandat prestaje.

To bi označilo seizmičku promenu za instituciju koja je zasnovana na davanju ogromne moći pojedinim sudijama kroz doživotna imenovanja. Ograničenja mandata bi značila da bi trenutna konzervativna većina suda od 6 prema 3 mogla da promeni sastav znatno ranije nego kada sudije odsluže svoj doživotni mandat.

"Ograničenja roka bi pomogla da se osigura da se članstvo suda menja sa određenom regularnošću", napisao je Bajden u tekstu za Washington Post obrazlažući svoju podršku ovom predloogu. "To bi učinilo tajming za nominacije sudova predvidljivijim i manje proizvoljnim. To bi smanjilo šanse da bilo koje pojedinačno predsedništvo radikalno promeni sastav suda za generacije koje dolaze".

Kodeks ponašanja za Vrhovni sud?

Treći Bajdenov predlog je da Kongres donese "obavezujuća, sprovodljiva" pravila ponašanja i etike za sudije.

To bi zahtevalo od sudija da otkriju poklone, da se uzdrže od javnih političkih aktivnosti i da se izvuku iz slučajeva u kojima oni ili njihovi supružnici imaju finansijski ili drugi sukob interesa.

Predložene etičke promene su usledile nakon prošlogodišnjih izveštaja u kojima su detaljno opisana raskošna putovanja koja je Tomas prihvatio od donatora GOP Harlana Kroua, kao i otkrića da je sudija Semjuel Alito odleteo na Aljasku na pecanje privatnim avionom 2008. koji je pripadao menadžeru hedž fonda koji je više puta podnosio predmete pred višim sudom.

Tanjug/AP/Alberto Pezzali

 

U skorije vreme, Alito se suočio sa nadzorom demokrata nakon novinskih izveštaja da su dve kontroverzne zastave, koje su simboli u desničarskim krugovima, vijore na njegovim porodičnim rezidencijama.

"Predsednik Bajden i ja čvrsto verujemo da američki narod mora da ima poverenja u Vrhovni sud", rekla je Haris, potencijalni demokratski kandidat u saopštenju. "Ipak, danas postoji jasna kriza poverenja sa kojom se suočava Vrhovni sud, jer je njegova pravičnost dovedena u pitanje nakon brojnih etičkih skandala i odluka za odlukom kojom se poništava dugogodišnji presedan".

Bajden kaže "ne" proširenju suda

Neki krugovi u Demokratskoj stranci su dugo insistirali na tome da Bajden stane iza predloga za proširenje veličine Vrhovnog suda kao načina da se brzo "iskoreni" trenutna vlast konzervativaca. Ali Bajden ne ide tako daleko.

Pitanje "sudskog pakovanja" istraživala je 36-člana Bajdenova komisija imenovana nakon što je stupio na funkciju 2021. sa zadatkom da istraži strukturne promene u Vrhovnom sudu. Ali panel pravnih eksperata upozorio je na "značajne nedostatke" u dugačkom izveštaju koji je objavljen kasnije te godine.

Nasuprot tome, komisija je bila više naklonjena ideji o ograničenju mandata sudija na 18 godina.

Ulagivanje demokratskim biračima

Bajden je već planirao da stane iza revizije Vrhovnog suda pre nego što je odustao od izbora, nakon što se opirao strukturnim promenama tokom svoje prve tri godine na funkciji.

To je način da se pojača progresivno krilo njegove stranke pred novembarske izbore nakon što su liberali užasnuto posmatrali kako se Vrhovni sud naglo pomerio udesno.

Bajden i demokrate postaju sve glasniji u svojim kritikama suda, koji je poništio mnoge dugogodišnje presedane poslednjih godina – pre svega Ru protiv Vejda, presudom da ne postoji ustavno pravo na abortus.

Bajden i Haris su agresivno okrivili Trampa za ovaj potez, podsećajući glasače na njegova tri imenovanja za sudije u Vrhovnom sudu koja su potresla sud.

Sada, sa manje od 100 dana do dana izbora, Haris može da iskoristi plan za preoblikovanje Vrhovnog suda.

"Ove popularne reforme će pomoći da se povrati poverenje u Sud, ojača naša demokratija i osigura da niko nije iznad zakona", rekala je Haris.

Preporuka za vas

Komentari (0)

Svet