Organizacija koju predvode Rusija i Kina dobija novog člana: Uticaj SCO nije toliko jak, ali Zapad ima razloga da brine

Sutra u Astani počinje samit Šangajske organizacije za saradnju (SCO) na kojem se očekuje prijem Belorusije u tu organizaciju. Analitičari ističu da je to prilika za predsednike Rusije i Kine Vladimira Putina i Si Đinpinga da promovišu svoju viziju sveta i da se suprotstave uticaju SAD i zapadnih zemalja. Prvobitni fokus SCO bio je na Centralnoj Aziji, ali se poslednjih godina organizacija širila, što je izazvalo pažnju na Zapadu. Koji je domet Šangajke organizacije za saradnju i sa kakvim se unutrašnjim trvenjima ona suočava?

Šangajska organizacija za saradnju je osnovana 2001. godine od strane Kine, Rusije, Kazahstana, Kirgistana, Tadžikistana i Uzbekistana sa ciljem borbe protiv terorizma i promovisanja sigurnosti na granicama. Međutim, SCO se prethodnih godina razvijao u skladu sa ambicijama Pekinga i Moskve da se suprotstave onome što vide kao "hegemoniju" SAD, i da preoblikuju međunarodni sistem u njihovu korist, piše CNN.

Prvo proširenje bloka dogodilo se 2017. godine kada su mu pristupile Indija i Pakistan. Nakon prijema Belorusije, organizacija će imati deset država članica u kojima živi više od 40 odsto svetske populacije.

Osim toga, države iz ove grupe će činiti otprilike četvrtinu globalne ekonomije. Takođe, tu su i dve države posmatrači - Avganistan i Mongolija, ali i desetine"partnera za dijalog" među kojima su Mjanmar, Turska i arapske države.

Tanjug/AP/Sergei Guneyev

Širenje Šangajske organizacije za saradnju dolazi nakon što je još jedan blok koji predvode Rusija i Kina – BRIKS - više nego udvostručio svoje članstvo i proširio svoj globalni domet prošle godine.

Šta se očekuje na samitu u Astani?

Redovni Samit SCO se održava u Astani, a njemu je prethodio ministarski sastanak u maju. Na tom sastanu je, prema rečima analitičara, poseban akcenat stavljen na dve tačke.

Viši istraživač u Nacionalnom birou za azijska istraživanja Bejts Gil je u tekstu na portalu Instituta za mir SAD naveo da su se ministri fokusirali na bezbednosna pitanja, odnosno na ono što oni nazivaju "tri sile zla" unutar granica SCO - terorizam, separatizam i verski ekstremizam. Čini se da je taj akcenat bio podstaknut terorističkim napadom na koncertnu dvoranu u Moskvi.

Drugo važno pitanje, kako je rekao, bilo je razmatranje članstva Belorusije, uz učešće ministra spoljnih poslova te zemlje. Očekuje se da će Belorusija konačno pristupiti organizaciji na samitu, i to na zahtev Rusije. 

Printscreen/ria.ru

Kako piše BBC, Rusija time želi da izrazi zahvalnost zbog beloruske pomoći tokom invazije na Ukrajinu. Osim toga, i Kina bi želela da produbi ekonomske odnose sa Minskom, navela je Nataša Kurt sa katedre za ratne studije Kraljevskog koledža u Londonu za britanski javni servis.

Ona je istakla da SCO ima simboličku važnost, i da Kina koristi platformu za promovisanje ideje o zameni svetskog poretka predvođenog Zapadom.

Rast geopolitičkih ambicija SCO

Na sličnom tragu, i CNN piše da je očekivani prijem Belorusije u Šangajsku organizaciju za saradnju novi u nizu koraka Rusije i Kine u cilju da globalni bezbednosni blok transformišu u geopolitički faktor koji bi predstavljao neku vrstu protivteže zapadnim institucijama. Podseća se da je prošle godine Iran postao punopravni član.

Kako se navodi, dok međunarodna vidljivost i težina SCO raste, istovremeno rastu i geopolitičke ambicije ove organizacije.   

"Očekivani prijem Belorusije koja se graniči sa EU zaista pokazuje kako se misija SCO promenila u poslednjih nekoliko godina. Za razliku od Irana, ulaskom Belorusije se ne dobija baš ništa u pogledu ekonomske i bezbednosne saradnje. Zato tvrdim da je to više geopolitički potez", rekla je Eva Zajvert, stručnjak za kinesku spoljnu politiku na Merkator institutu za kineske studije u Berlinu.   

Dok je Rusija u trećoj godini rata sa Ukrajinom, SCO je postao jedan od ključnih diplomatskih terena za Vladimira Putina, odnosno platforma za pokazivanje da nije izolovan na međunarodnom nivou. Istovremeno, odnosi Kine i SAD su zahladneli, a Peking nije toliko zabrinut zbog toga što je SCO označen kao antizapadna organizacija. Ta percepcija je samo pojačana posle prijema Irana, napominje Eva Zajvert.   

"Oni žele da SCO bude prepoznat kao blok koji se više ne može ignorisati. Sa svim ovim državama koje su pristupile, Rusija i Kina nastoje da pokažu da imaju one koji ih podržavaju u njihovom pogledu na svet", dodala je.  

Inače, na sastanku sa visokim zvaničnicima prošlog meseca, Putin je izneo viziju novog sistema bilateralnih i multilateralnih garancija kolektivne bezbednosti u Evroaziji koja se oslanja na postojeće organizacije poput SCO, ali i cilj da se postepeno ukine vojno prisustvo "spoljnih sila" u evroazijskom regionu.   

"Tokom moje nedavne posete Kini, predsednik Si Đinping i ja smo razgovarali o ovome. Konstatovali smo da ruski predlog nije kontradiktoran, već da se to dopunjuje i usklađuje sa osnovnim principima kineske globalne bezbednosne inicijative", rekao je Putin.

Trzavice unutar organizacije

Ipak, u samoj organizaciji nije sve tako idealno, a prema rečima analitičara članstvo Belorusije će otvoriti nova pitanja.

"To stvara druge vrste problema i nova pitanja o reputaciji, legitimitetu i mandatu organizacije, s obzirom na prirodu beloruskog režima i na podršku ruskom kršenju međunarodnog prava. Očigledno da SCO može da toleriše autoritarne režime, ali kada je reč o zadacima organizacije, dodatno se razvodnjava prvobitni fokus koji je trebalo da bude na Centralnoj Aziji", rekao je Gil za CNN. 

Ni ranija širenja bloka nisu prošla bez trzavica, posebno kada je reč o prijemu ljutih rivala - Indije i Pakistana. Osim toga, tenzije između Pekinga i Nju Delhija su se takođe rasplamsale poslednjih godina nakon smrtonosnih sukoba na njihovoj granici.  

Tanjug/AP Photo/ Anupam Nath, File

Nelagodu među nekim članicama je podstakla rastuća antizapadna orijentacija grupe koja se proširila na Iran, a sada i na Belorusiju. Određene države u Centralnoj Aziji žele da zadrže dobre odnose sa Zapadom. 

"U nekim aspektima su centalnoazijske države u veoma nezgodnoj poziciji. Oni se zalažu za ono što nazivaju diplomatija sa više puteva. Neće da budu posvećeni odnosima samo sa jednom velikom silom kao što su Rusija ili Kina", objasnio je Gil. 

Na sve to, deluje i da Indija gubi interes za organizaciju. Ta zemlja je prošle godine bila domaćin virtuelnog samita, što je omogućio premijeru Narendri Modiju da izbegne da dočeka Putina i Sija u Nju Delhiju, tražeći bolje odnose sa SAD. Ovog puta, nakon što je obezbedio treći mandat na čelu vlade, indijski lider preskače samit u Astani, iako ruski mediji pišu o tome da bi mogao da poseti Kremlj sledeće nedelje.  

"To nam ukazuje da Modi ne prepoznaje SCO kao najbolji kanal za zastupanje indijskih interesa u tom delu sveta", kaže Gil.  

Čak i Kina koja je glavni zastupnik širenja SCO, traži direktnije načine za saradnju sa Centralnom Azijom bez mešanja Rusije. Prošle godine su pet lidera iz tog regiona imali raskošan doček na inauguracionom samitu Kina – Centralna Azija. 

Za Kinu važno da se organizacija percipira kao uspešna

Iako Kina i Rusija pokušavaju da predstave SCO kao protivtežu institucijama koje predvode SAD, Šangajska organizacija za saradnju ostaje slabiji i manje kohezivan blok u odnosu sa NATO, EU i G7.  

Najdžel Guld-Dejvis sa britanskog Međunarodnog instituta za strateške studije ističe za BBC da je, uprkos veličini i snazi zemalja članica, SCO relativno neefikasna organizacija koja do sada nije imala krupna dostignuća.  

"Bila je hvaljena kao velika, nova, nezapadna organizacija, ali je zajednički manje vredna od skupa njenih pojedinačnih delova.Ne postoji dovoljno poverenja između članica da bi sarađivale, delile veštine ili postizale velike stvari", rekao je on.  

Napominje da zapadne sile nisu zabrinute zbog SCO kao sile u svetskoj politici, već da ih brine razvijanje odnosa između njenih pojedinačnih članica, npr. odnosi između Rusije i Kine ili Rusije i Irana. 

Jednogodišnje predsedavanje SCO preuzima Kina, a njen zadatak će biti da radi na pronalaženju zajedničkog jezika među državama članicama, jer je za Kinu važno da se organizacija percipira kao uspešna.